Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju.
Maviši nisu samo kolač - oni su mali znak blagoslova na stolu. Iz kuvara Katarine Popović Midžine iz 1877, ove hrskave poslastice nas podsećaju da svaki praznik i svaki obrok nosi svoj sakralni smisao. Dok se pripremaju i peku, kuća se ispunjava toplinom, a srca onih koji sede za stolom otvaraju se za mir, zahvalnost i zajedništvo koje traje kroz generacije.
Ovaj zaboravljeni kolač nosi različite nazive u zavisnosti od kraja Srbije u kojem se priprema. U Vojvodini se često naziva devermaviš ili maviš, dok se u središnjoj i istočnoj Srbiji zadržao naziv maviši ili mavije. Na jugu zemlje ponekad se može čuti i varijanta maviješ, dok u nekim mestima, naročito u Vojvodini, ljudi i danas koriste naziv mafiši. Iako se ime menja, suština kolača ostaje ista - hrskava i slatka starinska poslastica koja vekovima krasi porodične trpeze, praznične obroke i okupljanja, čuvajući duh tradicije i toplinu doma.
Recept - Maviše iz kuvara Katarine Popović Midžine (1877):
500 g brašna
6 žumanaca
1 rakijska čaša ruma ili rakije
3 kašike milerama
na vrh noža soli
masti za pečenje
Dodaci:
šećer u prahu
Na dasku skupite brašno u gomilu, a u sredini napravite udubljenje. U njega ulupati žumanca, dodati rakijsku čašicu ruma ili rakije, mileram i so. Sve dobro izmesiti rukama dok ne dobijete glatko i ujednačeno testo.
Od testa oblikovati dve jufke i svaku oklagijom razviti što tanje, gotovo kao sečenicu velikog noža.
Maviši se zatim peku u šerpenji napunjenoj dopola jako zagrejane masti dok ne postanu hrskave i zlatnosmeđe. Kada se ispeku, složiti ih na činiju, posuti šećerom u prahu i poslužiti uz pekmez po izboru.
Ovaj kolač nekada je krasio prazničnu trpezu i porodična okupljanja. Pripremajući maviše, nastavljamo tradiciju naših predaka, donoseći toplinu doma i radost zajedništva na sto.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
Prhka kora, bademov fil i miris limuna pretvaraju „Ljubavna pisma“ u slatku poruku srca, kakva se nekada poklanjala najmilijima uz molitvu i pesmu.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Kada je car izgubio razum, njegovoj sestri se u snu otkrilo da njen brat neće ozdraviti sve dok Grigorije ne bude izvađen iz jame.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
