Trećeg dana Vaskršnjeg posta, u hramu Svetog Save u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu poruku o pokajanju, smirenju i istinskom putu ka Bogu – borbi sa sobom, a ne sa drugima.
U tišini molitavi, trećeg dana Vaskršnjeg posta, hram Svetog Save na Vračaru bio je ispunjen vernicima koji su sabrano učestvovali u velikom povečerju sa Pokajnim kanonom Svetog Andreja Kritskog. U toj atmosferi duhovne smirenosti i molitvene sabranosti, patrijarh srpski Porfirije uputio je nadahnutu besedu, podsećajući na suštinu posta i hrišćanskog života.
Govoreći o molitvi Svetog Jefrema Sirina, patrijarh je naglasio njenu dubinu i značaj, ističući da je u toj kratkoj, ali sadržajnoj molitvi sabrana celokupna poruka Jevanđelja. Posebno je istakao poslednju strofu: „Daj mi, Gospode, da vidim grehe svoje i da ne osuđujem brata svoga.“
- Svi znamo koliko je teško voditi tu upornu borbu i koliko je teško spustiti se u svoje srce i tu pred licem Božjim sagledati sebe u pravom svetlu. Demonske sile po svaku cenu hoće da nas izvuku iz središta, iz centra našeg bića, iz našeg srca i da raseju naš um na mnoge događaje, predmete i fenomene koji se dešavaju izvan nas, gde po pravilu mi sebe vidimo kao arbitre, kao sudije, kao one koji su pozvani da procenjuju, ocenjuju i da daju sud o svemu što je izvan nas, pritom ostavljajući svoje unutarnje biće potpuno neobrađenim, zaparloženim, često podivljalim od raznih strasti i greha koji bujaju u našem srcu - poručio je patrijarh srpski.
Povezujući ovu misao sa rečima Gospoda Hrista, patrijarh je podsetio na jevanđeoski poziv da prepoznamo sopstvene slabosti pre nego što sudimo drugima:
- Rekoh da je sama poruka Jevanđelja sažeta u ovoj molitvi, pa i u vezi sa ovim stihom, dovoljno je setiti se reči Gospodnjih da mi vidimo trun u oku brata svoga, a ne vidimo brvno u svom oku. Ili kada poziva mnoge koji su izvan svoga srca, izvan svoga unutarnjeg bića i koji ocenjuju, procenjuju i daju svoj sud o svemu što se dešava izvan njih. Gospod ih poziva rečima: Ko je bez greha neka se baci kamenom na ovu, koja je vidljivo grešnica, koja je bludnica.
Na kraju besede, patrijarh Porfirije je pozvao vernike da neprestano ponavljaju i usvajaju molitvu Svetog Jefrema Sirina kao deo svog svakodnevnog života, jer ona vodi smirenju pred Bogom i unutrašnjem miru.
- Zato neprestano treba ponirati, najpre molitvom i podvigom, u dubine svoga srca i tamo, tragajući za Hristom, tragati i za odgovorima na bezbrojna pitanja, najpre na pitanja koja se tiču nas samih. Neka je blagoslovena ova prva nedelja posta i da Bog da da u duhovnoj radosti, u unutrašnjem miru i ljubavi među sobom, sa ljubavlju u srcu prema Bogu i prema čitavoj Njegovoj tvorevini, ali i u ljubavi među sobom, dočekamo i Nedelju pravoslavlja. Neka je blagoslovena molitva.
Njegove reči, prožete dubokim duhovnim smislom, podsetile su prisutne vernike na suštinu posta – put smirenja, pokajanja i ljubavi, koji vodi ka istinskom sjedinjenju sa Bogom.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Druge večeri Velikog posta, patrijarh srpski služio je Kanon Svetog Andreja Kritskog, pozivajući vernike na unutrašnju obnovu, pokajanje i povratak Bogu kroz ljubav i praštanje.
Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Naziv "Zilot" dobio je zbog svoje ogromne revnosti i ljubavi prema veri i Hristovom učenju.
Dok su propovedali Jevanđelje, prolazili su kroz tamnice, mučenja i smrt, a sudbine pojedinih Hristovih učenika i danas bude divljenje i nevericu.
Posedovanje moštiju Svetog Nikole bio je negovan san ne samo stanovnika Barija, već i njihovih večitih rivala na moru - Mlečana, Đenovljana i stanovnika Amalfija
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
U sabornom hramu manastira Mileševa hramovna slava okupila je veliki broj vernika, dece i gostiju iz javnog života, dok su svečana liturgija i beseda o životu jačem od smrti pretvorile Spasovdan u snažno duhovno sabranje koje je ostavilo dubok utisak na prisutne.
Srpska pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Botošu sаgrаđеnа je 1783. gоdinе i proglašena je za spomenik kulture.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Srpska pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Botošu sаgrаđеnа je 1783. gоdinе i proglašena je za spomenik kulture.
Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
