Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Dolazak bebe na svet u srpskom narodu od davnina prate različiti običaji i verovanja. Roditelji, naročito u prvim danima po rođenju deteta, žele da ga zaštite od svake opasnosti, bolesti i loših uticaja, pa se mnogi i danas drže starih navika koje su se prenosile generacijama.
Jedna od najčešćih jeste vezivanje crvenog konca oko bebine ruke, za koji se veruje da štiti dete od uroka, zlih pogleda i negativne energije.
Taj običaj prisutan je u mnogim porodicama, pa se često dešava da odmah po izlasku iz porodilišta neko od rodbine donese crveni končić i stavi ga novorođenčetu oko ruke, uz reči da se "valja zbog zaštite".
Mnogi roditelji to prihvataju bez razmišljanja, smatrajući da ne može da škodi, dok drugi veruju da na taj način dete čuvaju od ljudi koji mu možda ne žele dobro.
Ipak, prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
O tome je govorio teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević, objašnjavajući da crveni konac nema nikakve veze sa hrišćanstvom.
- Narodno verovanje kaže da crveni konac štiti dete od uroka, odbija zle poglede, lošu energiju i jednostavno čuva zdravlje bebe. Međutim, on nema nikakve veze sa Bogom i Crkvom. Realno, da ima veze sa Crkvom, u crkvi bi se i prodavao - kaže Đurđević i naglašava:
- Crveni končić se smatra sujeverjem. On nas ne štiti i ne dobijamo nikakvu duhovnu zaštitu kada ga nosimo odnosno kada ga beba nosi. Kakve on ima veze sa životom, zašto je uopšte crvene boje? Zaštita ne dolazi od konca nego dolazi od Boga. Treba da imamo poverenje u Boga, a ne u amajlije u vidu crvenog konca.
Decidno ističe da su amajlije u suprotnosti sa hrišćanstvom.
- Molite se za svoje dete, i ne slušajte babe, strine, tetke već pravac po makaze i isecite taj končić sa bebine ruke. Verujem da niko od njih nema zlu nameru, ali ako nešto ne znate obratite se svom svešteniku i on će vam sve objasniti - rekao je Đurđević.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv. Brojanica je, u pravom smislu, simbol molitve i duhovne discipline. Iako medicina nudi odgovore i pokušava da objasni uzroke ovog problema, pravoslavno učenje podseća da nastanak života ne može biti sveden isključivo na biološki proces. Predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Printscreen/Instagram/verska.nastava
Duhovna riznica
14:10 | 12.02.2025
DA LI SAMI SEBI TREBA DA KUPITE BROJANICU I NA KOJOJ RUCI SE NOSI? Teolog i sveštenik rešili nedoumicu: Ovo je važno da znate
Duhovna riznica
18:06 | 05.04.2025
DA LI BEBI TREBA STAVLJATI BROJANICU NA RUKU: Teolog otkriva ima li ovaj običaj smisla
Duhovna riznica
16:57 | 24.04.2026
ZAŠTO NEKI PAROVI NE MOGU DA IMAJU DECU: Teolog Aleksandar objasnio zašto je svaki čovek sam po sebi čudo Božje!
Katoličanstvo
14:18 | 07.05.2026
OVIM LJUDI OTVARAJU VRATA DEMONIMA I PUŠTAJU IH U SVOJ ŽIVOT! Sveštenik o tome kako se nesvesno "samoubijamo"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Ustoličenje Sare Malali pokrenulo je raspravu u hrišćanskom svetu o ulozi žena u Crkvi, ali stav pravoslavlja ostaje nepromenjen već dva milenijuma.
Patrijarh aleksandrijski pozvao je poglavare Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije, šaljući snažnu poruku jedinstva i molitve dok rat, humanitarna katastrofa i političke tenzije ugrožavaju hrišćanske zajednice u regionu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
