Njegove poslednje reči bile su: "Ostavite me da budem hrana zverima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zveri, da se nađem čist hleb Hristu.“
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Prenosu moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca, hrišćanskog svetitelja iz 1. veka, trećeg patrijarha Antiohijske crkve.
Ovoga dana se praznuje prenos njegovih moštiju iz Rima, gde je postradao, u Antiohiju, gde je ranije bio arhijerej.
Kao episkop Antiohije, Ignjatije je bio pastir u pravom smislu te reči. Njegova ljubav prema crkvi i Isusu Hristu bila je neograničena, a jedan od njegovih najvećih doprinosa bio je uvođenje antifonskog načina pojanja u crkvi – tehnike koja je utemeljena na simfoniji nebeskih bića.
SPC
Prenos moštiju svetog Ignjatija Bogonosca
Međutim, vladavina cara Trajana nije bila naklonjena Hristovim sledbenicima. Trajan, dolazeći u Antiohiju, saznaje za Ignjatijevu veru i nudi mu bogatstvo i visoki položaj, ukoliko pristane na idolopoklonstvo. Međutim, Ignjatije nije pristao na kompromis, a car ga je u besu poslao u Rim, gde je, zajedno sa deset pratilaca, morao da putuje dugim putem kroz Trakiju, Makedoniju i Epir.
Na kraju, prispeo je u Rim, gde je bačen pred lavove, i podneo mučeništvo sa radošću i smirenjem, smatrajući to za najuzvišeniji oblik služenja Gospodu. Njegove poslednje reči bile su: "Ostavite me da budem hrana zverima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zveri, da se nađem čist hleb Hristu.“
Tada njegovi pratioci sabraše njegove kosti, preneše u Antiohiju, i česno ih sahraniše. No kada Persijanci zauzeše Antiohiju u šestom veku, mošti svetog Ignjatija ponovo su vraćene iz Antiohije u Rim, gde se i sada nalaze u crkvi svetog Klimenta.
Narod veruje da Sveta vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju ljudi uglavnom i nose svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme, međutim, otac Predrag Popović je jednom prilikom istakao da se i ona može pokvariti, ali objasnio i u kojem slučaju.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Sveta mučenica Marina, koja je među narodom poznata kao Ognjena Marija, ubraja se među velike hrišćanske svetice, a njen dan je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, što govori o posebnom poštovanju koje joj se ukazuje.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Molitveno se sećamo arhiđakona koji je hrabro stajao za Hrista i učio snazi vere čak i pred smrću, ostavljajući duhovno nasleđe koje nadahnjuje i današnje generacije.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
