Ovaj neodoljivo ukusan kosovski specijalitet vekovima se priprema u srpskim domovima, a njegov recept krije toplinu ognjišta, majčinsku ljubav i duh tradicije.
U tišini starinskih kuhinja, dok se plamen u peći razbuktava, ruke domaćice pažljivo slažu slojeve testa, premazujući ih kajmakom i maslom. Filija je jelo koje ne traži raskoš, već ljubav, vreme i posvećenost. U njenim slojevima utkani su vekovi tradicije, miris rodne kuće i sećanja na detinjstvo provedeno uz baku, dok iz crepulje dopire miris vrućeg testa i topljenog kajmaka.
Filija nije samo hrana. Ona je blagoslov trpeze, znak domaćinske ruke i ognjišta koje greje srce jednako kao i telo. Na Kosovu i Metohiji, gde je filija vekovima bila nezaobilazan deo trpeze, žene su je spremale sa posebnom pažnjom, kao da svakim potezom ruke iscrtavaju molitvu. Ovo jednostavno, ali božanski ukusno starinsko jelo okupljalo je porodicu i spajalo generacije.
Sastojci:
500 g brašna
1 kašičica soli
500 ml vode
300 g kajmaka ili putera
Malo ulja ili svinjske masti za premazivanje
Priprema:
U posudu sipati brašno i so, pa postepeno dodavati vodu i mešati dok se ne dobije glatka smesa, slična onoj za palačinke. Podmazati pleh ili crepulju, pa kutlačom sipati tanak sloj smese i peći dok ne počne da rumeni. Premazati sloj topljenim kajmakom ili puterom. Ponovo sipati smesu, pa peći i premazivati, ponavljajući postupak dok se ne utroši testo.
Kada je filija gotova, ostaviti je da se kratko odmori, a zatim je seći i služiti uz kiselo mleko, jogurt ili domaći sir. Ovo jelo se ne jede u žurbi. Filija traži da joj se posvetimo, da je lomimo prstima i delimo sa voljenima. U njenoj skromnosti krije se raskoš ukusa, u njenom mirisu – toplina doma.
Dok je jedemo, osećamo povezanost s precima, s majkama i bakama koje su je mesile sa nežnošću, dok su nas njihove ruke štitile i grejale. Filija je više od hrane – ona je sećanje, uteha i radost okupljanja. Ona je deo nas.
Ovaj specijalitet iz zapadne Srbije odiše duhom tradicije, a može se pripremiti i u neodoljivoj slatkoj varijanti, sa medom i orasima. Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze. Ovo izuzetno jelo priprema se u crnogorskim, hercegovačkim i dalmatinskim krajevima, a u drevna vremena u toku kuge jeli su ga Mlečani. Saznajte kako se prema starom receptu priprema ovaj obrok koji je simbol snage i izdržljivosti. Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak.
shutterstock.com
Mrsni recepti
09:17 | 09.02.2025
KAČAMAK OD HELJDE – STARINSKI RECEPT KOJI SE VRAĆA NA TRPEZE: Zaboravljeno tradicionalno blago srpske kuhinje
Mrsni recepti
08:30 | 11.02.2025
KADA PROBATE STARINSKU ŠUMADIJSKU TORTU, ZABORAVIĆETE SVE OSTALE POSLASTICE: Dva neobična sastojka kriju tajnu ukusa koji budi sećanja
Mrsni recepti
08:57 | 12.02.2025
ZABORAVLJENA GURMANSKA TAJNA BALKANA: Kaštradina, moćno starinsko jelo koje je nekada spasavalo živote
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sukat Šalom "Koliba mira" je sinagoga jevrejske zajednice Beograda.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima otkriva tajnu Hristovog živog kamena i poziv da budemo deo duhovnog hrama Božijeg koji nikada ne propada.
Na dan Svetog velikomučenika Prokopija, 21. jula, vernici mu se obraćaju za zdravlje, mir u domu, sreću porodice i hrabrost pred iskušenjima, verujući da molitve pred njegovom ikonom donose utehu i snagu u svakodnevnom životu.
Od molitvi do litija i narodnih rituala – šta nas Sveti Prokopije uči o pravoj veri i opasnostima sujeverja
Priča o mladiću iz Jerusalima koji je svojim životom pokazao da istinska snaga dolazi iz ljubavi prema Hristu, čak i pred najtežim iskušenjima i mučeništvom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Nežne mesne loptice u kiselkastom sosu, nekada su se spremali pod sačem, a danas svojim mirisom i ukusom i dalje okupljaju porodicu oko stola – posebno na prvi dan Ramazanskog bajrama
Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Otkrivamo jednostavan recept iz stare kuhinje naših predaka koji spaja jaja, kačkavalj i hleb u ukusan obrok pun poštovanja prema svakom Božijem daru.
Sušeni vrganji običnom pire-krompiru daju punoću ukusa i miris šume – idealno rešenje za brz, zdrav i zasitan obrok u danima posta.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
Sukat Šalom "Koliba mira" je sinagoga jevrejske zajednice Beograda.
U manastiru Ostrogu je sarađivao sa ocem Jovanom (Radosavljevićem), upravnikom monaške škole i svojim duhovnim ocem. Ubrzo je otišao u vojsku, a zatim je otputovao kao poklonik na Svetu goru.
Labubu je vilenjak, a prema originalnim knjigama zapravo devojčica. Ima visoke, šiljate uši, devet nazubljenih zuba i nema rep.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
Na prijemu u Patrijaršiji istaknuto je da Srbija predstavlja primer harmonije među verama, a razgovarano je o jačanju dijaloga, miru i zajedničkim vrednostima koje povezuju Istok i Balkan.
Pre više od četvrt veka jeromonah Stefan Purić je nestao, ali njegova molitva i žrtva i dalje žive u tišini manastira Budisavci.
Labubu je vilenjak, a prema originalnim knjigama zapravo devojčica. Ima visoke, šiljate uši, devet nazubljenih zuba i nema rep.
