Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno.
U staroj, požuteloj svesci, ispisanoj bakinim rukopisom punim topline i strpljenja, čuva se ovaj recept – palačinke od krompira, jednostavno, a bogato jelo koje budi uspomene na detinjstvo, drvene stolove u kuhinji i miris sveže ispečenih palačinki koji se širi domom.
Ovaj zaboravljeni slatki dragulj bio je čest gost na trpezama širom slovenskih zemalja i Balkana, posebno u skromnim, ali srdačnim domovima, gde se kuvalo s ljubavlju.
Bake su ih najčešće pripremale za užinu, pažljivo birajući krompire i kuvajući ih dok ne omekšaju, a zatim ih mešale s ostalim sastojcima dok ne dobiju meku, podatnu smesu. Pržene na masti, punjene džemom ili svežim voćem i posute prah-šećerom, ove palačinke nisu bile samo obrok – bile su trenutak radosti, nežnosti i doma.
Sastojci:
1 kg krompira
Priprema:
Kilogram krompira oljuštite, obarite i pažljivo propasirajte dok ne dobijete glatku, mekanu masu – baš onako kako su to nekada radile naše bake, s puno strpljenja i ljubavi. U još topli krompir dodajte jedno žumance, jedno celo jaje, mali komad maslaca, prstohvat soli i brašno po potrebi – taman toliko da zamesite testo koje će biti podatno, ali ne previše mekano. Ne žurite. Posvetite testu barem pola sata – što se duže mesi, to će palačinke biti ukusnije, kompaktnije i lakše za obradu.
Zatim testo oblikujte u hleb i podelite ga na 12 jednakih delova. Od svakog dela razvucite koricu u oblik palačinke, vodeći računa da je veličina prilagođena vašem tiganju. Pečene palačinke premažite omiljenim džemom, pažljivo urolajte i pospite prah-šećerom. U svakom zalogaju osetićete toplinu doma i miris detinjstva, onako kako to samo stari, rukom ispisani recepti umeju da prenesu.
Bakin savet:
Za savršene palačinke od krompira, birajte krompir s višim sadržajem skroba, poput belog ili "russet" krompira – lakše se gnječi i daje bolju teksturu. Najbolje je da ga skuvate dan ranije i ostavite da se potpuno ohladi, jer će takav biti lakši za obradu. Kuvajte ga u vodi s malo soli, ali pazite da ga ne prekuvate – treba da ostane čvrst. Kada ga izgnječite, dodajte sveža jaja sobne temperature – jedno žumance i jedno celo jaje pomoći će da smesa bude glatka i da palačinke lepo drže oblik. Umesite smesu s malim komadom masla, koje daje puniji ukus, ali ako želite lakšu verziju, možete ga zameniti uljem.
Prilikom prženja, koristite srednje jaku vatru i mast, maslac ili ulje – masnoća treba da lagano peni, a ne da gori. Svaku palačinku pecite 2–3 minuta sa svake strane, dok ne dobije zlatno-smeđu boju. Možete praviti manje, tanje palačinke za elegantniju prezentaciju, ali ih pažljivo okrećite da se ne pocepaju. Kada su gotove, poslužite ih s džemom od šljive, jagode, breskve ili s medom – neka bude džem s manje šećera da bi lepše pristajao uz blagi ukus krompira.
Ako želite bogatiji doručak, dodajte sveže voće ili pavlaku. A ako volite slano, ove palačinke mogu biti i odličan prilog uz pečenu piletinu ili svinjetinu.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti. Ovaj domaći kolač od jagoda ne pripada eri brzih recepata – priprema se s pažnjom i ljubavlju, baš kao što su to radile naše bake, a rezultat je desert koji osvaja već na prvi zalogaj. Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije. Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
1 žumance
1 celo jaje
mali komad maslaca
malo soli
brašno po potrebi
džem po izboru
Shutterstock/Maian Vivier
Dodajite brašno pažljivo, samo onoliko koliko je potrebno da testo bude kompaktno – previše brašna učiniće palačinke tvrđim. Ako smesa ispadne previše retka, dodajte još malo brašna, ali s merom, kako bi ostale mekane.
Mrsni recepti
10:34 | 04.05.2025
STARINSKI RECEPT KOJI NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Lepinjice koje se prave za svega 12 minuta mirisom i ukusom očaraće svakoga
Mrsni recepti
10:00 | 10.05.2025
UKUS KOJI VRAĆA OSMEH NA LICE: Probajte rolat po receptu bake Stane i pravićete ga uvek dok traje sezona jagoda
Posni recepti
09:53 | 11.05.2025
RECEPT ZLATA VREDAN: Ovako se pravi brzi domaći hleb kada nemate vremena, a želite da zadivite goste
Mrsni recepti
09:42 | 22.05.2025
POSLASTICA S MIRISOM DETINJSTVA I UKUSOM SA CARSKOG DVORA: Evo kako da napravite carske palačinke po zaboravljenom bakinom receptu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Obeležava se dan kada je Bogorodica, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, uvedena u jerusalimski hram.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Jednostavan, dekorativan i hranljiv recept koji spaja prirodne ukuse i kreativnost u danima posta.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
