Ovaj stari specijalitet, napravljen od čvaraka i začina, nekada je bio nezaobilazan deo trpeze, a danas se vraća kao gurmanski hit koji spaja prošlost i sadašnjost.
U srcu Šumadije, gde miris pečenih starinskih jela budi sećanja na prošla vremena, krije se jedno skromno, a raskošno jelo – šumadijski kavijar. Iako ne dolazi iz mora niti se vadi iz školjki, ovo jelo, poput bisera, nosi u sebi bogatstvo – narodnu mudrost, veštinu i snalažljivost. Pripreman s ljubavlju, od jednostavnih sastojaka koje su naši preci koristili u oskudnim, ali i bogatim danima, Šumadijski kavijar ostaje simbol domaće trpeze, gostoprimstva i topline ognjišta.
Sastojci:
250 g domaćih čvaraka
1–2 čena belog luka
1 kašičica aleve paprike
1 kašičica mlevenog bibera
2 kašike masti (ili putera za blaži ukus)
Prstohvat soli (po ukusu)
Priprema:
Čvarke samleti u mašini za meso ili usitniti u avanu dok ne postanu glatka smesa. Beli luk sitno iseckati ili izgnječiti i dodati u smesu. mutiti kašiku-dve domaće svinjske masti kako bi se postigla kremasta struktura. Dodati alevu papriku i biber, pa sve dobro promešati dok se ukusi ne sjedine. Poslužiti na domaćem hlebu ili proji, uz jogurt, onako kako su to radili naši preci.
Šumadijski kavijar nije samo jelo – on je priča o minulim vremenima, o skromnosti i umeću da se iz jednostavnog stvori nešto neodoljivo. Njegov ukus nosi sećanje na stare bakine kuhinje, gde su se recepti prenosili s kolena na koleno, ne kao obične kulinarske tajne, već kao deo porodičnog nasleđa. U svakom zalogaju ovog namaza krije se topla priča o Šumadiji, o ljudima koji su znali da od srca naprave gozbu i od običnog trenutka – praznik.
Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva. Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze. Ovo izuzetno jelo priprema se u crnogorskim, hercegovačkim i dalmatinskim krajevima, a u drevna vremena u toku kuge jeli su ga Mlečani. Saznajte kako se prema starom receptu priprema ovaj obrok koji je simbol snage i izdržljivosti. Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak. Ovaj neodoljivo ukusan kosovski specijalitet vekovima se priprema u srpskim domovima, a njegov recept krije toplinu ognjišta, majčinsku ljubav i duh tradicije. Ova jednostavna i mirisna čorba nije samo hrana – ona je simbol tradicije, topline i sreće, koja se prenosi iz generacije u generaciju.
shutterstock.com
Mrsni recepti
08:27 | 10.02.2025
ZABORAVLJENA PLANINSKA POSLASTICA PONOVO OSVAJA DOMOVE: Zdrav slatkiš od svega dva sastojka, gotov za manje od minuta
Mrsni recepti
08:30 | 11.02.2025
KADA PROBATE STARINSKU ŠUMADIJSKU TORTU, ZABORAVIĆETE SVE OSTALE POSLASTICE: Dva neobična sastojka kriju tajnu ukusa koji budi sećanja
Mrsni recepti
08:57 | 12.02.2025
ZABORAVLJENA GURMANSKA TAJNA BALKANA: Kaštradina, moćno starinsko jelo koje je nekada spasavalo živote
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Mrsni recepti
08:58 | 15.02.2025
BLAGO KOSOVSKE KUHINJE KOJE BUDI USPOMENE: Filija – jednostavno, ukusno jelo naših predaka koje miriše na dom i detinjstvo
Posni recepti
10:21 | 22.02.2025
KULINARSKI POVRATAK KORENIMA: Starinski recepti za savršenu čorbu od bundeve koja podseća na toplotu doma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Uz prisustvo mnogobrojnih vernika i episkopa iz više pomesnih crkava, osveštana je bistu Diane Budisavljević, žene koja je deci vraćala život.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Pravoslavna duhovnost, kroz vekove, upozorava da um – ako nije obuzdan molitvom i trezvenošću – može postati bojno polje na kojem se vodi najteža bitka.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji.
SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
