Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
U potrazi za isceljenjem, duhovna pouka neophodna je koliko i medicina. Upravo na toj liniji susreli su se pravoslavna antropologija i medicina na tribini pod nazivom „Pravoslavna antropologija i medicina – čovek između (iz)lečenja i isceljenja“, održanoj u hramu Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, gde je duhovnik Centra za lečenje od bolesti zavisnosti Zemlja živih Eparhije bačke, protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, izrekao snažnu i nadahnutu besedu o patnji, iskušenju i smislu bola.
Isceljenje duše: kada bol postaje put povratka Bogu
– Jako je važno da onaj koji je u problemu, sa nekim porocima i zavisnostima, to shvati kao jedno životno iskušenje i kao poruku koju Bog šalje. Kroz patnju i muku čovek ojača – naglasio je otac Branko.
U vremenu kada se često govori o brzom izlečenju i lagodnim rešenjima, otac Branko podseća da duhovna realnost ne nudi prečice. Bol, kako kaže, ima svoju ulogu – ne da uništi, već da izgradi, da vrati čoveka na stazu Božju, ali i na stazu samospoznaje.
– Patnja nas približava i Bogu i samima sebi. Utiče da se čovek smiri, da postane svoj, da se ustroji u odnosu sa Bogom – rekao je sveštenik koji svakodnevno svedoči čudesnim preobražajima mladih ljudi u „Zemlji živih“.
Iskušenja nisu kazna – ona su znak vrednosti
Govoreći o svom dugogodišnjem radu sa ljudima koji se bore sa različitim oblicima zavisnosti – bilo da je reč o psihoaktivnim supstancama, zloupotrebi lekova ili drugim porocima – otac Branko ukazuje na duhovnu zakonitost bola:
– Kada su na odvikavanju, kažu mi: „Oče, boli.“ A ja im objašnjavam – što ih više boli, više će im biti bolje. Taj bol ih uči, taj bol im više neće dozvoliti da se vrate na svoju bljuvotinu – kaže Ćurčin.
U tom procesu, kako ističe, ključno je da čovek ne doživi bol kao kraj, već kao početak novog života. Isceljenje duše ne dolazi bez unutrašnje borbe.
– Istinsko isceljenje dolazi kada čovek odluči da sebe i sav svoj potencijal stavi u službu Boga, u službu dobra – i da se ostvari kao čovek u punom smislu te reči.
Bog zna bolje – čak i kada mi to ne razumemo
U iskrenoj i jednostavnoj pouci, otac Branko osvetljava večitu dilemu mnogih ljudi – zašto patimo i zašto ne ide onako kako smo planirali:
– Bog nam šalje uvek ono što je najbolje za nas. Možda to nije u skladu sa našim planovima, ali Bog zna zašto je. I kroz bolesti, i nevolje, i bol – Bog nas vodi ka sebi.
Ova poruka nije samo teološka tvrdnja, već utešan poziv na veru: da i u najtežim trenucima postojimo pod Božjom brigom. Tamo gde život ruši naše iluzije, On gradi ono što je neprolazno.
Religija.rs
Vrednost života meri se kroz borbu
Na kraju svoje pouke, protojerej-stavrofor Ćurčin ostavlja rečenicu koja se duboko urezuje u srce:
– Iskušenja su dobra stvar, jer ako njih nema, to je znak da su i Bog i đavo digli ruke od nas. Iskušenja su znak da više vredimo.
U vremenu kada se duhovnost lako zaboravlja u buci svakodnevice, ovakve reči bude svest o smislu, podsećaju na hrabrost da se pati sa verom i na odlučnost da se ne odustane – jer bol koji je prožet verom, vodi u blagoslov.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otvaranje centra u Grockoj predstavlja značajan korak u podršci osobama sa zavisnostima, kroz terapijske i duhovne metode, uz stalnu pomoć Crkve i zajednice.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
