U hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poručio da samo zajedništvo, dijalog i međusobno poštovanje mogu nas podići iznad podela i greha savremenog društva.
U molitveom ispunjenom hramu Svetog Save na Vračaru, patrijarh srpski Porfirije, tokom služenja svete liturgije, uputio je vernom narodu pouke koje nas podstiču na uzdizanje duha i duhovnu snagu u borbi sa svakodnevnim izazovima. Sa velikom pažnjom i pažljivim pristupom, on je govorio o važnosti povratka mladih u učionice, kako bi u njima stekli ne samo akademska znanja, već i snažnu moralnu i duhovnu osnovu koja će im omogućiti da postanu odgovorni i obazrivi ljudi.
- Voleo bih da i to kažem, oslanjajući se na današnje Jevanđelje, da se naša deca vrate u učionice, u osnovne i srednje škole i na fakultete i da upravo blokirajući sve ono što je greh, blokirajući zle pomisli, zle reči i zle postupke jednih u odnosu na druge, svi međusobno razgovaraju, i učeći se i učeći jedni druge da iznalaze najbolji put na kojem ima mesta za sve - kazao je patrijarh Porfirije, podsećajući na to da edukacija nije samo pitanje sticanja znanja, već i razvijanja uzajamnog poštovanja i ljubavi prema drugima.
Njegove reči podsjećaju da se duhovno i moralno oblikovanje mladih ne može svesti samo na intelektualni aspekt, već da je to put na kojem je najvažniji korak obnavljanje međuljudskih odnosa, utemeljeno na dijalogu, uzajamnom razumevanju i zajedničkoj potrazi za dobrim putem.
Patrijarh je takođe prokomentarisao aktuelne studentske zahteve, naglašavajući da je svakako važno da se svi zalagamo za ispunjenje tih zahteva, ali da je pravi put ka rešenju u sabranosti, mudrosti i odgovornosti.
- Nema čoveka koji nije za to da budu ispunjeni studentski zahtevi -istakao je, ali je dodao da su oni koji su za to odgovorni, pozvani i plaćeni da se bave tim pitanjem.
U ovoj besedi, patrijarh Porfirije nas podseća da se pravoslavlje temelji na ljubavi, smirenosti i razumevanju, i poziva nas da blokiramo sve ono što može izazvati podelu među ljudima: egoizam, isključivost, samoljublje. Svi ti negativni impulsi, prema njegovim rečima, trebaju biti „blokirani“ kako bi se omogućio prostor za ljubav, zajedništvo i mir među ljudima.
Poruka patrijarha Porfirija je jasna i utemeljena na Jevanđelju: samo kroz međusobno razumevanje, mir, smirenost i dijalog možemo postići istinsku harmoniju i izgraditi društvo u kojem ima mesta za sve, a gde će naši postupci biti oslonjeni na duhovnu istinu i ljubav.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
Trećeg dana Vaskršnjeg posta, u hramu Svetog Save u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu poruku o pokajanju, smirenju i istinskom putu ka Bogu – borbi sa sobom, a ne sa drugima.
U crkvi Svetog kneza Lazara, uz molitveno prisustvo poglavara Srpske pravoslavne crkve, služena je sveta Liturgija, uz poziv vernicima na istrajnu molitvu.
Posle bogosluženja u hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je apel da prestanu podele u društvu, pozivajući na mir, ljubav i zajedništvo kao ključne vrednosti koje nas povezuju kao narod.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Tumačeći priču o bogatašu i Lazaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao da Gospod nije socijalni reformator, već Bog ljubavi koji svakom daje ono što mu je potrebno za spasenje.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
