Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
U potrazi za isceljenjem, duhovna pouka neophodna je koliko i medicina. Upravo na toj liniji susreli su se pravoslavna antropologija i medicina na tribini pod nazivom „Pravoslavna antropologija i medicina – čovek između (iz)lečenja i isceljenja“, održanoj u hramu Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, gde je duhovnik Centra za lečenje od bolesti zavisnosti Zemlja živih Eparhije bačke, protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, izrekao snažnu i nadahnutu besedu o patnji, iskušenju i smislu bola.
Isceljenje duše: kada bol postaje put povratka Bogu
– Jako je važno da onaj koji je u problemu, sa nekim porocima i zavisnostima, to shvati kao jedno životno iskušenje i kao poruku koju Bog šalje. Kroz patnju i muku čovek ojača – naglasio je otac Branko.
U vremenu kada se često govori o brzom izlečenju i lagodnim rešenjima, otac Branko podseća da duhovna realnost ne nudi prečice. Bol, kako kaže, ima svoju ulogu – ne da uništi, već da izgradi, da vrati čoveka na stazu Božju, ali i na stazu samospoznaje.
– Patnja nas približava i Bogu i samima sebi. Utiče da se čovek smiri, da postane svoj, da se ustroji u odnosu sa Bogom – rekao je sveštenik koji svakodnevno svedoči čudesnim preobražajima mladih ljudi u „Zemlji živih“.
Iskušenja nisu kazna – ona su znak vrednosti
Govoreći o svom dugogodišnjem radu sa ljudima koji se bore sa različitim oblicima zavisnosti – bilo da je reč o psihoaktivnim supstancama, zloupotrebi lekova ili drugim porocima – otac Branko ukazuje na duhovnu zakonitost bola:
– Kada su na odvikavanju, kažu mi: „Oče, boli.“ A ja im objašnjavam – što ih više boli, više će im biti bolje. Taj bol ih uči, taj bol im više neće dozvoliti da se vrate na svoju bljuvotinu – kaže Ćurčin.
U tom procesu, kako ističe, ključno je da čovek ne doživi bol kao kraj, već kao početak novog života. Isceljenje duše ne dolazi bez unutrašnje borbe.
– Istinsko isceljenje dolazi kada čovek odluči da sebe i sav svoj potencijal stavi u službu Boga, u službu dobra – i da se ostvari kao čovek u punom smislu te reči.
Bog zna bolje – čak i kada mi to ne razumemo
U iskrenoj i jednostavnoj pouci, otac Branko osvetljava večitu dilemu mnogih ljudi – zašto patimo i zašto ne ide onako kako smo planirali:
– Bog nam šalje uvek ono što je najbolje za nas. Možda to nije u skladu sa našim planovima, ali Bog zna zašto je. I kroz bolesti, i nevolje, i bol – Bog nas vodi ka sebi.
Ova poruka nije samo teološka tvrdnja, već utešan poziv na veru: da i u najtežim trenucima postojimo pod Božjom brigom. Tamo gde život ruši naše iluzije, On gradi ono što je neprolazno.
Religija.rs
Vrednost života meri se kroz borbu
Na kraju svoje pouke, protojerej-stavrofor Ćurčin ostavlja rečenicu koja se duboko urezuje u srce:
– Iskušenja su dobra stvar, jer ako njih nema, to je znak da su i Bog i đavo digli ruke od nas. Iskušenja su znak da više vredimo.
U vremenu kada se duhovnost lako zaboravlja u buci svakodnevice, ovakve reči bude svest o smislu, podsećaju na hrabrost da se pati sa verom i na odlučnost da se ne odustane – jer bol koji je prožet verom, vodi u blagoslov.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Otvaranje centra u Grockoj predstavlja značajan korak u podršci osobama sa zavisnostima, kroz terapijske i duhovne metode, uz stalnu pomoć Crkve i zajednice.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
