Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno.
U staroj, požuteloj svesci, ispisanoj bakinim rukopisom punim topline i strpljenja, čuva se ovaj recept – palačinke od krompira, jednostavno, a bogato jelo koje budi uspomene na detinjstvo, drvene stolove u kuhinji i miris sveže ispečenih palačinki koji se širi domom.
Ovaj zaboravljeni slatki dragulj bio je čest gost na trpezama širom slovenskih zemalja i Balkana, posebno u skromnim, ali srdačnim domovima, gde se kuvalo s ljubavlju.
Bake su ih najčešće pripremale za užinu, pažljivo birajući krompire i kuvajući ih dok ne omekšaju, a zatim ih mešale s ostalim sastojcima dok ne dobiju meku, podatnu smesu. Pržene na masti, punjene džemom ili svežim voćem i posute prah-šećerom, ove palačinke nisu bile samo obrok – bile su trenutak radosti, nežnosti i doma.
Sastojci:
1 kg krompira
Priprema:
Kilogram krompira oljuštite, obarite i pažljivo propasirajte dok ne dobijete glatku, mekanu masu – baš onako kako su to nekada radile naše bake, s puno strpljenja i ljubavi. U još topli krompir dodajte jedno žumance, jedno celo jaje, mali komad maslaca, prstohvat soli i brašno po potrebi – taman toliko da zamesite testo koje će biti podatno, ali ne previše mekano. Ne žurite. Posvetite testu barem pola sata – što se duže mesi, to će palačinke biti ukusnije, kompaktnije i lakše za obradu.
Zatim testo oblikujte u hleb i podelite ga na 12 jednakih delova. Od svakog dela razvucite koricu u oblik palačinke, vodeći računa da je veličina prilagođena vašem tiganju. Pečene palačinke premažite omiljenim džemom, pažljivo urolajte i pospite prah-šećerom. U svakom zalogaju osetićete toplinu doma i miris detinjstva, onako kako to samo stari, rukom ispisani recepti umeju da prenesu.
Bakin savet:
Za savršene palačinke od krompira, birajte krompir s višim sadržajem skroba, poput belog ili "russet" krompira – lakše se gnječi i daje bolju teksturu. Najbolje je da ga skuvate dan ranije i ostavite da se potpuno ohladi, jer će takav biti lakši za obradu. Kuvajte ga u vodi s malo soli, ali pazite da ga ne prekuvate – treba da ostane čvrst. Kada ga izgnječite, dodajte sveža jaja sobne temperature – jedno žumance i jedno celo jaje pomoći će da smesa bude glatka i da palačinke lepo drže oblik. Umesite smesu s malim komadom masla, koje daje puniji ukus, ali ako želite lakšu verziju, možete ga zameniti uljem.
Prilikom prženja, koristite srednje jaku vatru i mast, maslac ili ulje – masnoća treba da lagano peni, a ne da gori. Svaku palačinku pecite 2–3 minuta sa svake strane, dok ne dobije zlatno-smeđu boju. Možete praviti manje, tanje palačinke za elegantniju prezentaciju, ali ih pažljivo okrećite da se ne pocepaju. Kada su gotove, poslužite ih s džemom od šljive, jagode, breskve ili s medom – neka bude džem s manje šećera da bi lepše pristajao uz blagi ukus krompira.
Ako želite bogatiji doručak, dodajte sveže voće ili pavlaku. A ako volite slano, ove palačinke mogu biti i odličan prilog uz pečenu piletinu ili svinjetinu.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti. Ovaj domaći kolač od jagoda ne pripada eri brzih recepata – priprema se s pažnjom i ljubavlju, baš kao što su to radile naše bake, a rezultat je desert koji osvaja već na prvi zalogaj. Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije. Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
1 žumance
1 celo jaje
mali komad maslaca
malo soli
brašno po potrebi
džem po izboru
Shutterstock/Maian Vivier
Dodajite brašno pažljivo, samo onoliko koliko je potrebno da testo bude kompaktno – previše brašna učiniće palačinke tvrđim. Ako smesa ispadne previše retka, dodajte još malo brašna, ali s merom, kako bi ostale mekane.
Mrsni recepti
10:34 | 04.05.2025
STARINSKI RECEPT KOJI NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Lepinjice koje se prave za svega 12 minuta mirisom i ukusom očaraće svakoga
Mrsni recepti
10:00 | 10.05.2025
UKUS KOJI VRAĆA OSMEH NA LICE: Probajte rolat po receptu bake Stane i pravićete ga uvek dok traje sezona jagoda
Posni recepti
09:53 | 11.05.2025
RECEPT ZLATA VREDAN: Ovako se pravi brzi domaći hleb kada nemate vremena, a želite da zadivite goste
Mrsni recepti
09:42 | 22.05.2025
POSLASTICA S MIRISOM DETINJSTVA I UKUSOM SA CARSKOG DVORA: Evo kako da napravite carske palačinke po zaboravljenom bakinom receptu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Starinski desert sa mlekom, medom i vanilom, blago zapečen, svaku hladnu večer čini toplijom.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
