Učenje Svetog Josifa Isihaste o poslušnosti, poniznosti i molitvi vodi vernike ka duhovnom miru i snazi srca, otvarajući put ka Božjoj svetlosti.
Brojna su svedočanstva vernika koji opisuju svoja duhovna iskustva, čudesna isceljenja i utehu pronađenu na Svetoj gori. Vernici koji su posetili Svetu goru govore o "drugom svetlu", o unutrašnjoj promeni i o pokajanju koje spaja sa mirom srca. Neki su, kako navode, došli tamo ne iz verskog žara, već iz unutrašnje težnje — i otišli sa srcem obasjanim verom.
Jedan hodočasnik je ispričao:
– Otišao sam u skit Svetog Vasilija s pokorenom glavom, umoran od života i svojih grehova. Nisam video nijednog monaha da me teši, ali sam u srcu osetio da me neko isceljuje iznutra. Promenio sam se, a da mi niko nije progovorio.
Kada se monasi pitaju za takva čuda, oni blagim osmehom odgovaraju:
– Mi ne činimo ništa. Molitva Očeva deluje.
Među Očevima, posebno se ističe Sveti starac Josif Isihasta.
Sveti Josif, asketa pustinje Svetog gora, živeo je u postu, tišini i umnoj molitvi. Njegova učenja, sačuvana u pismima i svedočenjima, i danas osvetljavaju put duhovnim hodočasnicima. On piše:
– Poslušnost, poniznost i molitva, to su tri temelja. Ako ih imaš, ne plaši se ni demona, ni misli, ni tuge.
Starac Josif dalje kaže:
– Čovek mora da se usmrti za svet i da živi samo za Boga. Ne rečima, nego delima. A delo mu je da ništa ne čini bez molitve.
Mnogi hodočasnici su svedočili da su osetili prisustvo Svetog Josifa na Svetoj gori. Neki su ga videli u viđenju, dok su drugi iscelili duševne rane samo čitajući njegova pisma. Nisu retki oni koji kažu da surovost našeg doba ne omekšava glasovima, već tišinom srca koja se moli.
Blagodat Svete gore, duh isihije, molitve staraca i učenja Svetih nisu prošlost, one su živo prisutne.
U vremenima kada duša traži zrak svetlosti, u svetogorskim kelijama rađa se nada koja nije ljudska, ona je nebeska.
Kako je jednom rekao jedan monah:
– Ovde Bog ne viče. On govori svojim dahom. Ako ga čuješ, više nećeš želeti da odeš.
Sveti Josif Isihasta je kao duhovni otac mnogim monasima bio inspiracija, a njegova kanonizacija obavljena je 9. marta 2020. godine.
Molitva, smirenje i neizmerna vera obeležili su život oca Meletija, jednog od najvoljenijih asketa Svete gore, čiji osmeh, nalik anđeoskom, ostaje večno svedočanstvo svetlosti njegove duše.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Bez Boga, čak i blagostanje nema snagu, a stradanje postaje neizdrživo.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Dok nas svakodnevno preplavljuju strahovi i brige, veliki duhovnik sa Svete Gore iz 20. veka nas uči da vera nije udaljena, već da živi u svakom pokretu i svakom trenutku našeg života, donoseći unutrašnji mir i snagu.
Bez Boga, čak i blagostanje nema snagu, a stradanje postaje neizdrživo.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Srpska pravoslavna crkva podseća na običaj u kojem deca simbolično "vežu" majke, a žene uzvraćaju darovima, stvarajući nevidljive niti koje povezuju generacije i jačaju hrišćanski duh zajedništva.
