Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno.
U staroj, požuteloj svesci, ispisanoj bakinim rukopisom punim topline i strpljenja, čuva se ovaj recept – palačinke od krompira, jednostavno, a bogato jelo koje budi uspomene na detinjstvo, drvene stolove u kuhinji i miris sveže ispečenih palačinki koji se širi domom.
Ovaj zaboravljeni slatki dragulj bio je čest gost na trpezama širom slovenskih zemalja i Balkana, posebno u skromnim, ali srdačnim domovima, gde se kuvalo s ljubavlju.
Bake su ih najčešće pripremale za užinu, pažljivo birajući krompire i kuvajući ih dok ne omekšaju, a zatim ih mešale s ostalim sastojcima dok ne dobiju meku, podatnu smesu. Pržene na masti, punjene džemom ili svežim voćem i posute prah-šećerom, ove palačinke nisu bile samo obrok – bile su trenutak radosti, nežnosti i doma.
Sastojci:
1 kg krompira
Priprema:
Kilogram krompira oljuštite, obarite i pažljivo propasirajte dok ne dobijete glatku, mekanu masu – baš onako kako su to nekada radile naše bake, s puno strpljenja i ljubavi. U još topli krompir dodajte jedno žumance, jedno celo jaje, mali komad maslaca, prstohvat soli i brašno po potrebi – taman toliko da zamesite testo koje će biti podatno, ali ne previše mekano. Ne žurite. Posvetite testu barem pola sata – što se duže mesi, to će palačinke biti ukusnije, kompaktnije i lakše za obradu.
Zatim testo oblikujte u hleb i podelite ga na 12 jednakih delova. Od svakog dela razvucite koricu u oblik palačinke, vodeći računa da je veličina prilagođena vašem tiganju. Pečene palačinke premažite omiljenim džemom, pažljivo urolajte i pospite prah-šećerom. U svakom zalogaju osetićete toplinu doma i miris detinjstva, onako kako to samo stari, rukom ispisani recepti umeju da prenesu.
Bakin savet:
Za savršene palačinke od krompira, birajte krompir s višim sadržajem skroba, poput belog ili "russet" krompira – lakše se gnječi i daje bolju teksturu. Najbolje je da ga skuvate dan ranije i ostavite da se potpuno ohladi, jer će takav biti lakši za obradu. Kuvajte ga u vodi s malo soli, ali pazite da ga ne prekuvate – treba da ostane čvrst. Kada ga izgnječite, dodajte sveža jaja sobne temperature – jedno žumance i jedno celo jaje pomoći će da smesa bude glatka i da palačinke lepo drže oblik. Umesite smesu s malim komadom masla, koje daje puniji ukus, ali ako želite lakšu verziju, možete ga zameniti uljem.
Prilikom prženja, koristite srednje jaku vatru i mast, maslac ili ulje – masnoća treba da lagano peni, a ne da gori. Svaku palačinku pecite 2–3 minuta sa svake strane, dok ne dobije zlatno-smeđu boju. Možete praviti manje, tanje palačinke za elegantniju prezentaciju, ali ih pažljivo okrećite da se ne pocepaju. Kada su gotove, poslužite ih s džemom od šljive, jagode, breskve ili s medom – neka bude džem s manje šećera da bi lepše pristajao uz blagi ukus krompira.
Ako želite bogatiji doručak, dodajte sveže voće ili pavlaku. A ako volite slano, ove palačinke mogu biti i odličan prilog uz pečenu piletinu ili svinjetinu.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti. Ovaj domaći kolač od jagoda ne pripada eri brzih recepata – priprema se s pažnjom i ljubavlju, baš kao što su to radile naše bake, a rezultat je desert koji osvaja već na prvi zalogaj. Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije. Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
1 žumance
1 celo jaje
mali komad maslaca
malo soli
brašno po potrebi
džem po izboru
Shutterstock/Maian Vivier
Dodajite brašno pažljivo, samo onoliko koliko je potrebno da testo bude kompaktno – previše brašna učiniće palačinke tvrđim. Ako smesa ispadne previše retka, dodajte još malo brašna, ali s merom, kako bi ostale mekane.
Mrsni recepti
10:34 | 04.05.2025
STARINSKI RECEPT KOJI NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Lepinjice koje se prave za svega 12 minuta mirisom i ukusom očaraće svakoga
Mrsni recepti
10:00 | 10.05.2025
UKUS KOJI VRAĆA OSMEH NA LICE: Probajte rolat po receptu bake Stane i pravićete ga uvek dok traje sezona jagoda
Posni recepti
09:53 | 11.05.2025
RECEPT ZLATA VREDAN: Ovako se pravi brzi domaći hleb kada nemate vremena, a želite da zadivite goste
Mrsni recepti
09:42 | 22.05.2025
POSLASTICA S MIRISOM DETINJSTVA I UKUSOM SA CARSKOG DVORA: Evo kako da napravite carske palačinke po zaboravljenom bakinom receptu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Recept iz „Srbskog kuvara“ donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Recept iz „Srbskog kuvara“ donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
