U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Proslavljanje slave grada Valjeva, Duhovskog ponedeljka, započeto je 9. juna 2025. godine svetom liturgijom koju je u Sabornoj crkvi Vaskrsenja Hristovog služio episkop valjevski Isihije.
Sasluživali su brojni sveštenoslužitelji, uz pojanje pevnice i hora „Emanuil“, pod dirigentskom palicom Vanje Urošević. Liturgijskom sabranju prisustvovao je i gradonačelnik Valjeva, gospodin Lazar Gojković, zajedno sa mnogobrojnim vernim narodom.
Besedeći nakon čitanja svetog Jevanđelja, vladika Isihije osvrnuo se na duboki smisao praznika Pedesetnice, naglasivši da Gospod sve čini trojično – Otac deluje kroz Sina u Duhu Svetom:
– Sveta Pedesetnica se proslavlja tri dana zbog svog izuzetnog značaja i veličine. Naziv potiče od broja pedeset, jer se praznik slavi pedeset dana posle Pashe Gospodnje – Vaskrsa. Pre toga, pedeset dana čovek se pripremao postom i molitvom. Sve što Gospod čini, čini u Trojici: Otac deluje kroz Sina u Duhu Svetom. To su tri ličnosti jednog božanstva, jedne suštine.
Vladika je istakao da se u danima Duhova ogleda vrhunac Božjeg stvaranja:
– Duh Sveti sve ispunjava, usavršava i osvećuje. Svaki čovek prima Duha Svetoga kroz svetu tajnu krštenja – tada umire stari, a rađa se novi čovek. Krštenjem Gospod daje čoveku mogućnost da poveruje u Njega i da živi po veri. Tada na nas silazi ognjeni jezik Duha Svetoga. I pored toga što smo i dalje grešni, nesavršeni, možda i lošiji nego ranije, blagodat Duha Svetoga u nama ostaje neizbrisiva i neporeciva. Ona nam daje snagu za duhovni podvig i trud, kako bi se darovi Božji u nama oživljavali.
Na kraju besede, episkop Isihije pozvao je sve sabrane da se u Duhu doživljavaju međusobno kao braća i sestre, kao sinovi jednog Oca.
Po završetku svete liturgije osveštani su prineseni darovi, a zatim su episkop Isihije i gradonačelnik Gojković prelomili slavski kolač. Čestitajući slavu gradskom rukovodstvu i svim građanima Valjeva, vladika je istakao da je velika čast to što je gradska slava upravo Duhovski ponedeljak:
– Neka se grad razvija, neka svi kao građani napredujemo, odolevamo nasrtajima onih koji nam žele zlo, neka ostanemo pravoslavni Srbi i živimo u svojoj zemlji kao svoj na svome.
Centralna proslava gradske slave uveličana je dodelom najvišeg odličja Eparhije valjevske – Ordena Svetog Vladike Nikolaja. Ovo priznanje uručeno je pukovniku Saši Stojiljkoviću, komandantu Drugog centra za obuku Vojske Srbije, za nesebičnu i delatnu ljubav prema Majci Crkvi, kao i za pregalaštvo i trud u jačanju i osnaživanju odnosa i saradnje između Crkve i Vojske Srbije.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
Ljudi koji dolaze u crkvu zaista veruju da molitve sveštenika imaju isceliteljske moći.
Čestitajući slavu svojim sugrađanima, gradonačelnik je naglasio da slavu grada, poput krsne slave, treba da proslavljamo sa ljubavlju, poštovanjem – zahvalni Bogu što živimo baš u Valjevu.
Mitropolit nemački Grigorije služio je svetu liturgiju u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu i u nadahnutoj besedi podsetio vernike da Crkva nije skup ideologija i figura – već prostor u kome Bog stanuje među nama, ako Mu to dopustimo.
Ovaj mučenik je stradao tako što ga je otrovao filozof Kriskent.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Zatvorenici, zaposleni i sveštenici sabrali su se U novoizgrađenom hramu posvećenom Svetom velikomučeniku Dimitriju, u molitvenom zajedništvu da proslave pobedu života nad smrću.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski Isihije služio je svetu Liturgiju prve nedelje Velikog posta, govoreći o pobedi Pravoslavlja, značaju ikona i iskušenjima savremenog sveta.
U Nedelju praštanja, episkop valjevski pozvao je vernike na duboko samoproučavanje, odricanje i duhovnu obnovu kroz Veliki post, ističući važnost svakodnevnog truda na duhovnom uspinjanju.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
Mitropolit nemački Grigorije služio je svetu liturgiju u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu i u nadahnutoj besedi podsetio vernike da Crkva nije skup ideologija i figura – već prostor u kome Bog stanuje među nama, ako Mu to dopustimo.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Ističe da je društvo zakazalo, kada je pristalo na takvu ucenu, novčani nedostatak - koji svojim radom moraju da nadomeste oba člana porodice.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog "Svisotela" u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
