Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
Posle praznika Hristovog Vaskrsenja, kada se trpeza bogato ukrasi pečenjem, kolačima i šarenim jajima, na Vaskršnji ponedeljak prija povratak jednostavnosti. U duhu te duhovne i telesne ravnoteže, duša i telo vape za nečim laganijim, osvežavajućim, toplim. Nečim što umiruje stomak i podseća nas da su skromnost i blagost blagoslov, baš kao i radost praznika.
Upravo takav je zeleni boršč – čorba prolećnog duha, blaga i kiselkasta, zdrava i jednostavna. Pravi je odgovor na preobilnu prazničnu gozbu. A još i praktična – jer u nju možete iskoristiti polupana šarena jaja koja su ostala posle vaskršnjeg kuckanja, ali nisu pojedena. I dok miris dima od pečenja još lebdi po kući, zeleni boršč vraća sve u ravnotežu, podsećajući da priroda već nudi ono što telu treba: biljke koje čiste, jaja koja hrane, voda koja greje.
Ova čorba, poreklom iz istočnih krajeva Evrope, svojom prolećnom paletom podseća na obnovu. Njena osnova nije cvekla, kao kod klasičnog boršča, već kiselica – biljka koja raste po livadama i nosi ukus sunca, kiše i zemlje. Ukoliko je nema, mogu je zameniti kopriva, rukola, sremuš ili blitva, a neizostavan dodatak je malo limunovog soka, da se ne izgubi ta blaga kiselost koja osvežava.
Sastojci:
500 g svinjskih rebara
Priprema:
U velikom loncu stavite svinjska rebra, dodajte so, biber i lovor. Nalijte vodu do 60% zapremine lonca. Pustite da provri, zatim smanjite vatru i ostavite da tiho krčka sat vremena. Dodajte krompir i kuvajte još 10 minuta. U međuvremenu, oljuštite 4 kuvana.
Na ulju propržite narendanu šargarepu i seckan crni luk dok ne zamirišu i omekšaju. Dodajte ih u lonac. Tvrdo kuvana jaja naseckajte i ubacite u čorbu – neka se u njoj spoje darovi prazničnog dana. Napomena:
Za puniji ukus, koristite pavlaku sa višim procentom masti. Poslužite uz ražani hleb – rustičan, crn i mirisan – kao simbol jednostavnosti koja zadovoljava više nego raskoš. Hristos vaskrse – i u duši, i na trpezi.
Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak. SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom. Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji. Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta.
500 g mladog krompira (na kockice)
200 g sveže kiselice (ili koprive, rukole, sremuša, blitve + malo limunovog soka)
1 glavica crnog luka
1 šargarepa
5 jaja (4 tvrdo kuvana, 1 sirovo)
1 kašika pavlake (ili ukrajinske smetane)
2 lovorova lista
So i biber po ukusu
1 kašika ulja
Malivan_Iuliia/Shutterstock
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Mrsni recepti
08:40 | 24.02.2025
ZABORAVLJENI RECEPT NAŠIH BAKA KOJI OSVAJA DUŠU I NEPCA: Bunarska pita je zbog jednog tajnog sastojka ukusnija od svih ostalih peciva
Mrsni recepti
08:50 | 27.02.2025
STARINSKA PITA NEOBIČNOG NAZIVA I OČARAVAJUĆEG UKUSA: Probajte kljukušu po tradicionalnom receptu iz bakinog kuvara
Mrsni recepti
09:09 | 28.02.2025
STARINSKI KULINARSKI DRAGULJ JUGA SRBIJE: Vranjanska samsa – tradicionalni specijalitet koji spaja prošlost i sadašnjost
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Papa je 14. februara primljen u bolnicu na lečenje bronhitisa.
Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
"Ja sam glas vapijućeg u pustinji: Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok".
Kada su crkve, domovi i srca ispunjeni svetlom praznika, duhovni velikan 19. veka, u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, ostavio je poruku koja i danas snažno govori – o radosti koja ne dolazi spolja, već izvire iz dubine duše, jer dolazi iz susreta sa Vaskrslim Hristom.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Ovaj stari specijalitet, napravljen od čvaraka i začina, nekada je bio nezaobilazan deo trpeze, a danas se vraća kao gurmanski hit koji spaja prošlost i sadašnjost.
Ove zlatne, mekane kuglice nisu samo hrana, već uspomena na porodična okupljanja, radost deljenja i neprolaznu toplinu domaće trpeze.
Pomalo zaboravljeni recept za jelo koje donosi miris domaće kuhinje i podseća nas na vrednosti porodice, ljubavi prema prirodi i jednostavnom životu. Prikladan obrok za siropusnu sedmicu, dok se pripremamo za početak Velikog posta.
Jelo koje su s ljubavlju spremale naše bake sada se vraća na trpeze, donoseći toplinu doma i ukus detinjstva, savršen je obrok u siropusnoj nedelji.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
Čorba od sočiva sa neobičnim dodatkom koji menja sve – bez ijedne kapi ulja, a bogata ukusom i duhovnim smirenjem, ovo jelo se prenosi s kolena na koleno među podvižnicima.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
