Trećeg dana Vaskršnjeg posta, u hramu Svetog Save u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu poruku o pokajanju, smirenju i istinskom putu ka Bogu – borbi sa sobom, a ne sa drugima.
U tišini molitavi, trećeg dana Vaskršnjeg posta, hram Svetog Save na Vračaru bio je ispunjen vernicima koji su sabrano učestvovali u velikom povečerju sa Pokajnim kanonom Svetog Andreja Kritskog. U toj atmosferi duhovne smirenosti i molitvene sabranosti, patrijarh srpski Porfirije uputio je nadahnutu besedu, podsećajući na suštinu posta i hrišćanskog života.
Govoreći o molitvi Svetog Jefrema Sirina, patrijarh je naglasio njenu dubinu i značaj, ističući da je u toj kratkoj, ali sadržajnoj molitvi sabrana celokupna poruka Jevanđelja. Posebno je istakao poslednju strofu: „Daj mi, Gospode, da vidim grehe svoje i da ne osuđujem brata svoga.“
- Svi znamo koliko je teško voditi tu upornu borbu i koliko je teško spustiti se u svoje srce i tu pred licem Božjim sagledati sebe u pravom svetlu. Demonske sile po svaku cenu hoće da nas izvuku iz središta, iz centra našeg bića, iz našeg srca i da raseju naš um na mnoge događaje, predmete i fenomene koji se dešavaju izvan nas, gde po pravilu mi sebe vidimo kao arbitre, kao sudije, kao one koji su pozvani da procenjuju, ocenjuju i da daju sud o svemu što je izvan nas, pritom ostavljajući svoje unutarnje biće potpuno neobrađenim, zaparloženim, često podivljalim od raznih strasti i greha koji bujaju u našem srcu - poručio je patrijarh srpski.
Povezujući ovu misao sa rečima Gospoda Hrista, patrijarh je podsetio na jevanđeoski poziv da prepoznamo sopstvene slabosti pre nego što sudimo drugima:
- Rekoh da je sama poruka Jevanđelja sažeta u ovoj molitvi, pa i u vezi sa ovim stihom, dovoljno je setiti se reči Gospodnjih da mi vidimo trun u oku brata svoga, a ne vidimo brvno u svom oku. Ili kada poziva mnoge koji su izvan svoga srca, izvan svoga unutarnjeg bića i koji ocenjuju, procenjuju i daju svoj sud o svemu što se dešava izvan njih. Gospod ih poziva rečima: Ko je bez greha neka se baci kamenom na ovu, koja je vidljivo grešnica, koja je bludnica.
Na kraju besede, patrijarh Porfirije je pozvao vernike da neprestano ponavljaju i usvajaju molitvu Svetog Jefrema Sirina kao deo svog svakodnevnog života, jer ona vodi smirenju pred Bogom i unutrašnjem miru.
- Zato neprestano treba ponirati, najpre molitvom i podvigom, u dubine svoga srca i tamo, tragajući za Hristom, tragati i za odgovorima na bezbrojna pitanja, najpre na pitanja koja se tiču nas samih. Neka je blagoslovena ova prva nedelja posta i da Bog da da u duhovnoj radosti, u unutrašnjem miru i ljubavi među sobom, sa ljubavlju u srcu prema Bogu i prema čitavoj Njegovoj tvorevini, ali i u ljubavi među sobom, dočekamo i Nedelju pravoslavlja. Neka je blagoslovena molitva.
Njegove reči, prožete dubokim duhovnim smislom, podsetile su prisutne vernike na suštinu posta – put smirenja, pokajanja i ljubavi, koji vodi ka istinskom sjedinjenju sa Bogom.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Druge večeri Velikog posta, patrijarh srpski služio je Kanon Svetog Andreja Kritskog, pozivajući vernike na unutrašnju obnovu, pokajanje i povratak Bogu kroz ljubav i praštanje.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U besedi prepunoj duhovne mudrosti, patrijarh srpski pozvao vernike da otvore srca za Hrista, jer bez žive vere i duhovnog podviga nema istinskog preobražaja duše.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poručio da samo zajedništvo, dijalog i međusobno poštovanje mogu nas podići iznad podela i greha savremenog društva.
Posle bogosluženja u hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je apel da prestanu podele u društvu, pozivajući na mir, ljubav i zajedništvo kao ključne vrednosti koje nas povezuju kao narod.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
