U svetu gde ovaj molitveni venac sve češće postaje modni detalj, zaboravlja se njegova dublja svrha i svetost. Kroz pouke svetogorskih monaha otkrijte pravo značenje crne brojanice, njen istorijski značaj i kako ona može postati vaša svakodnevna duhovna podrška u molitvi i veri.
Brojanica, taj jednostavni crni molitveni venac od vune ili svile, duboko je ukorenjena u tradiciji pravoslavne crkve. Njena simbolika i značenje daleko nadmašuju površnu percepciju modnog detalja. U svetu gde sve češće susrećemo brojanice na rukama ljudi koji ih nose kao ukras ili modni dodatak, važno je podsetiti se na njeno duhovno značenje.
Kada nosimo brojanicu, važno je da se zapitamo da li ona nosi pravi duhovni pečat i simboliku, jer svaka brojanica nije samo ukras, već svetinja sa dubokim značenjem. Njena izrada i izgled nisu slučajni; imaju svoja pravila - svaka nit, čvor i krst na njoj nose posebnu poruku i vode ka molitvi i pokajanju.
Nositi brojanicu kao puki ukras, bez razumevanja njene suštine, jednako je tome da na dan krsne slave, umesto ispred ikone, zapalimo kandilo ispred portreta nekog starca, samo zato što nam se dopada izgled tog ulja na platnu. Takav postupak odražava nerazumevanje i profanizaciju onoga što je sveto.
A šta o duhovnom značenju, simbolici i istoriji nastanka brojanice kažu monasi sa Svete gore? Jedno od najboljih objašnjenja nalazi se u knjizi „Brojanica, misli svetog monaha, svetačko svedočanstvo“ u izdanju svetogorskog Manastira Ksiropotam, koje sledi u narednim redovima.
Crna boja brojanice nosi u sebi težinu duhovnog puta – boja tuge i žalosti, podseća nas na prolaznost života, na potrebu za trezvenošću i ozbiljnošću u svakodnevnom životu. Crna brojanica je često pletena od vune, koja nas podseća da smo ovce Hristove, vođeni njegovom svetlošću i ljubavlju. Ova veza s Dobrim Pastirom se dalje produbljuje kroz simboliku „Jagnjeta Božijeg, koje na sebe uzima grehe sveta“.
Kada nosimo brojanicu, mi zapravo nosimo podsećanje na ovu žrtvu i na pobedu života nad smrću. Krst, utkan između čvorova ili na njihovom kraju, podseća nas na ovu pobedu, dok mala resa na kraju brojanice nosi u sebi dublje značenje. Ona je namenjena brisanju suza – bilo da su stvarne ili simbolične, podsećajući nas na tugu zbog greha, koja u Hristu prerasta u radost i oproštaj.
Brojanica nije samo dekoracija; ona je duhovni mač monaha i pobožnih pravoslavnih hrišćana. Kao što nas podseća sveti monah: „Brojanica je duhovni mač monaha i pobožnih pravoslavnih hrišćana“. Svrha brojanice nije samo u njenom spoljašnjem izgledu, već u njenoj moći da nam pomogne u molitvi, posebno u trenutku kada je naš um rasejan ili uznemiren. Pomaže nam da se koncentrišemo, da se povežemo s Bogom kroz Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me“.
Ovo duhovno oruđe svoje korene vuče iz drevne tradicije crkve, kada su vernici prikupljali male kamenčiće ili seme, premeštajući ih tokom molitve. Kasnije, prema crkvenom predanju, jedan monah je pokušao da napravi jednostavne čvorove na užetu, ali je đavo razvezao svaki čvor. Tada se pojavio anđeo i naučio monaha da pravi poseban čvor sastavljen od uzastopnih krstova, koji đavo više nije mogao da razveže. Ova priča nas podseća na duhovnu borbu u kojoj smo svi pozvani da učestvujemo, koristeći brojanicu kao zaštitu i oružje protiv iskušenja.
