Otkrijte kako da pripremite najlepši tradicionalni desert od jabuka, oraha i agde, koji su muslimanske porodice s Balkana vekovima pravile za najdraže goste i praznične sofre.
Miris slatkih jabuka i oraha vraća nas u detinjstvo, u domove naših nana i majki, gde su tufahije zauzimale posebno mesto na sofri. Ovaj raskošni desert, nastao iz bogate osmanske tradicije i sačuvan u muslimanskim porodicama širom Balkana, oduvek je bio znak dobrodošlice i pažnje prema gostu. Danas, kada užurbani dani retko ostavljaju prostor za pripremu ovakvih slatkih remek-dela, recept za prave, autentične tufahije iz stare sveske nane iz Sandžaka postaje dragoceno blago koje čuvamo i s ponosom prenosimo na nove generacije. Donosimo vam ga danas korak po korak, sa svim tajnama ovog starinskog deserta.
Sastojci:
6 većih zelenih jabuka (najčešće se koriste jabuke Granny Smith ili domaće kiselo-slatke)
Priprema:
U šerpu sipajte 500 ml vode i 300 g šećera, dodajte sok jednog limuna i stavite da provri. Kuvajte 5-10 minuta dok se agda ne zgusne. Sklonite s vatre.
Ogulite jabuke pažljivo, ostavljajući stabljiku ako želite lepši izgled. Izdubite im sredinu specijalnom kašičicom ili nožićem za tufahije, pazeći da ih ne probušite do kraja. Stavite ih u agdu i kuvajte oko 10 minuta na laganoj vatri, dok ne omekšaju ali da zadrže svoj oblik.
Pomešajte mlevene orahe sa 150 g šećera i vanilin šećerom. Po želji dodajte kašičicu cimeta i kašiku-dve agde da fil bude sočan. Neke domaćice dodaju i malo putera za bogatiji ukus.
Pažljivo izvadite jabuke iz agde i stavite ih u činiju ili posudu za služenje. Napunite svaku jabuku filom od oraha do vrha. Prelijte jabuke ostatkom agde. Ostavite tufahije da se ohlade na sobnoj temperaturi, a zatim ih stavite u frižider da se dobro rashlade.
Pred služenje, ukrasite svaku tufahiju šlagom ili slatkom pavlakom i pospite mlevenim orasima ili listićima badema.
Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
Bez brašna, mleka i miksera — ova jednostavna, a raskošna poslastica pravi se za svega nekoliko minuta i svakim zalogajem budi sećanja na mirisnu, toplu kuhinju iz detinjstva.
Neodoljivo penaste, oblivene čokoladom i sa savršenim ukusom banane - ove krem bananice pravićete češće nego što mislite. Donosimo vam detaljan recept, koji budi najlepša sećanja.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
