Zaboravljeno zdravo jelo na vodi koje su naši preci volele u manastirskim i domaćim kuhinjama, a koje danas retko ko priprema.
Post ima svoju jednostavnu mudrost: što je trpeza skromnija, to čovek lakše razaznaje šta mu je zaista potrebno. U danima najstrožijeg uzdržanja, kada se jede na vodi, domaćice su nekada umele da od nekoliko osnovnih sastojaka pripreme jelo koje greje i telo i dušu. Takva jela nisu nastajala iz obilja, već iz iskustva i strpljenja, pa su generacijama ostajala kao pouzdani oslonac u postu. Među njima je i starinsko jelo od prosa sa pečurkama i spanaćem – jednostavno, ali dovoljno hranljivo da zasiti i okrepi posle dugog dana.
Proso je nekada zauzimalo važno mesto u narodnoj ishrani i smatralo se jednom od najpouzdanijih namirnica. Od njega su se pravile kaše, variva i hlebovi, a naročito je bilo cenjeno u manastirskim kuhinjama. Poslednjih decenija ova žitarica je nepravedno zapostavljena i potisnuta drugim namirnicama, iako po svojim osobinama zaslužuje da se ponovo vrati na trpezu.
Ova skromna žitarica lako se vari i dugo daje osećaj sitosti, što je naročito važno tokom posta. Bogata je vlaknima, mineralima poput gvožđa i magnezijuma, kao i biljnim proteinima, pa može pomoći da organizam ostane snažan i uravnotežen i u vreme uzdržanja. Proso ne opterećuje želudac, a pripremljeno jednostavno – bez ulja i teških dodataka – predstavlja primer zdrave i postu primerene hrane kakvu su naši preci dobro poznavali.
• 1 šolja prosa
Operite proso pod hladnom vodom. Stavite vodu u šerpu i dovedite do ključanja. Dodajte proso u ključalu vodu, smanjite vatru, pokrijte i kuvajte oko 15–20 minuta ili dok proso ne upije svu vodu.
U drugoj šerpi na malo vode dinstajte iseckane pečurke dok ne omekšaju. Dodajte iseckani spanać u šerpu sa pečurkama i dinstajte dok ne uvene. Kada je proso kuvan, dodajte dinstane pečurke i spanać, promešajte, začinite solju i biberom po ukusu. Poslužite toplo.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci. Jednostavan spoj cvekle, krompira i povrća pokazuje kako post na vodi može da bude hranljiv, tih i iznenađujuće pun ukusa, baš onako kako se uči iza manastirskih zidina. Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa. Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
• 2 šolje vode
• 200 g pečuraka (šampinjona)
• 2 šake svežeg spanaća
• so po ukusu
• biber po ukusu
shutterstock.com/Lora Sutyagina
Priprema
Mrsni recepti
11:58 | 31.01.2026
ZABORAVLJENA SRPSKA ČORBA OD RASOLA PONOVO OSVAJA TRPEZE: Recept iz Manastira Krušedol za obrok pun zdravlja
Posni recepti
12:52 | 11.02.2026
ZDRAVA, GUSTA ČORBA KOJA GREJE I U DANE NAJSTROŽEG POSTA: Recept iz manastirske kuhinje koji rado prave i oni koji ne poste
Posni recepti
12:59 | 23.02.2026
NAJUKUSNIJI ŠPAGETI NA VODI: Jednostavan recept za zasitan ručak bez kapi ulja koji će obradovati celu porodicu
Posni recepti
10:41 | 24.02.2026
UKUSAN RUČAK NA VODI KOJI ZAISTA ZASITI: Jednostavne njoke bez ulja pretvaraju najstrože dane posta u obrok kome se obraduje cela porodica
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs - u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.
Pravoslavna crkva i pravoslavna tradicija ne poznaju nikakve zečeve, kaže otac Goran.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Raskoš ukusa u samo nekoliko minuta pripreme, idealna za dane kada želimo slatko, a ipak skromno i zdravo
Jednostavni glavni sastojci i nekoliko začina pretvaraju se u zasitan obrok koji se lagano zapeče dok ne dobije mirisnu koricu.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Tradicionalna pita iz Prizrena, sa neobičnim spojem luka i oraha, donosi jednostavan, zasitan i autentičan obrok idealan za dane posta.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
