Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva.
U planinskim krajevima Crne Gore i Hercegovine nekada je postojala poslastica koja je, iako sačinjena od samo dva sastojka, nosila raskoš ukusa i toplinu domaće trpeze. Mladi kajmak sa medom bio je omiljeni slatkiš i dece i odraslih – jednostavan, prirodan i hranljiv obrok koji se služio i za doručak i kao lagani desert posle ručka.
Međutim, kako su planinska sela vremenom opustela, a tradicionalna ishrana ustupila mesto industrijskim proizvodima, ova poslastica polako je potonula u zaborav. Ipak, u današnje vreme, kada sve više ljudi traga za zdravim receptima, bez veštačkih dodataka, rafinisanih šećera i konzervanasa, mladi kajmak sa medom ponovo oživljava i pronalazi svoje mesto čak i u urbanim sredinama.
Printscreen/Facebook
No, kako mladi neslani kajmak nije lako pronaći u velikim trgovinskim lancima, dobra vest je da ga možemo napraviti i sami, u sopstvenoj kuhinji.
Priprema mladog kajmaka nije zahtevna, ali zahteva strpljenje i kvalitetno mleko. Sve što vam je potrebno jeste sveže, punomasno mleko, po mogućstvu domaće.
Mleko sipajte u široku šerpu i zagrevajte na umerenoj vatri dok ne počne da se podiže pena, ali pazite da ne provri. Kada se na površini pojavi tanak sloj kajmaka, smanjite temperaturu i ostavite mleko da se lagano greje još oko sat vremena. Nakon toga, ostavite ga da se hladi na sobnoj temperaturi nekoliko sati, a zatim ga premestite u frižider.
Printscreen/Facebook
Nakon 12 sati, na površini će se formirati sloj mladog kajmaka, koji možete pažljivo skinuti kašikom i odložiti u posebnu posudu.
Kada imate domaći mladi kajmak, priprema ove tradicionalne poslastice traje manje od jednog minuta. Dovoljno je u činiju staviti dve do tri kašike mladog neslanog kajmaka, preliti ih kašikom ili malo više domaćeg meda, po ukusu – i uživanje može da počne.
Med je od davnina smatran darom prirode i eliksirom dugovečnosti. Bogat je antioksidansima, vitaminima i mineralima, a njegova antibakterijska i protivupalna svojstva doprinose jačanju imuniteta. Pomaže varenju, umiruje upale grla i vraća energiju na potpuno prirodan način, bez naglih oscilacija nivoa šećera u krvi.
Printscreen/Facebook
Ovaj jednostavan desert ne samo da prija telu, već greje i dušu. Spoj mladog kajmaka i meda krije u sebi nežnost i toplinu doma, miris detinjstva i sećanje na porodična okupljanja. Njegov ukus ne može se uporediti sa industrijskim slatkišima, čokoladama i kremovima, jer nosi u sebi onu neprolaznu vrednost – autentičnost i snagu prirode.
Povratak ovoj jednostavnoj poslastici znači povratak sebi, zdravlju i tradiciji koja je kroz generacije okupljala porodice oko trpeze. U kašiki kajmaka s medom ne krije se samo slatkoća, već i sećanje na neka toplija, sporija i ispunjenija vremena.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
Zaboravljeno brašno sa potočnih vodenica, koje su naši stari zvali prekrupa, ponovo se vraća na trpeze – evo kako da pripremite supu po receptu starom više vekova.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
