Na Duhovski ponedeljak, kada Crkva proslavlja Silazak Duha Svetoga i nastavak blagodati Pedesetnice, u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu služena je sveta liturgija kojom je načalstvovao mitropolit nemački Grigorije. Sabrani vernici, u atmosferi molitve i tihe radosti, prisustvovali su ne samo liturgijskoj svetkovini, već i duboko nadahnutoj besedi mitropolita, koja je osvetlila srž jevanđelske poruke i podsetila na ono što je u veri najvažnije: da je Hristos među nama – i u nama.
U svojoj besedi, vladika Grigorije nije ostao na površini svakodnevne crkvene retorike, već je govorio jezikom pastira, teologa, čoveka – i vernika.
Gde su dvoje ili troje u ime Njegovo
U duhu praznika, mitropolit Grigorije je podsetio na suštinsku istinu pravoslavne vere: da Bog nije udaljeni Sudija, već prisutni Bog – Bog koji je među nama.
– Kako je Jevanđelje čudesno u svojoj jednostavnosti! Ono nam danas poručuje da gde su dvoje ili troje sabrani u ime Gospodnje, tu je i sam Gospod – rekao je mitropolit i nastavio:
– No, ono što je naš problem jeste to da poverujemo da je On sa nama, a još veći je problem da poverujemo da On ne samo da hoće da bude među nama, već i u nama, želeći da se nastani u naša srca.
Ova rečenica, izgovorena u Berlinu, odjekuje daleko izvan zidova Hrama Vaskrsenja. Ona je poziv na unutrašnje jedinstvo, na veru koja prevazilazi formalno prisustvo i zalazi u tajnu srca – mesta gde Bog stanuje samo ako mu čovek otvori vrata.
Da budemo jedno: vera, ljubav i istina
Mitropolit je posebno naglasio preduslov Božije prisutnosti među nama – a to je složnost. Ne tek organizaciona ili ideološka, već duhovna složnost.
– Preduslov za tako nešto, kako nam današnje Jevanđelje govori, jeste da se mi međusobno složimo, da budemo u jednoj veri, u jednoj ljubavi, u jednoj istini, jednomisliju, u jednom srcu da bude sabrana sva naša ljubav i vera.
U vremenu podela i polarizacija, i u društvu i u samoj Crkvi, ove reči dolaze kao lek. One pozivaju na duhovno jedinstvo, ne kao cilj sam po sebi, već kao prostor u kome se Bog otkriva i boravi.
Bog koji traži izgubljenog čoveka
Kao istinski pastir, mitropolit Grigorije se nadovezao na sliku izgubljene ovce iz Jevanđelja, dodajući joj svoje lično iskustvo iz mladosti:
– Ja sam, verovali ili ne, bio pastir u planini, te znam kako je kada se izgubi ovca ili jagnje. U tim slučajevima mora se ostaviti čitavo stado kako bi se pronašla izgubljena ovca.
Ali poruka nije ostala u metafori: mitropolit je podsetio na Hrista kao Pastira koji daje život za ovce – svakoga ponaosob.
– Za svakoga od nas On je dao svoj život, doživljavajući da ga pljuju, da ga šamaraju, da mu se rugaju, da ga razapnu – sve to kako niko od nas ne bi bio izgubljen.
Bog u centru – ne ljudi
Jedna od najdirljivijih i najznačajnijih poruka iz besede jeste poziv da se Hristos stavi u centar crkvenog života, a ne ljudi, ni autoriteti, pa ni sami sveštenici:
– Njega treba da stavimo u centar našeg postojanja, našeg života, odnosno Crkve. Ne Petra i Pavla, niti Janka i Marka, ne vladiku ili sveštenika, već Hrista treba da stavimo u centar našega postojanja.
U ovom snažnom pozivu, mitropolit je ukazao na opasnost idolopoklonstva u Crkvi – kada se pažnja pomera sa Hrista na ljude, pojave, detalje, pa čak i na estetiku bogosluženja.
– Umesto da gledamo kako se ko obukao, kako ko stoji, kako hor peva – iako peva jako lepo – ipak je najvažnije da Njega vidimo, Gospoda, kako stoji među nama danas.
Sila Duha Svetoga: prisustvo Svete Trojice
Na kraju, mitropolit Grigorije je podvukao suštinu Duhovskog ponedeljka: prisustvo Duha Svetoga nije samo uteha, već svedočanstvo o prisustvu cele Svete Trojice.
– Nećemo biti siroti, jer tamo gde je Duh, tamo je i Hristos, a tu je i Otac, tu je Sveta Trojica. U tome se krije tajna današnjeg praznika: nema Sina bez Oca i Duha, niti Duha bez Sina i Oca.
Mitropolit je pozvao vernike da otvore svoja srca Duhu Svetome kako bi se u njima sagorelo – trnje sagrešenja – kako bi u njima zasijala svetlost koja dolazi odozgo, a ne iz nas samih.
– Ako je svetlost u nama tama, kolika li je onda tama – upozorio je mitropolit, pozivajući na duhovno očišćenje i unutrašnju obnovu.
Hristos u nama – nada slave
Liturgija u Berlinu na Duhovski ponedeljak bila je svedočanstvo da Crkva nije ograničena mestom, nacijom ni jezikom – ona je zajednica u kojoj Hristos biva među ljudima koji Ga prizivaju verom i ljubavlju. Beseda mitropolita Grigorija podsetila je sve prisutne – i one koji će je čuti kroz reči i srce – da se vera ne meri brojevima, ni formama, već prisustvom Onoga koji je umro i vaskrsao za svakoga od nas.
– Radujemo se i živimo u radosti, u osećanju da smo spaseni i sačuvani, da imamo našeg Pastira koji se brine za nas u najdubljem smislu te reči.
To je poruka praznika, poruka Crkve i poruka svakog dana: Hristos je među nama – jeste i biće, u sve dane života našega.
Posle svetih tajni, mitropolit šumadijski uputio je snažne poruke nade i vere, govoreći o snazi molitve, čudotvornom dejstvu Svetog Vasilija i vremenu koje zahteva nepokolebljivo oslanjanje na Boga.
U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti.
Na liturgiji u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio snažnu poruku vernom narodu: da bismo zaista videli sebe, bližnje i svet, moramo progledati duhovnim očima i odbaciti logiku osude koju nameće savremeni svet.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
