Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Posle praznične trpeze, kada prostor u frižideru još zauzima ono što je preostalo posle gozbe, a kuća miriše na tamjan, pečenje i sveće koje su dogorele do kraja, uvek posebno prija nešto skromno, tiho i domaćinski. Takav je i ovaj kolač - lagan, sočan i nenametljivo sladak, kao stvoren da smiri nepce posle teških torti i bogatih poslastica. Izvučen iz stare bakine sveske, one požutele od vremena i mrlja od testa, ovaj recept za pitu od jabuka i pudinga nosi u sebi više od ukusa: nosi strpljenje, porodično pamćenje i onu posebnu toplinu kojom su se nekada, uz praznike, okupljali svi oko stola. To je kolač koji se ne pravi da zadivi, već da obraduje - baš onako kako i dolikuje danima u kojima se radost deli tiho i iskreno.
Sastojci
• tri jabuke
• kesica praška za pecivo
• 160 grama šećera
• dve kesice praška za puding od vanile
• tri jaja
• 160 mililitara mleka
• dva paketića vanilin-šećera
• 260 grama maslaca
• prstohvat soli
• 240 grama brašna
Freepik
Pita od jabuka i pudinga
Priprema
Zagrejte rernu na temperaturu od 180 do 190 stepeni Celzijusa, a pleh za pečenje blago premažite maslacem. Zatim umutite maslac zajedno sa vanilin-šećerom, običnim šećerom i prstohvatom soli dok smesa ne postane penasta. Postepeno umešajte jaja u smesu.
Nakon toga dodajte brašno, prašak za pecivo i prašak za puding od vanile, pa dobro promešajte pre nego što postepeno dodate mleko.
Operite jabuke, zatim ih oljuštite i isecite na komade po želji. Potom lopaticom umešajte komadiće jabuke u testo. Na kraju testo sa jabukama prebacite u pravougaonu posudu i pecite na srednjoj prečki rerne od 40 do 50 minuta.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Od ovsenih, ječmenih i ražanih pahuljica do sočnog porodičnog ručka ili večere – jednostavan recept od nekoliko sastojaka pokazuje kako se od skromne namirnice pravi zasitan i mirisan obrok koji prija svima za stolom.
Od jednostavnog testa i sezonskog povrća do mirisa bosiljka iz rerne - donosimo detaljan recept za lagano, zdravo jelo bez mrsnih namirnica koje se priprema brzo, a nestaje sa stola još brže.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
