Prhka kora, bademov fil i miris limuna pretvaraju „Ljubavna pisma“ u slatku poruku srca, kakva se nekada poklanjala najmilijima uz molitvu i pesmu.
Postoji nešto duboko toplo i gotovo molitveno u mirisu starinskih kolača koji se peku u tišini doma, dok napolju zima tiho prekriva svet. „Ljubavna pisma“ iz bakinog kuvara nisu samo poslastica – ona su sećanje na vreme kada se ljubav prenosila rukom ispisanim rečima, pažljivo složenim u kovertu, i kada je svaka poruka nosila dah srca.
Na naše prostore, ovaj recept dospeo je iz kuhinja pod uticajem austrougarske i mediteranske tradicije, pronalazeći svoje mesto u srpskim domovima još u 19. i početkom 20. veka. Njihova prhka kora i slatki bademov fil postali su simbol nežnosti i radosti deljenja, naročito u vreme praznika.
U pravoslavnim porodicama, ovakvi kolačići često su se spremali uoči velikih svetkovina, kada se oko trpeze okupe svi naraštaji, a dom ispuni molitva i pesma. Danas, baš kao i nekada, „Ljubavna pisma“ vraćaju miris detinjstva, tihe večeri uz lampu i ruke koje s ljubavlju oblikuju svako malo „pismo“ – poruku koja se ne čita očima, već srcem.
200 g brašna
100 g putera
1 jaje
50 g šećera u prahu
sok od pola limuna
1 belance
Za testo, pomešajte sve sastojke i umesite ga dok ne postane glatko, pa ga ostavite na hladnom oko pola sata da „odmori“. Dok čekate, napravite fil – belance umutite viljuškom, dodajte šećer, a zatim umešajte mlevene bademe. Kada je testo spremno, razvucite ga na pobrašnjenoj podlozi na debljinu od oko 3 mm, pa isecite kvadrate 6×6 cm. Na sredinu svakog stavite kašičicu fila, preklopite ivice i oblikujte mala „pisma“ spremna za pečenje. Pecite na 180 stepeni oko petnaest minuta, da blago porumeni. Još topla pisma pospite šećerom u prahu.
Najbolje je koristiti hladan puter, isečen na kockice, da bi se testo lakše oblikovalo. Koristite blanširane bademe kako bi fil bio mekši i punijeg ukusa.
Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake. Bez brašna, mleka i miksera — ova jednostavna, a raskošna poslastica pravi se za svega nekoliko minuta i svakim zalogajem budi sećanja na mirisnu, toplu kuhinju iz detinjstva. Ako volite deserte koji se lako pripremaju, a ostavljaju utisak kao da ste proveli sate u kuhinji, ovaj lagani slojeviti kolač sa višnjama, vanilom i čokoladom postaće vaš novi porodični favorit. Lagani slojevi keksa, malina, šlaga i čokolade spajaju osveženje i nostalgiju u desert koji se ne zaboravlja - pravi se brzo, a u duši ostaje zauvek. Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli. Otkrijte kako da pripremite najlepši tradicionalni desert od jabuka, oraha i agde, koji su muslimanske porodice s Balkana vekovima pravile za najdraže goste i praznične sofre.
50 g šećera
50 g mlevenih badema
malo šećera u prahu za posipanje
Religija/AI
Priprema:
Bakin savet:
Mrsni recepti
09:42 | 22.05.2025
POSLASTICA S MIRISOM DETINJSTVA I UKUSOM SA CARSKOG DVORA: Evo kako da napravite carske palačinke po zaboravljenom bakinom receptu
Mrsni recepti
09:06 | 05.06.2025
BAKIN ČOKOLADNI KOLAČ OD SAMO DVA SASTOJKA, GOTOV ZA NEKOLIKO MINUTA: Zalogaj detinjstva po starom, zaboravljenom receptu koji će vam svi tražiti
Posni recepti
10:26 | 07.06.2025
NEBESKI KOLAČ KOJI VRAĆA OSMEH NA LICE: Probajte bakin recept za brzu, nežnu i sočnu poslasticu, idealnu za porodična okupljanja
Mrsni recepti
09:09 | 13.06.2025
OVAJ RECEPT ĆE VAM SVI TRAŽITI: Najukusniji starinski brzi letnji kolač bez pečenja
Posni recepti
09:30 | 18.06.2025
OVAJ KOLAČ IZ STARE SVESKE VRAĆA USPOMENE I TOPI SRCE: Bakin recept bez jaja i mleka koji svi mogu da naprave
Mrsni recepti
09:59 | 15.07.2025
SLATKI OSVEŽAVAJUĆI ZALOGAJ KOME NIKO NE MOŽE ODOLETI: Starinski recept za tufahije koje mirišu na detinjstvo i porodični dom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Silazak Svetog Duha na apostole – Duhove (Pedesetnicu), po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Pohod Blažene Djevice Marije Elizabeti, dok muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
