Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju.
Maviši nisu samo kolač - oni su mali znak blagoslova na stolu. Iz kuvara Katarine Popović Midžine iz 1877, ove hrskave poslastice nas podsećaju da svaki praznik i svaki obrok nosi svoj sakralni smisao. Dok se pripremaju i peku, kuća se ispunjava toplinom, a srca onih koji sede za stolom otvaraju se za mir, zahvalnost i zajedništvo koje traje kroz generacije.
Ovaj zaboravljeni kolač nosi različite nazive u zavisnosti od kraja Srbije u kojem se priprema. U Vojvodini se često naziva devermaviš ili maviš, dok se u središnjoj i istočnoj Srbiji zadržao naziv maviši ili mavije. Na jugu zemlje ponekad se može čuti i varijanta maviješ, dok u nekim mestima, naročito u Vojvodini, ljudi i danas koriste naziv mafiši. Iako se ime menja, suština kolača ostaje ista - hrskava i slatka starinska poslastica koja vekovima krasi porodične trpeze, praznične obroke i okupljanja, čuvajući duh tradicije i toplinu doma.
Recept - Maviše iz kuvara Katarine Popović Midžine (1877):
500 g brašna
6 žumanaca
1 rakijska čaša ruma ili rakije
3 kašike milerama
na vrh noža soli
masti za pečenje
Dodaci:
šećer u prahu
Na dasku skupite brašno u gomilu, a u sredini napravite udubljenje. U njega ulupati žumanca, dodati rakijsku čašicu ruma ili rakije, mileram i so. Sve dobro izmesiti rukama dok ne dobijete glatko i ujednačeno testo.
Od testa oblikovati dve jufke i svaku oklagijom razviti što tanje, gotovo kao sečenicu velikog noža.
Maviši se zatim peku u šerpenji napunjenoj dopola jako zagrejane masti dok ne postanu hrskave i zlatnosmeđe. Kada se ispeku, složiti ih na činiju, posuti šećerom u prahu i poslužiti uz pekmez po izboru.
Ovaj kolač nekada je krasio prazničnu trpezu i porodična okupljanja. Pripremajući maviše, nastavljamo tradiciju naših predaka, donoseći toplinu doma i radost zajedništva na sto.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
Prhka kora, bademov fil i miris limuna pretvaraju „Ljubavna pisma“ u slatku poruku srca, kakva se nekada poklanjala najmilijima uz molitvu i pesmu.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu – zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Bitka protiv greha nije naša - pobeda dolazi od Gospoda.
Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju.
Psiholozi ga zovu poremećaj ličnosti, a Sveti Oci – majkom svih strasti – posledice su iste: gubitak ljubavi, praznina i udaljavanje od Boga.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Otkrijte kako da pripremite najlepši tradicionalni desert od jabuka, oraha i agde, koji su muslimanske porodice s Balkana vekovima pravile za najdraže goste i praznične sofre.
Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu – zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Poslušanje, koje ona ističe kao stub duhovnog života, često je i najveći izazov.
