U svetu gde ovaj molitveni venac sve češće postaje modni detalj, zaboravlja se njegova dublja svrha i svetost. Kroz pouke svetogorskih monaha otkrijte pravo značenje crne brojanice, njen istorijski značaj i kako ona može postati vaša svakodnevna duhovna podrška u molitvi i veri.
Brojanica, taj jednostavni crni molitveni venac od vune ili svile, duboko je ukorenjena u tradiciji pravoslavne crkve. Njena simbolika i značenje daleko nadmašuju površnu percepciju modnog detalja. U svetu gde sve češće susrećemo brojanice na rukama ljudi koji ih nose kao ukras ili modni dodatak, važno je podsetiti se na njeno duhovno značenje.
Kada nosimo brojanicu, važno je da se zapitamo da li ona nosi pravi duhovni pečat i simboliku, jer svaka brojanica nije samo ukras, već svetinja sa dubokim značenjem. Njena izrada i izgled nisu slučajni; imaju svoja pravila - svaka nit, čvor i krst na njoj nose posebnu poruku i vode ka molitvi i pokajanju.
Nositi brojanicu kao puki ukras, bez razumevanja njene suštine, jednako je tome da na dan krsne slave, umesto ispred ikone, zapalimo kandilo ispred portreta nekog starca, samo zato što nam se dopada izgled tog ulja na platnu. Takav postupak odražava nerazumevanje i profanizaciju onoga što je sveto.
A šta o duhovnom značenju, simbolici i istoriji nastanka brojanice kažu monasi sa Svete gore? Jedno od najboljih objašnjenja nalazi se u knjizi „Brojanica, misli svetog monaha, svetačko svedočanstvo“ u izdanju svetogorskog Manastira Ksiropotam, koje sledi u narednim redovima.
Crna boja brojanice nosi u sebi težinu duhovnog puta – boja tuge i žalosti, podseća nas na prolaznost života, na potrebu za trezvenošću i ozbiljnošću u svakodnevnom životu. Crna brojanica je često pletena od vune, koja nas podseća da smo ovce Hristove, vođeni njegovom svetlošću i ljubavlju. Ova veza s Dobrim Pastirom se dalje produbljuje kroz simboliku „Jagnjeta Božijeg, koje na sebe uzima grehe sveta“.
Kada nosimo brojanicu, mi zapravo nosimo podsećanje na ovu žrtvu i na pobedu života nad smrću. Krst, utkan između čvorova ili na njihovom kraju, podseća nas na ovu pobedu, dok mala resa na kraju brojanice nosi u sebi dublje značenje. Ona je namenjena brisanju suza – bilo da su stvarne ili simbolične, podsećajući nas na tugu zbog greha, koja u Hristu prerasta u radost i oproštaj.
Brojanica nije samo dekoracija; ona je duhovni mač monaha i pobožnih pravoslavnih hrišćana. Kao što nas podseća sveti monah: „Brojanica je duhovni mač monaha i pobožnih pravoslavnih hrišćana“. Svrha brojanice nije samo u njenom spoljašnjem izgledu, već u njenoj moći da nam pomogne u molitvi, posebno u trenutku kada je naš um rasejan ili uznemiren. Pomaže nam da se koncentrišemo, da se povežemo s Bogom kroz Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me“.
Ovo duhovno oruđe svoje korene vuče iz drevne tradicije crkve, kada su vernici prikupljali male kamenčiće ili seme, premeštajući ih tokom molitve. Kasnije, prema crkvenom predanju, jedan monah je pokušao da napravi jednostavne čvorove na užetu, ali je đavo razvezao svaki čvor. Tada se pojavio anđeo i naučio monaha da pravi poseban čvor sastavljen od uzastopnih krstova, koji đavo više nije mogao da razveže. Ova priča nas podseća na duhovnu borbu u kojoj smo svi pozvani da učestvujemo, koristeći brojanicu kao zaštitu i oružje protiv iskušenja.
