Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
Tišina pred samim sobom mnogima je teža od svake spoljašnje nevolje. Čovek ume da izdrži napor, brigu i gubitak, ali zastaje pred sopstvenim mislima i ranama koje nosi u sebi. U toj teškoj borbi sa unutrašnjim nemirom pravoslavno iskustvo ne nudi bekstvo, već susret – a upravo na to upućuje jedna pouka starca Emilijana Simonopetrita, koja otkriva gde se nalazi put izlaska iz unutrašnjeg nemira.
- Čovek često beži od samoga sebe jer se boji onoga što će pronaći u svojim dubinama. Ali ako pogledamo dublje, tamo ćemo pronaći Boga koji strpljivo čeka da Mu predamo svoje rane i bol. Ne bojte se unutrašnje borbe. Vaše rane i traume mogu izgledati kao nepremostive prepreke, ali svaka borba je prilika da Božija blagodat deluje u vama. Svaki put kada se suočite sa svojim strahom, Bog je tamo sa vama - govorio je starac Emilijan.
Reči starca Emilijana razbijaju pogrešno uverenje da se duhovni život sastoji u potiskivanju slabosti i skrivanju rana. Pravoslavno predanje pokazuje drugačiji put: čovek ozdravlja onda kada prestane da beži i kada pred Bogom iznese ono što ga najviše boli. Upravo tamo gde izgleda da počinje nemoć, može da počne i preobražaj.
Pouka starca Emilijana podseća da se Bog ne nalazi daleko od čovekove tame, već upravo na mestu gde se čovek usuđuje da bude istinit pred Njim. Onaj ko smogne snage da pogleda u sopstvenu dubinu neće pronaći samo slabost – pronaći će prisustvo koje ne osuđuje, nego podiže. A to je početak svake istinske promene.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (2,3-11)
3. I ići će mnogi narodi govoreći: „Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva“, i učiće nas svojim putovima, i hodićemo stazama njegovijem; jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima. 4. I sudiće među narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.
5. Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj. 6. Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istočnih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tuđinski. 7. I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovu nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim nema kraja. 8. Puna je zemlja njihova i idola; delu ruku svojih klanjaju se, što načiniše prsti njihovi.
9. I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti. 10. Uđi u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova. 11. Ponosite oči čovečije poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (1,24-31; 2,1-3)
24. Potom reče Bog: „Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim."I bi tako. 25. I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro. 26. Potom reče Bog: „Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji."
27. I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih. 28. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji.” 29. I još reče Bog: „Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.
30. A svem zverinju zemaljskom i svema pticama nebeskim i svemu što se miče na zemlji i u čem ima duša živa, dao sam svu travu da jedu." I bi tako. 31. Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti.
1. Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. 2. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; 3. i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
Priče Solomonove (2,1-22)
1. Sine moj, ako primiš reči moje, i zapovesti moje sahraniš kod sebe, 2. da pazi uvo tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu, 3. ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj, 4. ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš; 5. tada ćeš razumeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naći ćeš. 6. Jer Gospod daje mudrost, iz njegovih usta dolazi znanje i razum. 7. Čuva pravima što doista jest, štit je onima koji hode u bezazlenosti,
8. da bi se držali staza pravih, a on čuva put svetaca svojih. 9. Tada ćeš razumeti pravdu i sud i što je pravo, i svaki dobri put. 10. Kad dođe mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj, 11. pomnjivost će paziti na te, razum će te čuvati, 12. izbavljajući te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari, 13. koji ostavljaju prave pute da idu putovima mračnim, 14. koji se raduju zlo čineći, i igraju u zlim opačinama;
15. kojih su putevi krivi, i sami su opaki na stazama svojim; 16. izbavljajući te od žene tuđe, od tuđinke, koja laska svojim rečima, 17. koja ostavlja vođa mladosti svoje, i zaboravlja zavet Boga svog. 18. Jer k smrti vodi dom njen, i k mrtvima staze njene. 19. Ko god uđe k njoj ne vraća se, niti izlazi na put životni. 20. Zato hodi putem dobrih, i drži se staza pravedničkih. 21. Jer će pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni će ostati na njoj. 22. A bezbožni će se istrebiti sa zemlje, i bezakonici će se iščupati iz nje.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
Tri puta su ga jeretici udaljavali sa mesta arhiepiskopa i progonili u Jermeniju.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Vernici prikupljaju 90.000 evra za nekadašnju kapelu kod Korka koja bi postala drugo stalno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve na irskom ostrvu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
