U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv.
Molitva pomoću brojanica jedan je od najstarijih načina molitve, koji su naročito negovali pravoslavni monasi. Same brojanice imaju simbolički karakter.
Obično su crne i time nas upućuju da vodimo trezven i ozbiljan život u neprestanom pokajanju. Brojanice su ispletene od čiste ovčije vune, što nas podseća da smo mi slovesne ovce dobrog pastira Gospoda Hrista, koji je sam kao jaganjac i koji je postradao za nas i izbavio nas od večne smrti.
Male brojanice obično imaju 33 čvorića. Postoje i veće brojanice od po 50, 100 ili 300 čvorića.
Prema jednom starom predanju, bio je jedan monah koji je želeo da načini vunenu brojanicu da bi odbrojavao svoje molitve, ali đavo mu je stalno razvezivao čvoriće koje bi ispleo. Jednom mu se javio anđeo i naučio ga da plete čvorić koji se sastoji od sedam upletenih krstova. To je jedan od najkomplikovanijih čvorova na svetu. Ovakvu brojanicu đavo nije mogao da rasplete.
Upravo zato za mnoge pravoslavne vernike brojanica koja se nosi na ruci nije samo ukras. Ona je spona između svakodnevnog života i duhovnog sveta i poziv na molitvu.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se oslanjaju na Crkvu i promovišu kao istina. Jedno od tih verovanje je da brojanicu treba dobiti od drage osobe, a nikako je ne treba kupovati sebi.
Teolog Aleksandar Đurđević odgovorio je na pitanje vezano za nedoumicu oko kupovine brojanice.
- U narodu postoji verovanje da nije dobro samom sebi kupiti brojanicu, međutim, to nije istina. Istina je da možemo sami sebi kupiti brojanicu. Nije važno da li ste je dobili ili kupili, bitno je da je koristimo tokom molitve, a ne kao modni detalj ili amajliju - kratko je objasnio veroučitelj Aleksandar Đurđević.
Otac Vladimir Zamahajev je jednom prilikom rešio nedoumicu vezanu i za to na kojoj ruci treba nositi brojanicu.
- Na kojoj ruci ćemo da nosimo brojanicu to je u suštini potpuno beznačajno pitanje. U principu, ako smo desnoruki onda desnom rukom vrtimo kuglice i onda ćemo nositi na levoj ruci. Nekome je opet lakše da vrti levom rukom kuglice, pa će onda nositi brojanicu na desnoj ruci. To je nešto što nema veze gde se nalazi na ruci, važno je samo da se ona koristi na pravi način i da ne bude samo jedan modni detalj kao što je postalo popularno. Treba da se koristi kao sredstvo koje nam pomaže u molitvi - složio se otac Vladimir Zamahajev.
BONUS VIDEO: Svetac sa životinjskom glavom na ljudskom telu! Teolog Aleksandar Đurđević govori o Svetom Hristiforu
Ova molitva je poziv na smirenje i pokajanje, kroz koje se predajemo Bogu i tražimo oprost, milost i snagu da nastavimo svojim putem sa čistim srcem i dušom.
Celivanje ruke svešteniku simbolizuje zahvalnost za njegovu ulogu posrednika između vernika i Isusa Hrista, dok je i znak poštovanja prema Hristu, jer sveštenik deluje u njegovo ime.
Snaga bogosluženja je nemerljiva, a iskustvo jednog đakona potvrđuje nemerljivu moć evharistije.
Pored bogosluženja i predavanja Svetih tajni, jedna od glavnih dužnosti sveštenoslužitelja je tumačenje i objašnjavanje Svetog pisma vernicima. On pruža duhovno vođstvo, savetuje o moralnim i duhovnim pitanjima i pomaže vernicima da razumeju i primenjuju verske doktrine u svom životu.
Hram Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem ponovo je na meti nacionalističke mržnje – Eparhija dalmatinska najoštrije je osudila ovaj sramotni čin i pozvala na mir i ljubav u Hristu.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv.
U slučaju kada smo zalepljeni za strasti i želimo ih, ali hoćemo i božansku blagodat, tada se dešava strašni sukob u nama.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Državna služba za etnopolitičku politiku objavila je brojke o tzv. „prelazima“ parohija počev od stvaranja PCU.
Ova svetinja je jedina grčki pravoslavni hram u Indiji, a izgrađen je 1924. godine kao zamena za raniju koja je vremenom oronula i propala.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
U slučaju kada smo zalepljeni za strasti i želimo ih, ali hoćemo i božansku blagodat, tada se dešava strašni sukob u nama.
Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela.
U ovim Jevanđeljima po Jovanu i Mateji se pripoveda o Isusovim mudrostima.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv.
Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić objašnjava da ovaj simbol ima istoriju koja seže u antičko doba.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Ovo izuzetno jelo priprema se u crnogorskim, hercegovačkim i dalmatinskim krajevima, a u drevna vremena u toku kuge jeli su ga Mlečani. Saznajte kako se prema starom receptu priprema ovaj obrok koji je simbol snage i izdržljivosti.
Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Aleksandar Tkačenko objašnjava kako stres funkcioniše kao "stražar duše" i zašto je važno razumeti njegovu poruku umesto da ga potiskujemo. Njegovi saveti pomažu u pronalaženju unutrašnjeg mira i emocionalnog balansa.