Pravilno nošenje i korišćenje brojanice podrazumeva ne samo poštovanje njene duhovne funkcije, već i razumevanje njene simbolike. Nositi brojanicu kao modni dodatak, bez svesnosti o njenom značenju, isto je kao da umesto kandila ispred ikone zapalimo sveću ispred portreta – umetničkog dela koje nema duhovnu vrednost. Svaki vernik bi trebalo da se zapita – nosim li brojanicu kao modni detalj ili kao duhovno oruđe koje me povezuje sa Bogom?
Svaki detalj brojanice, od crne boje, preko čvorova, do malih resa, nosi duboko duhovno značenje. Crna boja nas podseća na tugu i pokajanje, čvorovi označavaju molitve koje upućujemo Bogu, a resa nas podseća na suze pokajanja koje treba da nosimo u srcu.
Prava svrha brojanice nije da bude ukras, već da bude alat koji nas vodi ka dubljoj molitvi i povezivanju s Bogom. Ona je podsetnik na duhovni put, na svakodnevne dužnosti pravoslavnog hrišćanina, i na našu potrebu za stalnim prisustvom Božije milosti u životu.
U svetu koji sve više vrednuje spoljašnji izgled, postoji opasnost da izgubimo iz vida pravu vrednost svetinja. Brojanica, koja je nekada bila duhovni mač i simbol pokajanja, danas može postati samo još jedan komad nakita, ukoliko zaboravimo njeno pravo značenje. Da bismo sačuvali svetinju brojanice, moramo je nositi s dužnim poštovanjem i u duhu pravoslavlja. U suprotnom, riskiramo da naše duhovno oružje postane prazna forma bez prave snage i blagoslova.
Neka nas brojanica, dok je nosimo i koristimo u molitvi, podseća na našu povezanost s Bogom, na našu dužnost da se molimo bez prestanka, i na našu potrebu za Božijom milošću u svakom trenutku našeg života.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 26. četvrtak po Duhovima otkriva unutrašnju snagu zajedništva vernika i opominje na opasnost gordosti. Pravoslavci danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice po starom kalendaru i Svetog Jovana Damaskina po novom, katolici slave Svetog Ivana Damaščanskog, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima. Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju. Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila. U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
ELVIS BARUKCIC / AFP / Profimedia
Shutterstock
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
07:30
ŠTA POVEZUJE LJUDE JAČE OD KRVI I RODBINE? Lekcija vladike Nikolaja koju nikada ne smemo zaboraviti
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA ČETVRTAK 4. DECEMBAR
Duhovna riznica
00:01
NIJE SVAKO BOGATSTVO GREH: Sveti Maksim Ispovednik razbija zablude o bogatašima i govori ono što većina crkvenih ljudi prećuti
Duhovna riznica
22:19 | 03.12.2025
ZAŠTO MAJKAMA ZABRANJUJU DOLAZAK NA KRŠTENJE SOPSTVENOG DETETA: Sveštenik Vladimir Pučkov otkriva da su krv i brojne zablude krive za to
Duhovna riznica
20:22 | 03.12.2025
ŠTA ČINI, A ŠTA BI TREBALO DA URADI ČOVEK KOME SE RASPADAJU I ŽIVOT, I DOM, I PORODICA: Starac Emilijan o zamci u kojoj se od jednog problema napravi 10 još težih
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić.
Opštežiće se svakako vezuje za drevno monaško predanje, a idioritmijski poredak je karakterističan za prelomne istorijske trenutke, doba pozne Vizantije i period turske vlasti.
Zbog narušavanja tišine i duhovnog poretka, monaška republika uvodi stroga pravila: ulazak za strance biće drastično ograničen, osim za tri slovenska manastira.
Vrlo pažljivo pročitajte njegove najveće misli, jer su do sada uticale na svet svakog ko ih je prošitao i to - na bolje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 26. četvrtak po Duhovima otkriva unutrašnju snagu zajedništva vernika i opominje na opasnost gordosti.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
