Slatko od jagoda nije samo poslastica — to je toplina bakinog glasa, miris detinjstva i poruka da ste dobrodošli. Donosimo vam tradicionalni recept sa svim tajnama koje domaćice prenose generacijama: kako da sirup „vuče“, a jagode ostanu cele.
U mirisu jagoda i vrelog šećernog sirupa krije se jedno od najtoplijih sećanja iz detinjstva — baka koja lagano meša slatko u velikoj emajliranoj šerpi, dok se kroz kuhinju širi miris leta i ljubavi. U Srbiji, slatko nije samo poslastica, već i tiha poruka pažnje i gostoprimstva. Još od davnina, čin posluženja kašičice slatkog uz čašu hladne vode predstavlja znak dobrodošlice i poštovanja prema gostu. Bilo da dolazite izdaleka ili iz susedne ulice, domaćin koji vas dočeka slatkim poručuje vam da ste u njegovom domu dobrodošli kao najrođeniji. Danas, kada sve češće zaboravljamo male rituale prošlosti, vraćanje ovim starinskim receptima znači i vraćanje vrednostima koje nas vezuju za porodicu, korene i nežnost doma.
Sastojci:
• 1 kg zdravih, zrelih, ali čvrstih jagoda
Priprema:
Izaberite sitnije i čvrste jagode, bez oštećenja. Nemojte koristiti prezrele, jer se raspadaju tokom kuvanja. Jagode pažljivo operite u nekoliko voda, a peteljke skidajte nakon pranja, da ne upiju vodu.
U širok, plitak lonac ređajte red jagoda, pa red šećera, dok se sve ne utroši. Pokrijte krpom i ostavite da odstoji 4–6 sati, najbolje preko noći, da puste sok. Nakon stajanja dodajte 200 ml vode (može i manje ako su jagode pustile dosta soka) i stavite na umerenu vatru da proključa.
Kada proključa, pažljivo skidajte penu. Kuvajte bez mešanja, povremeno prodrmajte šerpu da se jagode ne raspadnu. Kuvanje traje oko 20–30 minuta, dok sirup ne postane gust i „vuče se“ sa kašike. Na tanjirić sipajte malo sirupa — kada se ohladi, ako je gust i ne razliva se, gotovo je. Ako nije, još malo kuvajte.
Pred kraj dodajte limun isečen na tanke kolutove ili sok jednog limuna. On daje svežinu i sprečava kristalisanje šećera. Sklonite s vatre i pokrijte vlažnom krpom da se na površini ne uhvati korica. Ostavite da se potpuno ohladi. Kašikom pažljivo vadite jagode u sterilisane tegle, pa ih prelijte sirupom do vrha. Zatvorite suvim, čistim poklopcima. Čuvajte na hladnom i tamnom mestu, najbolje u ostavi. Slatko može trajati i godinama ako je pravilno spremljeno.
Bakini saveti:
• Šerpa treba da bude široka i plitka kako bi se jagode kuvale u što tanjem sloju.
• Nemojte mešati varjačom da se plodovi ne raspadnu — samo povremeno protresite.
• Možete dodati i malo vanile za bogatiji miris.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti.
Ovaj domaći kolač od jagoda ne pripada eri brzih recepata – priprema se s pažnjom i ljubavlju, baš kao što su to radile naše bake, a rezultat je desert koji osvaja već na prvi zalogaj.
Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije.
Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Obeležava se dan kada je Bogorodica, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, uvedena u jerusalimski hram.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Jednostavan, dekorativan i hranljiv recept koji spaja prirodne ukuse i kreativnost u danima posta.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
