Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.
U poslednje vreme, sve je češća pojava da ljudi u crkvu ulaze kao da su krenuli u večernji izlazak, zanemarujući činjenicu da postoji jasno propisan kodeks ponašanja i oblačenja u hramovima.
Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.
- Verujem da je to (ulazak u crkvu) isto, kao kad ulazimo u neke druge institucije, gde se očekuje pristojnost oblačenja. Da ne dolazimo otkriveni, pogotovo kada su letnji meseci. Da ne dolazimo u kratkim pantalonama i kratkim suknjama - istakao je otac Borisla Petrić jednom prilikom.
Osim pristojne garderobe, važno je i izbegavati upadljive boje i ekstravagantne modne detalje. Ulazak u crkvu treba da bude čin poštovanja, a ne demonstracija ličnog stila.
- Ne treba dolaziti obučen u drečavim bojama, kao da niko drugi ne postoji tu. Ne treba da se ponašamo kao da ulazimo u prostor koji je samo za nas važan. To je dom Božji - podseća sveštenik.
Osim garderobe, pravila važe i za ponašanje. Vernici bi trebalo da budu tihi, smerni i pažljivi, jer se time pokazuje poštovanje prema svetom prostoru i drugim ljudima.
- Naočare, šeširi i šminka – ne! - naglašava on, posebno upozoravajući na problem šminke tokom pričešća. Ruž na usnama može ostati na svetoj kašičici, zbog čega se čitav čin mora prekinuti i ponovo pripremiti.
- Na pričešću je to posebno važno, jer taj ruž, može da ostane na svetoj kašičici i onda moramo da prekinemo pričešće. Kada imamo situaciju da neko uđe sa velikim šeširom, kačketom, tamnim naočarima ili sa malo više karmina na usnama, moramo da skrenemo pažnju jer moramo da pazimo na druge ljude - objašnjava on i dodaje da se opomene uvek daju blago i sa ljubavlju, ali da u slučaju upornog nepridržavanja pravila, strogoća postaje neophodna.
Na kraju, sveštenik poručuje da kultura ponašanja u crkvi potiče iz doma i da je važno da jedni druge podsećamo na ta pravila, što sveštenici i rada kada osvećuju vodicu u domovima za Vaskrs ili krsnu slavu.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije. Po smrti Svetog Pahomija, Teodor je postao iguman svih njegovih manastira. Prava molitva ne teži ispunjenju samovolje, već da se u našem životu ostvari Božija volja. Iako je imao ženu, živeo je po reči apostolovoj: "Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju".
Foto: Eparhija mileševska
Duhovna riznica
13:12 | 27.05.2025
OVI LJUDI NIKADA NE BI SMELI DA SE PRIČESTE! Otac Dimitrije kaže da im tada to ne ide na spasenje, već na osudu!
Praznici i sveci
00:01 | 29.05.2025
MAJKU NIJE HTEO DA VIDI, ALI SE ZA NJU MOLIO: Danas je Prepodobni Teodor Osveštani!
Duhovna riznica
14:00 | 29.05.2025
DOBRO PAZITE ŠTA TRAŽITE OD BOGA I KAKO! Prepodobni Nikon objasnio kako tokom molitve radujete demone
Praznici i sveci
00:01 | 31.05.2025
KAD JE ON POVEDEN NA GUBILIŠTE, SVI HRIŠĆANI SU PLAKALI: Danas je Sveti Teodot Ankirski i sedam devojaka mučenica
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
