Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.
U poslednje vreme, sve je češća pojava da ljudi u crkvu ulaze kao da su krenuli u večernji izlazak, zanemarujući činjenicu da postoji jasno propisan kodeks ponašanja i oblačenja u hramovima.
Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.
- Verujem da je to (ulazak u crkvu) isto, kao kad ulazimo u neke druge institucije, gde se očekuje pristojnost oblačenja. Da ne dolazimo otkriveni, pogotovo kada su letnji meseci. Da ne dolazimo u kratkim pantalonama i kratkim suknjama - istakao je otac Borisla Petrić jednom prilikom.
Osim pristojne garderobe, važno je i izbegavati upadljive boje i ekstravagantne modne detalje. Ulazak u crkvu treba da bude čin poštovanja, a ne demonstracija ličnog stila.
- Ne treba dolaziti obučen u drečavim bojama, kao da niko drugi ne postoji tu. Ne treba da se ponašamo kao da ulazimo u prostor koji je samo za nas važan. To je dom Božji - podseća sveštenik.
Osim garderobe, pravila važe i za ponašanje. Vernici bi trebalo da budu tihi, smerni i pažljivi, jer se time pokazuje poštovanje prema svetom prostoru i drugim ljudima.
- Naočare, šeširi i šminka – ne! - naglašava on, posebno upozoravajući na problem šminke tokom pričešća. Ruž na usnama može ostati na svetoj kašičici, zbog čega se čitav čin mora prekinuti i ponovo pripremiti.
- Na pričešću je to posebno važno, jer taj ruž, može da ostane na svetoj kašičici i onda moramo da prekinemo pričešće. Kada imamo situaciju da neko uđe sa velikim šeširom, kačketom, tamnim naočarima ili sa malo više karmina na usnama, moramo da skrenemo pažnju jer moramo da pazimo na druge ljude - objašnjava on i dodaje da se opomene uvek daju blago i sa ljubavlju, ali da u slučaju upornog nepridržavanja pravila, strogoća postaje neophodna.
Na kraju, sveštenik poručuje da kultura ponašanja u crkvi potiče iz doma i da je važno da jedni druge podsećamo na ta pravila, što sveštenici i rada kada osvećuju vodicu u domovima za Vaskrs ili krsnu slavu.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije. Po smrti Svetog Pahomija, Teodor je postao iguman svih njegovih manastira. Prava molitva ne teži ispunjenju samovolje, već da se u našem životu ostvari Božija volja. Iako je imao ženu, živeo je po reči apostolovoj: "Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju".
Foto: Eparhija mileševska
Duhovna riznica
13:12 | 27.05.2025
OVI LJUDI NIKADA NE BI SMELI DA SE PRIČESTE! Otac Dimitrije kaže da im tada to ne ide na spasenje, već na osudu!
Praznici i sveci
00:01 | 29.05.2025
MAJKU NIJE HTEO DA VIDI, ALI SE ZA NJU MOLIO: Danas je Prepodobni Teodor Osveštani!
Duhovna riznica
14:00 | 29.05.2025
DOBRO PAZITE ŠTA TRAŽITE OD BOGA I KAKO! Prepodobni Nikon objasnio kako tokom molitve radujete demone
Praznici i sveci
00:01 | 31.05.2025
KAD JE ON POVEDEN NA GUBILIŠTE, SVI HRIŠĆANI SU PLAKALI: Danas je Sveti Teodot Ankirski i sedam devojaka mučenica
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
