Kada čovek stavi želje u centar svog postojanja, on ulazi u začarani krug u kome se nikada ne može sasvim zasititi – svaka ispunjena želja rađa novu, još veću, i tako u beskraj.
U svetu koji svakodnevno diktira nove potrebe, želje i "neophodnosti", savremeni čovek sve češće postaje rob svojih strasti.
Konzumerizam, instant zadovoljenje i hedonizam predstavljaju vrednosti koje se neprekidno nameću kao merilo uspeha i sreće.
Ipak, uprkos (ili upravo zbog) stalne trke za zadovoljstvima, savremeno društvo suočava se s masovnom pojavom depresije, osećajem praznine i dubokog nezadovoljstva.
Pravoslavna duhovnost ukazuje na jedan drugačiji pogled: upravo neumerena težnja za zadovoljenjem strasti i požuda vodi ka duhovnom i emocionalnom slomu.
Kada čovek stavi želje u centar svog postojanja, on ulazi u začarani krug u kome se nikada ne može sasvim zasititi – svaka ispunjena želja rađa novu, još veću, i tako u beskraj.
Veruje se da čovek nije stvoren da robuje svojim strastima, već da teži višem smislu - životu u vrlini, koji donosi trajnu i istinsku radost. Jer, za razliku od prolaznog zadovoljstva koje pružaju ispunjene želje, vrlinski život nudi stabilnost, mir i unutrašnju ispunjenost. Nije reč o odricanju zarad kazne, već o oslobađanju od unutrašnjeg ropstva koje nastaje kada čovek pomeša slobodu sa neumerenošću.
Na to je jednom prilikom ukazao i cenjeni sveštenik Aleksandar Praščević.
- Čovek na zemlji nije rođen da zadovoljava svoje strasti i svoje požude, nego je čovek rođen, da se raduje vrlinskim životom. Jer, radost kroz vrlinu dolazi, a greh kroz strasti i požudu - objasnio je sveštenik Aleksandar Praščević i objasnio:
- Čovek kada poželi da zadovolji sve svoje strasti, u ogromnom je problemu. Ne samo što čevek ne može da zadovolji sve svoje strasti i požude, nego će u toj zbrci da izgubi smisao života.
Starac Jefrem Katunakijski da ljudi koji izgovaraju ovo molitvu, duboku u sebi, da su ravni monasima. Oni su ubedili prvo Kagana da se krsti, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski. Zadržavanje čistote misli i uzdržavanje u dane koje Crkva preporučuje – sredom i petkom, tokom velikih postova i prazničnih dana – nije samo tradicija, već čin slobodne volje da se živi u skladu s Božijom promisli. Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo. U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. "Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću. U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati. Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
shutterstock.com/DavideAngelini
SPC
Duhovna riznica
18:56 | 23.05.2025
URADITE OVO SVAKI DAN POLA SATA PRED PONOĆ I ŽIVOT ĆE VAM SE PREOKRENUTI! Starac Jefrem je govorio da je to idealan način za dostizanje prave sreće
Praznici i sveci
00:01 | 24.05.2025
DANAS JE SLAVA I CRVENO SLOVO: Obeležavamo uspomenu na Ravnoapostolne svetitelje Kirila i Metodija!
Duhovna riznica
14:00 | 25.05.2025
ZA OVO DELO, BOG NAGRAĐUJE PREDIVNOM DECOM: Starac Lav Optinski otkrio čime se zadobija najveća Božja milost!
Duhovna riznica
13:28 | 31.05.2025
ZBOG OVOGA SE ČAK PREKIDA PRIČEŠĆE: Otac Borislav otkriva kako se ponaša u pravoslavnoj crkvi i šta nikako ne smete da uradite!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
12:04
SVETIONIK NADE ZA SRBE U SLAVONIJI: Projekat koji je izazvao pažnju u celom regionu
Mrsni recepti
11:26
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Duhovna riznica
10:11
OVO JE JEDINA MOLITVA NA SVETU KOJA JE PREVEDENA NA VIŠE OD 100 JEZIKA! Kako je nastao "Očenaš" i ko ju je prvi izgovorio i gde!
Duhovna riznica
07:30
KO SKRIVA TAJNE NEBESKIH DAROVA I KAKO IH MOŽEMO SPOZNATI? Vladika Nikolaj otkriva put do večnog blaga
Duhovna riznica
05:00
MALO KO ZNA PRAVU SIMBOLIKU KRUNA NA VENČANJU: Venčići na glavama otkrivaju svetu tajnu braka - evo šta zapravo znače
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
11:48 | 19.08.2025
RETKO STARINSKO JELO VEČNOG UKUSA: Tradicionalni recept iz manastira Krušedol koji greje dušu i telo
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:24 | 20.07.2025
ZABORAVLJENI RECEPT NAŠIH BAKA: Doručak koji su spremale samo za posebne dane - jaja na oko u belom sosu
Učenje Svetog Josifa Isihaste o poslušnosti, poniznosti i molitvi vodi vernike ka duhovnom miru i snazi srca, otvarajući put ka Božjoj svetlosti.
Od svakodnevnih poslova do bračnih nesuglasica, sveci i svetogorski starci pokazuju kako vera, ljubav i smirenje čine život lakšim i duhovno plodonosnim.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako plemenito srce i zahvalnost pretvaraju običnu molitvu u izvor istinske sreće.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
