Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.
U poslednje vreme, sve je češća pojava da ljudi u crkvu ulaze kao da su krenuli u večernji izlazak, zanemarujući činjenicu da postoji jasno propisan kodeks ponašanja i oblačenja u hramovima.
Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.
- Verujem da je to (ulazak u crkvu) isto, kao kad ulazimo u neke druge institucije, gde se očekuje pristojnost oblačenja. Da ne dolazimo otkriveni, pogotovo kada su letnji meseci. Da ne dolazimo u kratkim pantalonama i kratkim suknjama - istakao je otac Borisla Petrić jednom prilikom.
Osim pristojne garderobe, važno je i izbegavati upadljive boje i ekstravagantne modne detalje. Ulazak u crkvu treba da bude čin poštovanja, a ne demonstracija ličnog stila.
- Ne treba dolaziti obučen u drečavim bojama, kao da niko drugi ne postoji tu. Ne treba da se ponašamo kao da ulazimo u prostor koji je samo za nas važan. To je dom Božji - podseća sveštenik.
Osim garderobe, pravila važe i za ponašanje. Vernici bi trebalo da budu tihi, smerni i pažljivi, jer se time pokazuje poštovanje prema svetom prostoru i drugim ljudima.
- Naočare, šeširi i šminka – ne! - naglašava on, posebno upozoravajući na problem šminke tokom pričešća. Ruž na usnama može ostati na svetoj kašičici, zbog čega se čitav čin mora prekinuti i ponovo pripremiti.
- Na pričešću je to posebno važno, jer taj ruž, može da ostane na svetoj kašičici i onda moramo da prekinemo pričešće. Kada imamo situaciju da neko uđe sa velikim šeširom, kačketom, tamnim naočarima ili sa malo više karmina na usnama, moramo da skrenemo pažnju jer moramo da pazimo na druge ljude - objašnjava on i dodaje da se opomene uvek daju blago i sa ljubavlju, ali da u slučaju upornog nepridržavanja pravila, strogoća postaje neophodna.
Na kraju, sveštenik poručuje da kultura ponašanja u crkvi potiče iz doma i da je važno da jedni druge podsećamo na ta pravila, što sveštenici i rada kada osvećuju vodicu u domovima za Vaskrs ili krsnu slavu.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije. Po smrti Svetog Pahomija, Teodor je postao iguman svih njegovih manastira. Prava molitva ne teži ispunjenju samovolje, već da se u našem životu ostvari Božija volja. Iako je imao ženu, živeo je po reči apostolovoj: "Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju".
Foto: Eparhija mileševska
Duhovna riznica
13:12 | 27.05.2025
OVI LJUDI NIKADA NE BI SMELI DA SE PRIČESTE! Otac Dimitrije kaže da im tada to ne ide na spasenje, već na osudu!
Praznici i sveci
00:01 | 29.05.2025
MAJKU NIJE HTEO DA VIDI, ALI SE ZA NJU MOLIO: Danas je Prepodobni Teodor Osveštani!
Duhovna riznica
14:00 | 29.05.2025
DOBRO PAZITE ŠTA TRAŽITE OD BOGA I KAKO! Prepodobni Nikon objasnio kako tokom molitve radujete demone
Praznici i sveci
00:01 | 31.05.2025
KAD JE ON POVEDEN NA GUBILIŠTE, SVI HRIŠĆANI SU PLAKALI: Danas je Sveti Teodot Ankirski i sedam devojaka mučenica
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
