Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
U svetu prepunom raznih namirnica i neograničenih mogućnosti, lako je napraviti složene i raskošne kolače. Ipak, prava umetnost krije se u tome da od svega nekoliko sastojaka koje zateknete u kući, bez mnogo muke, stvorite poslasticu koja će očarati celu porodicu. Baš to su znale naše bake — sa skromnim sastojcima i puno ljubavi kreirale su jednostavne, ali savršene kolače koji su mamili osmeh zadovoljstva i ostajali u sećanju kao simbol domaće topline i sreće. Ovaj kolač od jabuka i grožđica upravo je takav — nežan i srdačan, podsećanje na one lepe trenutke provedene zajedno, za stolom punim ljubavi.
Ovaj divni kolač od jabuka i limuna, uz malo suvog grožđa, savršen je za svaku priliku. Uz vlažnu i nežnu mrvičastu strukturu, odlikuje se svežim ukusom jabuke i slatkoćom grožđica, sve umotano u lagano testo od limuna.
Sastojci:
3 jajeta
Priprema:
Zagrejte rernu na 170 °C. Umutite 3 jajeta sa 150 grama šećera dok se dobro ne sjedine. Dodajte 200 ml mleka i dobro promešajte. Pomešajte brašno i prašak za pecivo. Postepeno dodajte brašno sa praškom za pecivo u smesu, neprestano mešajući. Dodajte sok od 1 limuna i mešajte dok smesa ne postane glatka.
Ogulite i nasecite jabuku. Podmažite kalup za kolač maslacem i stavite kriške jabuke na dno kalupa. Prelijte testo preko jabuka.
Pospite 50 grama suvog grožđa po testu. Stavite kalup u zagrejanu rernu i pecite na 170 °C oko 30 minuta.
Izvadite kolač iz rerne i ostavite da se malo ohladi pre serviranja. Uživajte u ovom ukusnom kolaču od jabuka i grožđica, toplo ili na sobnoj temperaturi.
Bakini saveti: Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti. Ovaj domaći kolač od jagoda ne pripada eri brzih recepata – priprema se s pažnjom i ljubavlju, baš kao što su to radile naše bake, a rezultat je desert koji osvaja već na prvi zalogaj. Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije. Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake. Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno. Slatko od jagoda nije samo poslastica — to je toplina bakinog glasa, miris detinjstva i poruka da ste dobrodošli. Donosimo vam tradicionalni recept sa svim tajnama koje domaćice prenose generacijama: kako da sirup „vuče“, a jagode ostanu cele.
150 grama šećera
200 ml mleka
370 grama brašna
20 grama praška za pecivo
1 jabuka (oguljena i nasečena)
Sok od 1 limuna
50 grama suvog grožđa
Maslac (za podmazivanje kalupa za kolač)
Shutterstock/margouillat photo
Poslužite uz kuglicu sladoleda od vanile ili šlag, ili uživajte uz šoljicu toplog čaja ili kafe kao divnu poslasticu.
Mrsni recepti
10:34 | 04.05.2025
STARINSKI RECEPT KOJI NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Lepinjice koje se prave za svega 12 minuta mirisom i ukusom očaraće svakoga
Mrsni recepti
10:00 | 10.05.2025
UKUS KOJI VRAĆA OSMEH NA LICE: Probajte rolat po receptu bake Stane i pravićete ga uvek dok traje sezona jagoda
Posni recepti
09:53 | 11.05.2025
RECEPT ZLATA VREDAN: Ovako se pravi brzi domaći hleb kada nemate vremena, a želite da zadivite goste
Mrsni recepti
09:42 | 22.05.2025
POSLASTICA S MIRISOM DETINJSTVA I UKUSOM SA CARSKOG DVORA: Evo kako da napravite carske palačinke po zaboravljenom bakinom receptu
Mrsni recepti
10:05 | 30.05.2025
ZABORAVLJENI RECEPT ZA UŽINU NA KOJU SU MIRISALE STARE KUĆE: Probajte ukus detinjstva iz bakine kuhinje
Posni recepti
09:54 | 31.05.2025
NAJTRAŽENIJI RECEPT ZA STARINSKO SLATKO OD JAGODA KOJE BUDI USPOMENE: Zalogaj dobrodošlice i ljubavi koji unosi toplinu u dom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
