Sveti Josif Isihasta je kao duhovni otac mnogim monasima bio inspiracija, a njegova kanonizacija obavljena je 9. marta 2020. godine.
Sveti Josif Isihasta rođen je 1897. godine u Grčkoj. U želji za asketskim životom, sa 23 godine otišao je na Svetu goru. Čitav njegov život podseća na život pustinjskih asketa.
Kao istinski poštovalac svetootačke tradicije, sveti Josif je pridoneo obnovi pravoslavnog monaštva. Danas oko 2.000 monaha i monahinja u svetu svoje duhovno očinstvo vezuje uz njega.
Starac Josif bio je svetogorski asketa i isihasta, ali je takođe pokazivao posebnu pastirsku brigu za hrišćane koji su živeli u svetu. U jednom od njegovih pisama, on otkriva šta je zatekao kada je došao na Svetu goru.
- Kada sam kao mlad došao na Svetu goru zatekao sam mnoge stare i svete ljude. Iznad je živeo starac Ignatije od 95 godina, slep, imao je neprestanu umnu molitvu. Usled te molitve iz usta mu je izlazio miris, tako da mu se svako približavao da bi to osetio - objasnio je.
Kako dalje navodi, osim monaha koji je izgovarao čudesnu umnu molitvu zbog koje se širio prijatan miris, na tlu tzv. Bogorodičinog vrta, kako još i zovu Svetu goru bilo je i duhovnika, koji su se 17 godina molili na nepristupačnim mestima.
- Bio je tu i najčudesniji starac Danilo, njegova liturgija je trajala i do četiri sata jer nije mogao od umiljenja da izgovara vozglase. Od suza koje je izlivao bila je mokra zemlja ispod njegovih nogu... Nešto niže, starac Gerasim sa Hiosa, starac od 90 godina koji je živeo na vrhu Proroka Ilije 17 godina, tvorio je neprestanu umnu molitvu, šiban vetrovima i bijen demonima, ostao je nepokolebiv stub...
Nažalost, zaključuje i to da takve priče danas izazivaju podsmeh, a trebalo bi da nas inspirišu i vrate na put vere.
- Danas se o nečemu takvome više ne može ni čuti, ljudi i kada čuju ovako nešto neprijateljski reaguju i smatraju te nerazumnim i ludim...i izlažu te podsmehu - naveo je starac Josif Isihasta.
U leto, 28. avgusta 1959, godine usnuo je u Gospodu prepodobni starac Josif Isihasta, a 9. marta 2020. godine obavljena je njegova zvanična kanonizacija od strane Svetog sinoda Carigradske patrijaršije.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu. Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić. Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Duhovna riznica
02:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Crkve i manastiri
10:24 | 26.11.2024
STARA SVETINJA POTOPLJENA, ODMAH NIKLA NOVA: Monah iz Rusije u ovaj manastir doneo čudotvornu ikonu Majke Božije
Duhovna riznica
14:50 | 26.11.2024
ON JE ZA SEBE GOVORIO DA JE POSLEDNJI NEMANJIĆ: Molio se za Srbe tokom NATO bombardovanja, a sahranjen je nadomak Beograda
Duhovna riznica
14:46 | 26.11.2024
HOTEL NA SVETOJ GORI SVOJOM PONUDOM IZAZVA KONTRAVERZU: Objavljena cena usluge i smeštaja, postoji čak i supermarket
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