Pravilno nošenje i korišćenje brojanice podrazumeva ne samo poštovanje njene duhovne funkcije, već i razumevanje njene simbolike. Nositi brojanicu kao modni dodatak, bez svesnosti o njenom značenju, isto je kao da umesto kandila ispred ikone zapalimo sveću ispred portreta – umetničkog dela koje nema duhovnu vrednost. Svaki vernik bi trebalo da se zapita – nosim li brojanicu kao modni detalj ili kao duhovno oruđe koje me povezuje sa Bogom?
Svaki detalj brojanice, od crne boje, preko čvorova, do malih resa, nosi duboko duhovno značenje. Crna boja nas podseća na tugu i pokajanje, čvorovi označavaju molitve koje upućujemo Bogu, a resa nas podseća na suze pokajanja koje treba da nosimo u srcu.
Prava svrha brojanice nije da bude ukras, već da bude alat koji nas vodi ka dubljoj molitvi i povezivanju s Bogom. Ona je podsetnik na duhovni put, na svakodnevne dužnosti pravoslavnog hrišćanina, i na našu potrebu za stalnim prisustvom Božije milosti u životu.
U svetu koji sve više vrednuje spoljašnji izgled, postoji opasnost da izgubimo iz vida pravu vrednost svetinja. Brojanica, koja je nekada bila duhovni mač i simbol pokajanja, danas može postati samo još jedan komad nakita, ukoliko zaboravimo njeno pravo značenje. Da bismo sačuvali svetinju brojanice, moramo je nositi s dužnim poštovanjem i u duhu pravoslavlja. U suprotnom, riskiramo da naše duhovno oružje postane prazna forma bez prave snage i blagoslova.
Neka nas brojanica, dok je nosimo i koristimo u molitvi, podseća na našu povezanost s Bogom, na našu dužnost da se molimo bez prestanka, i na našu potrebu za Božijom milošću u svakom trenutku našeg života.
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja. Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja. Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom. Jednostavan recept od nekoliko sastojaka donosi osećaj lakoće i vraća ravnotežu posle obilnih obroka, baš onako kako su to radile nekadašnje domaćice. Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
ELVIS BARUKCIC / AFP / Profimedia
Shutterstock
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:30
NIKAD NE UZIMAJTE NOVOG KUMA, DOK NE PREKINETE STARO KUMSTVO I TO NA OVAJ NAČIN! Važna opomena oca Dušana!
Duhovna riznica
14:00
OVO JE NAJSKRIVENIJA I NAJOPASNIJA DUŠEVNA STRAST! Sveti Ignjatije je govorio da je najgore što se uvek skriva iza dobrih dela!
Aktuelno iz SPC
13:02
"ISTINA SE NE DOSTIŽE SAMO RAZUMOM, VEĆ I DUHOVNIM ISKUSTVOM"; Vladika Kirilo ukazao na ono što mnogi zaboravljaju
Mrsni recepti
12:03
STARINSKA PAMUK ČORBA PONOVO OSVAJA: Okrepljujuće predjelo koje prija posle jake praznične hrane
Duhovna riznica
10:11
Mnogi prave iste greške čim kroče u crkvu: EVO KAKO SE ZAISTA ULAZI, STOJI I UČESTVUJE U BOGOSLUŽENJU
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić.
Opštežiće se svakako vezuje za drevno monaško predanje, a idioritmijski poredak je karakterističan za prelomne istorijske trenutke, doba pozne Vizantije i period turske vlasti.
Zbog narušavanja tišine i duhovnog poretka, monaška republika uvodi stroga pravila: ulazak za strance biće drastično ograničen, osim za tri slovenska manastira.
Vrlo pažljivo pročitajte njegove najveće misli, jer su do sada uticale na svet svakog ko ih je prošitao i to - na bolje.
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja.
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
