U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
U pravoslavnom hrišćanstvu, nedelja ima poseban značaj - to je dan Gospodnji, dan kada je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Zbog toga se svaka nedelja u godini smatra praznikom života, svetlosti i pobede nad smrću. To nije samo dan za odmor, već i za duhovno uzdizanje.
U današnjem vremenu, često se nedelja doživljava kao dan kada "ništa ne mora“, kada se može lenčariti i provoditi vreme bez cilja. Ali pravoslavno učenje nas poziva na drugačije razumevanje: nedelja je dan posvećen Bogu i bližnjima. To je vreme za odlazak na liturgiju, za molitvu, tišinu, zajedništvo sa porodicom, činjenje dobrih dela, ali i za zdravi odmor – ne samo tela, već i duše.
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju. Nije u pitanju pasivno izležavanje, već aktivno obnavljanje. Kao što telo treba da se odmori, tako i duh treba da se osnaži. Vernik je pozvan da tog dana prekine svakodnevni ritam i da se, makar na kratko, vrati svom izvoru odnosno veri i Crkvi.
TANJUG/ FOTO SRNA/ BORISLAV ZDRINJA/ nr
Liturgija, Ilustracija
Dakle, nedelja nije dan za lenčarenje, već za duhovno buđenje odnosno za odlazak u crkvu i liturgijski život.
Ali, prema pisanju stranice manastira Jovanje, nije dovoljno ni otići u crkvu, ako pritom niste ispunili 14 kanonskih pravila.
Ono 14. pravilo posebno je bitno, prevashodno što ga malo koji prvoslavac poštuje, a ono kaže da posle odlaska iz crkve, iz koje se odlazi pravo kući, jede i odmori dva sata, sledi veliki zadatak za sve vernike, a to je da se ode u posetu bolenima i nemoćnima.
- Nakon što si i ti jeo, odmori se dva sata. Zatim treba nedeljom i praznikom da ideš u posete i da posećuješ bolesne i uboge. Ako znaš kojeg bolesnog starca ili koju bolesnu ženu ili dete, ili koga ko leži u postelji mnogo godina, idi i poseti ga, jer čuj šta govori Hristos u dan Suda: "Bolestan bejah i ne posetiste me" (Mt 25,43) - navedeno je i dalje objašnjeno.
- Ako ne možeš odneti ma i najmanji dar bolesnome, otidi i reci mu reč utehe: "Trpi, brate! Moli se Bogu, jer te ljubi! Koga Bog ljubi toga i kori. I ako budeš trpeo na ovom svetu, nećeš više trpeti zagrobno. Tako je trpeo Jov, tako je trpeo Lazar!“
Dakle, četrnaesto pravilo jeste da posećujemo stare i bolesne nedeljom i praznikom.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Muškarac i žena u blagoslovenom braku saradnici su Božiji u delu stvaranja novog života, pa rađanje dece nije nešto što je odvojeno od duhovnog smisla braka, kaže otac Dejan.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
