"AKO NE DOĐEMO DO IZVORA ŽIVOTA, OGLADNEĆEMO I OŽEDNEĆEMO": Poručio patrijarh Porfirije u Nedelju Samarjanke u Hramu Svetog Save

U Hramu Svetog Save, na Nedelju Samarjanke – praznik kada Crkva pravoslavna liturgijski priziva susret žene sa Izvorom života, Gospodom Isusom Hristom – odjeknule su reči patrijarha srpskog Porfirija. Bila je to beseda u kojoj su se spojili drevno i savremeno, pustinjski izvor i savremeni nemir, greh i nada, reč i tišina, grešnica i Bog.

Govoreći o susretu Gospoda sa ženom Samarjankom, patrijarh Porfirije je osvetlio dubine duše svakog čoveka koji traži istinu, a često ni sam ne zna gde da je pronađe.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

– Imamo jednu dramatičnu sliku... Žena dolazi po vodu, a nalazi Boga koji nudi večnost. Razgovor koji je u ono vreme bio sablažnjiv – između muškarca i žene, između Judejca i Samarjanke – danas postaje arhetipski dijalog svake duše sa Spasiteljem – kazao je patrijarh Porfirije.

U Samarjanki Crkva prepoznaje ikonu palog čoveka, ali i čoveka koji, uprkos svemu, traži, luta, pita... i kada naiđe na Ljubav – ostavlja krčag. Jer, šta je krčag pred puninom koja u duši počinje da klija kao voda živa?

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Patrijarh je podsetio da je razgovor Gospoda i žene vođen kraj izvora praoca Jakova – mesta gde su se nekada mirila zavađena plemena Izrailjeva. Taj izvor, koji su tada ljudi cenili kao fizički dragocen u surovim pustinjskim krajevima, nosi i duhovnu simboliku pomirenja i obnove. U tom kontekstu, poruka postaje svevremena: Bog dolazi ne da sudi, već da nahrani, napoji, obnovi i pomiri.

– Gospod vidi u ženi Samarjanki žeđ za čistotom, lepotom, smislom i spasenjem... Ne kori je, ne sudi joj, već je vodi, nenametljivo, u susret sa sobom kao Vodom živom – rekao je patrijarh, naglašavajući da i mi danas, u svojim ličnim pustinjama, imamo isti poziv – da se napojimo na Izvoru.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

U njegovim rečima nije bilo ni trunke moralizovanja. Naprotiv, patrijarh Porfirije je pokazao put: dijalog, susret, ljubav. I kada je Gospod zatražio od žene da dovede muža, iako je znao za njen život pun rana i pogrešnih izbora, On nije izrekao presudu, već je pohvalio njenu iskrenost:

– Dobro kažeš...

Taj trenutak, kazao je patrijarh, osvetljava najveću istinu: Gospod ne dolazi da ponizi, već da podigne. Ne da oduzme, već da daruje. Ne da postidi, već da obogati smislom i ljubavlju.

Samarjanka, koja je došla po vodu u najgorem satu dana da izbegne osudu drugih, odlazi sa bunara kao prva misionarka. Bez velikih reči, bez teoloških obrazlaganja – ona poziva druge govoreći:

– Dođite da vidite Čoveka koji mi reče sve što učinih!

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Tako, iz susreta sa Istinom, rađa se svedočanstvo.

– Ako hoćemo spasenje, večnost i smisao da pronađemo u bilo čemu što je od ovoga sveta, što može imati možda nekakvu vrednost i snagu i može nahraniti neke naše potrebe – toga zaista ima mnogo – pre ili kasnije ipak ogladnećemo i ožednećemo ukoliko ne dođemo do istinskog i pravog, čistog, neiscrpnog, večnog Izvora, Izvora života koji se zove Isus Hristos i ako se ne budemo Njim hranili – казао је патријарх и додао:

– Ako sve drugo imamo, a nemamo Hrista, sve će se pretvoriti u prah. Ako Njega imamo – imamo sve – podvukao je patrijarh, pozivajući vernike da se okrenu Vodi Živoj koja ne presušuje, koja ne vara, koja ne prolazi.

U vremenu kada mnogi, kao nikada pre, traže „vode“ – u karijeri, u imanju, u uživanju, u uspehu – patrijarhova beseda osvetljava večni kontrast: sve što nije Hristos, sve što ne izvire iz Njega, osuđeno je na isparenje. Samo izvor sa Njegovim likom može da napoji dušu do sitosti.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

– Stvoreni smo ne za smrt i prolaznost, već za večnost – podsetio je poglavar SPC, zaključujući da je prava sloboda ona koja oslobađa od greha i smrti, a ne samo od spoljnih okova.

Na kraju, patrijarh je pozvao vernike da, poput Samarjanke, ostave svoje krčage – sve što nas sputava, sve što je kratkotrajan lek za duboke rane – i da dođu na izvor večnosti, koji nije mit ni legenda, već ličnost: Isus Hristos.

U besedi koja se pamti ne samo po teološkoj dubini, već i po duhovnoj nežnosti, patrijarh Porfirije pokazao je da je Crkva uvek spremna za dijalog – ne sa osudom, već sa ljubavlju. I dok svet nastavlja da žeđa, Crkva – kao žena na bunaru – poziva:

– Dođite da pijete iz Izvora života. Onog Izvora koji i danas, na kamenitom tlu istorije, neprestano izvire.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara