Brojanica, taj jednostavni crni molitveni venac od vune ili svile, duboko je ukorenjena u tradiciji pravoslavne crkve. Njena simbolika i značenje daleko nadmašuju površnu percepciju modnog detalja. U svetu gde sve češće susrećemo brojanice na rukama ljudi koji ih nose kao ukras ili modni dodatak, važno je podsetiti se na njeno duhovno značenje.
Kada nosimo brojanicu, važno je da se zapitamo da li ona nosi pravi duhovni pečat i simboliku, jer svaka brojanica nije samo ukras, već svetinja sa dubokim značenjem. Njena izrada i izgled nisu slučajni; imaju svoja pravila - svaka nit, čvor i krst na njoj nose posebnu poruku i vode ka molitvi i pokajanju.
Nositi brojanicu kao puki ukras, bez razumevanja njene suštine, jednako je tome da na dan krsne slave, umesto ispred ikone, zapalimo kandilo ispred portreta nekog starca, samo zato što nam se dopada izgled tog ulja na platnu. Takav postupak odražava nerazumevanje i profanizaciju onoga što je sveto.
Shutterstock
Manastira Ksiropotam na Svetoj gori
A šta o duhovnom značenju, simbolici i istoriji nastanka brojanice kažu monasi sa Svete gore? Jedno od najboljih objašnjenja nalazi se u knjizi „Brojanica, misli svetog monaha, svetačko svedočanstvo“ u izdanju svetogorskog Manastira Ksiropotam, koje sledi u narednim redovima.
Crna boja brojanice nosi u sebi težinu duhovnog puta – boja tuge i žalosti, podseća nas na prolaznost života, na potrebu za trezvenošću i ozbiljnošću u svakodnevnom životu. Crna brojanica je često pletena od vune, koja nas podseća da smo ovce Hristove, vođeni njegovom svetlošću i ljubavlju. Ova veza s Dobrim Pastirom se dalje produbljuje kroz simboliku „Jagnjeta Božijeg, koje na sebe uzima grehe sveta“.
Kada nosimo brojanicu, mi zapravo nosimo podsećanje na ovu žrtvu i na pobedu života nad smrću. Krst, utkan između čvorova ili na njihovom kraju, podseća nas na ovu pobedu, dok mala resa na kraju brojanice nosi u sebi dublje značenje. Ona je namenjena brisanju suza – bilo da su stvarne ili simbolične, podsećajući nas na tugu zbog greha, koja u Hristu prerasta u radost i oproštaj.
ELVIS BARUKCIC / AFP / Profimedia
Brojanica
Brojanica nije samo dekoracija; ona je duhovni mač monaha i pobožnih pravoslavnih hrišćana. Kao što nas podseća sveti monah: „Brojanica je duhovni mač monaha i pobožnih pravoslavnih hrišćana“. Svrha brojanice nije samo u njenom spoljašnjem izgledu, već u njenoj moći da nam pomogne u molitvi, posebno u trenutku kada je naš um rasejan ili uznemiren. Pomaže nam da se koncentrišemo, da se povežemo s Bogom kroz Isusovu molitvu : „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me“.
Ovo duhovno oruđe svoje korene vuče iz drevne tradicije crkve, kada su vernici prikupljali male kamenčiće ili seme, premeštajući ih tokom molitve. Kasnije, prema crkvenom predanju, jedan monah je pokušao da napravi jednostavne čvorove na užetu, ali je đavo razvezao svaki čvor. Tada se pojavio anđeo i naučio monaha da pravi poseban čvor sastavljen od uzastopnih krstova, koji đavo više nije mogao da razveže. Ova priča nas podseća na duhovnu borbu u kojoj smo svi pozvani da učestvujemo, koristeći brojanicu kao zaštitu i oružje protiv iskušenja.
Shutterstock
Monah na Svetoj gori
Pravilno nošenje i korišćenje brojanice podrazumeva ne samo poštovanje njene duhovne funkcije, već i razumevanje njene simbolike. Nositi brojanicu kao modni dodatak, bez svesnosti o njenom značenju, isto je kao da umesto kandila ispred ikone zapalimo sveću ispred portreta – umetničkog dela koje nema duhovnu vrednost. Svaki vernik bi trebalo da se zapita – nosim li brojanicu kao modni detalj ili kao duhovno oruđe koje me povezuje sa Bogom?
Svaki detalj brojanice, od crne boje, preko čvorova, do malih resa, nosi duboko duhovno značenje. Crna boja nas podseća na tugu i pokajanje, čvorovi označavaju molitve koje upućujemo Bogu, a resa nas podseća na suze pokajanja koje treba da nosimo u srcu.
Prava svrha brojanice nije da bude ukras, već da bude alat koji nas vodi ka dubljoj molitvi i povezivanju s Bogom. Ona je podsetnik na duhovni put, na svakodnevne dužnosti pravoslavnog hrišćanina, i na našu potrebu za stalnim prisustvom Božije milosti u životu.
Shutterstock
Brojanica ne treba da bude modni detalj
U svetu koji sve više vrednuje spoljašnji izgled, postoji opasnost da izgubimo iz vida pravu vrednost svetinja. Brojanica, koja je nekada bila duhovni mač i simbol pokajanja, danas može postati samo još jedan komad nakita, ukoliko zaboravimo njeno pravo značenje. Da bismo sačuvali svetinju brojanice, moramo je nositi s dužnim poštovanjem i u duhu pravoslavlja. U suprotnom, riskiramo da naše duhovno oružje postane prazna forma bez prave snage i blagoslova.
Neka nas brojanica, dok je nosimo i koristimo u molitvi, podseća na našu povezanost s Bogom, na našu dužnost da se molimo bez prestanka, i na našu potrebu za Božijom milošću u svakom trenutku našeg života.
Vladika i jedinstveni duhovni vođa svog vremena, kao simbol duhovnosti i identiteta u materijalnom svetu, jedini je monah koji je ostavio svoj pečat na novčanici, podsećajući nas na značaj vere u svakodnevnom životu.
Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina.
Na Atosu, priroda ponekad prekine spokoj potresima zemlje, ali čuvari drevnih manastira, kao i hodočasnici, nemaju razloga za strah. Profesor seizmologije sa Univerziteta u Solunu umirujuće govori o prognozi za nastavak seizmičke aktivnosti na ovom svetom poluostrvu.
U jedno od najvećih srpskih svetilišta, vladari su ulazili kroz posebne kapije, koje su posle ceremonije zapečaćene, ostavljajući za sobom legende koje i danas nadahnjuju srpski narod.
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta spiraju i grehovi predaka.
Sveti Teofan u misli za 16. nedelju po Pedesetnici naglašava značaj lične odgovornosti i aktivnog angažovanja u duhovnom životu. On koristi metaforu talanata kako bi podstakao svakog pojedinca da prepozna i iskoristi darove koje je dobio od Boga. Važno je shvatiti da svi imamo različite sposobnosti i prilike, ali je ključno da se fokusiramo na ono što imamo i kako možemo to iskoristiti za duhovni napredak.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
Molitvena povorka, predvođena moštima Svete Petke i Svetog Pantelejmona, pružila je vernicima priliku za molitvu, duhovnu snagu i utehu.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.