Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
U mirisu domaće kuhinje, kada dani posta traže jednostavnost, ali i toplinu porodičnog okupljanja, posna štrudla sa makom i orasima postaje više od obične poslastice. Ovaj starinski recept spaja nežno, vazdušasto testo sa bogatim, aromatičnim filovima koji podsećaju na bakine ruke i pažnju posvećenu pripremi. Bilo da je pripremate za praznični stol ili kao utešnu poslasticu u svakodnevnom postu, ova štrudla okuplja sve generacije oko zajedničke radosti i mirisa koji širi dom.
Za testo
300 g brašna
Fil sa makom
100 g mlevenog maka
3 kašike šećera
5 kašika vode
Fil sa orasima:
100 g mlevenih oraha
Najpre aktivirajte kvasac. U vanglu stavite prosejano brašno, pa dodajte šećer, vanilin šećer, mlaku vodu, ulje i prstohvat soli. Promešajte rukom. Ako se testo lepi za ruke, dodajte još malo brašna i ostavite ga na toplom mestu da nadođe.
U međuvremenu, u drugu vanglu stavite mleveni mak i šećer, pa promešajte. Smesu prebacite u šerpu, dodajte 5 kašika vode, promešajte i kuvajte 5 minuta dok se sve ne sjedini, zatim ostavite da se prohladi.
Za fil od oraha, u vanglu stavite mlevene orahe, dodajte šećer, promešajte i dodajte 5–6 kašika vrele vode. Ponovo promešajte da masa postane gusta i maziva.
Nadošlo testo premesite i podelite na dva jednaka dela. Svaki deo razvucite oklagijom u oblik približno kvadrata. U prvi deo razvučenog testa stavite fil sa makom, ravnomerno ga rasporedite i urolajte u oblik štrudle. Postupak ponovite sa drugim delom testa i filom od oraha.
Obe štrudle prebacite u pleh za pečenje, prekrijte kuhinjskom krpom i ostavite sat vremena na sobnoj temperaturi da nadođu.
Pre pečenja premažite štrudle uljem, izbockajte čačkalicom i stavite u zagrejanu rernu na 200°C. Pecite 20 minuta, zatim smanjite temperaturu na 180°C i pecite još 10 minuta.
Pečene štrudle izvadite iz rerne, prekrijte vlažnom kuhinjskom krpom i ostavite da se prohlade, a potom poslužite.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom. Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim. Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje. Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak. Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje. Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
3 kašike šećera
5–6 kašika vrele vode
images72/Shutterstoc
Priprema
Mrsni recepti
11:11 | 10.11.2025
ORASNICE KAO NEKAD – ORIGINALNI RECEPT: Starinski kolač bez koga se slava nije mogla zamisliti (VIDEO)
Mrsni recepti
12:44 | 27.11.2025
ZABORAVLJENA STARINSKA BOMBA TORTA: Poslastica idealna za domaćinsku slavu
Posni recepti
12:44 | 05.12.2025
POSNE BOMBICE MONAHINJE ATANASIJE: Recept koji spaja tradiciju, toplinu, mir i bogat ukus u domaćoj kuhinji
Posni recepti
11:17 | 22.12.2025
SVETOGORSKI BOŽANSKI KOLAČ: Poslastica od jednostavnih sastojaka, raskošnog ukusa koji se pamti
Posni recepti
12:00 | 23.12.2025
POSNI KOLAČ SA TAJNIM SASTOJAKOM KOJI MENJA UKUS SVAKOG ZALOGAJA: Svetogorska tradicija na tanjiru
Mrsni recepti
12:07 | 25.12.2025
STARINSKI BOŽIĆNI HLEB KOJI OKUPLJA PORODICU: Miris i ukus tradicije na prazničnom stolu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, Apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje “bez života”.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
