Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Kroz vekove, u srpskim domovima i manastirima, naročito u danima strogog posta na vodi, služio se jedan jednostavan, ali svečan kolač – šljivko. Danas gotovo zaboravljen, ovaj skromni desert svedoči o snazi narodne maštovitosti i o duhovnoj potrebi da se i u vreme uzdržanja na trpezi nađe nešto slatko, ali postno.
U starim kuvarima i seoskim zapisima spominje se da je „šljivko“ bio omiljen među decom i mladima, ali i da se često donosio u manastire kao dar monasima. Osnova mu je bila jednostavna – suva šljiva, plod koji je u srpskim krajevima smatran simbolom izobilja, ali i plodnosti i blagoslova.
U pravoslavnom predanju, šljiva je često povezivana sa smirenjem i prostotom: nije bila skupa, uvek je bila dostupna, a ipak je mogla da pruži radost i sitost. Zato ne čudi što je baš od nje nastao jedan od najstarijih srpskih kolača.
Kao i mnoge starinske poslastice, i ovaj recept ima više varijanti. Najčešće se prenosio usmeno, s kolena na koleno, a ovako je zabeležen u starim knjigama o narodnoj kuhinji.
1 kg svežih šljiva
Malo kukuruznog brašna ili palente
Očistite sveže šljive od koštica i kuvajte dugo dok se smesa ne zgusne. Nakon toga dodati malo palente, tek toliko da je moguće oblikovati kolačić u obliku diska, a zatim ih poređajte na listove svežeg kupusa i sušite na suncu. Posle sušenja, suve ih uvijte u listove kupine i uvežite kanapom. Kasnije od tih kupinovih listova možete napraviti i čaj.
300 g suvih šljiva bez koštica
100 g mlevenih oraha (ili badema, ako nema oraha)
2–3 kašike meda ili gustog šećernog sirupa
malo kore limuna ili pomorandže (po ukusu)
nekoliko kašika prezli
Operite suve šljive i potopite ih u mlaku vodu na nekoliko sati, da omekšaju. Zatim ih sitno isecite ili sameljite u mašini za meso. Dodajte mlevene orahe i med, pa sve dobro izmešajte da dobijete kompaktnu smesu. Ako vam se učini da je smesa previše retka, dodajte malo prezli. Oblikujte male valjke ili kuglice – „šljivke“. Po želji ih uvaljajte u još malo mlevenih oraha ili prezli.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju. Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju. Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva. Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti. U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Shutterstock/Olga Sg
Savremena verzija recepta
Sastojci:
Priprema:
Mrsni recepti
12:07 | 03.09.2025
BAKINE LEDENE KIFLICE RASHLADE TELO, A OGREJU DUŠU: Starinski recept za omiljenu poslasticu koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
11:32 | 07.09.2025
MAVIŠ - STARINSKI KOLAČ KOJI OSVETLJAVA PRAZNIČNI STO: Slatka tradicija puna topline i radosti za svaki dom
Mrsni recepti
11:50 | 09.09.2025
STARINSKA TORTA OD ORAHA I KARAMELA KOJU MORATE PROBATI: Slatka tajna naših baka vraća toplinu i radost u dom
Mrsni recepti
11:43 | 15.09.2025
SALČIĆI - STARINSKI KOLAČI BEZ KOGA SE KRSNA SLAVA NIJE MOGLA ZAMISLITI: Probajte ovaj originalni recept - ne može da ne uspe
Posni recepti
09:46 | 19.09.2025
ČUDO OD UKUSA BEZ MLEKA I JAJA: Posni “kolač iz šerpe” koji su bake spremale kad ništa drugo nije bilo u kući
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kakvi god da su uzroci, treba samo na vreme shvatiti da je to greh. Ako se vi borite da iz toga isplivate, eto nama novog mučenika, istakao je otac Stefan.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
Lagani slojevi keksa, malina, šlaga i čokolade spajaju osveženje i nostalgiju u desert koji se ne zaboravlja - pravi se brzo, a u duši ostaje zauvek.
Bez brašna, mleka i miksera — ova jednostavna, a raskošna poslastica pravi se za svega nekoliko minuta i svakim zalogajem budi sećanja na mirisnu, toplu kuhinju iz detinjstva.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U manastirima i narodnim domovima, česnica nije bila samo za Božić. Ova mrsna, svečarska verzija krasila je mnoge praznične trpeze kao hleb blagoslova i zajedništva.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Pravoslavni vernik Boga ne doživljava samo kao sudiju, već prvenstveno kao oca i lekara duše.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
