Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
U svakoj staroj svesci za recepte postoji barem jedan kolač koji miriše na detinjstvo, na dane kada su se kolači pravili s ljubavlju, od malo sastojaka i bez mnogo pompe. Ovaj starinski kolač, bez jaja i mleka, podseća na vreme kada se slatko stvaralo iz skromnosti, a bogatstvo se merilo mirisima iz rerne i osmesima za stolom. Pravi se brzo i lako, od sastojaka koje uvek imamo pri ruci, a opet je toliko mekan, sočan i mirisan da mu niko ne može odoleti. A što je najlepše – sasvim je jeftin, a tako pun topline i ukusa, kao iz bakine kuhinje.
Sastojci za starinski kolač bez jaja i mleka
Pola šolje šećera
Napomena: Šolja kojom se meri ima zapreminu 2 dl, a mala šolja 0,8 dl.
Kako se priprema kolač bez mleka i jaja
Priprema ovog kolača je toliko jednostavna da će vam srce zaigrati već pri prvom mešanju. U velikoj činiji spojite brašno, orahe, prašak za pecivo i šećer – suvi sastojci koji sami po sebi mirišu na tople kuhinje naših baka. Dodajte zatim gaziranu vodu koja će testo učiniti prozračnim, pa med koji unosi nežnu slast, i ulje koje sve fino povezuje.
Lagano promešajte, s osmehom, jer znate da pravite nešto lepo i domaće. Sipajte u podmazan pleh i pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni oko 20 minuta – taman dovoljno da se cela kuća ispuni neodoljivim mirisom. Kada se kolač malo prohladi, pospite ga šećerom u prahu kao da ga pokrivate prvim snegom. Poslužite uz šolju čaja ili kafe i uživajte u svakom zalogaju topline i sećanja.
Zašto je ovaj recept idealan za post i zdraviji način ishrane?
Ovaj recept je posan i ne sadrži mlečne proizvode niti jaja, pa je idealan za dane posta, osobe s intolerancijom na laktozu ili vegane. Ujedno je i odlična opcija za sve koji žele da pripreme zdraviju verziju kolača, bez komplikovanih sastojaka i nepotrebnih kalorija.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu. Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju. Bez brašna, mleka i miksera — ova jednostavna, a raskošna poslastica pravi se za svega nekoliko minuta i svakim zalogajem budi sećanja na mirisnu, toplu kuhinju iz detinjstva. Ako volite deserte koji se lako pripremaju, a ostavljaju utisak kao da ste proveli sate u kuhinji, ovaj lagani slojeviti kolač sa višnjama, vanilom i čokoladom postaće vaš novi porodični favorit. Neodoljivo penaste, oblivene čokoladom i sa savršenim ukusom banane - ove krem bananice pravićete češće nego što mislite. Donosimo vam detaljan recept, koji budi najlepša sećanja. Lagani slojevi keksa, malina, šlaga i čokolade spajaju osveženje i nostalgiju u desert koji se ne zaboravlja - pravi se brzo, a u duši ostaje zauvek.
Shutterstock/lev.studio
Mrsni recepti
14:12 | 01.06.2025
STARINSKI KOLAČ OD SAMO JEDNE JABUKE I JEDNOG LIMUNA KOJI ĆE ODUŠEVITI CELU PORODICU: Recepti koje su nam bake ostavile kao blago
Mrsni recepti
09:46 | 04.06.2025
MEKANE KO DUŠA, BAKINE JOGURT KIFLICE ISPUNIĆE DOM TOPLINOM I BLAŽENIM OSMEHOM: Recept koji briše granicu između sada i nekada
Mrsni recepti
09:06 | 05.06.2025
BAKIN ČOKOLADNI KOLAČ OD SAMO DVA SASTOJKA, GOTOV ZA NEKOLIKO MINUTA: Zalogaj detinjstva po starom, zaboravljenom receptu koji će vam svi tražiti
Posni recepti
10:26 | 07.06.2025
NEBESKI KOLAČ KOJI VRAĆA OSMEH NA LICE: Probajte bakin recept za brzu, nežnu i sočnu poslasticu, idealnu za porodična okupljanja
Mrsni recepti
09:50 | 10.06.2025
SLATKI POVRATAK U DETINJSTVO: Zaboravljeni recept za domaće krem bananice koje će da obraduju i decu i odrasle
Mrsni recepti
09:09 | 13.06.2025
OVAJ RECEPT ĆE VAM SVI TRAŽITI: Najukusniji starinski brzi letnji kolač bez pečenja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Uprkos pritiscima tadašnje vlasti i cara Ahava, kao i carice Jezavelje, koja je progonila proroke, Sveti Ilija nije odstupio od istine.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Recept iz starih vremena otkriva male trikove zbog kojih ovo omiljeno jelo dobija posebnu mekoću i prepoznatljiv ukus
Jednostavan, mirisan i ukusan obrok od nekoliko skromnih sastojaka vraća toplinu porodične trpeze i donosi rešenje za sve one dane kada ne znamo šta da kuvamo.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
