Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Posle praznične trpeze, kada prostor u frižideru još zauzima ono što je preostalo posle gozbe, a kuća miriše na tamjan, pečenje i sveće koje su dogorele do kraja, uvek posebno prija nešto skromno, tiho i domaćinski. Takav je i ovaj kolač - lagan, sočan i nenametljivo sladak, kao stvoren da smiri nepce posle teških torti i bogatih poslastica. Izvučen iz stare bakine sveske, one požutele od vremena i mrlja od testa, ovaj recept za pitu od jabuka i pudinga nosi u sebi više od ukusa: nosi strpljenje, porodično pamćenje i onu posebnu toplinu kojom su se nekada, uz praznike, okupljali svi oko stola. To je kolač koji se ne pravi da zadivi, već da obraduje - baš onako kako i dolikuje danima u kojima se radost deli tiho i iskreno.
Sastojci
• tri jabuke
• kesica praška za pecivo
• 160 grama šećera
• dve kesice praška za puding od vanile
• tri jaja
• 160 mililitara mleka
• dva paketića vanilin-šećera
• 260 grama maslaca
• prstohvat soli
• 240 grama brašna
Freepik
Pita od jabuka i pudinga
Priprema
Zagrejte rernu na temperaturu od 180 do 190 stepeni Celzijusa, a pleh za pečenje blago premažite maslacem. Zatim umutite maslac zajedno sa vanilin-šećerom, običnim šećerom i prstohvatom soli dok smesa ne postane penasta. Postepeno umešajte jaja u smesu.
Nakon toga dodajte brašno, prašak za pecivo i prašak za puding od vanile, pa dobro promešajte pre nego što postepeno dodate mleko.
Operite jabuke, zatim ih oljuštite i isecite na komade po želji. Potom lopaticom umešajte komadiće jabuke u testo. Na kraju testo sa jabukama prebacite u pravougaonu posudu i pecite na srednjoj prečki rerne od 40 do 50 minuta.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
