Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze.
Od davnina, u pitomim krajolicima Šumadije, svaka kuća čuvala je tajne svojih najslađih đakonija. Među njima se izdvaja šumadijska torta – slatka uspomena na gostoprimstvo i raskoš narodnih trpeza. U njoj se susreću snaga prirode i veština domaćica, dok miris zapečenih belanaca u trenu oživljava duh starinskih slavskih večeri. Ova torta nije samo desert, već priča o vremenu kada su ukusi bili iskreni, a svaki zalogaj donosio toplinu doma i radost okupljanja.
freepik
Suve šljive ovoj torti daju jedinstven ukus
Sastojci:
10 palačinki
300 g mlevenih oraha
100 ml bagremovog meda
100 ml mleka
500 g suvih šljiva
50 ml rakije prepečenice
150 ml slatke pavlake
4 belanca
250 g šećera
kesica vanilin šećera
shutterstock.com
Orasi se savršeno slažu sa ukusom suvih šljiva
Priprema:
Orahe prelijte vrućim mlekom, dodajte med i vanilin šećer. Zatim dodajte 400 g sitno sečenih šljiva koje ste prethodno prelili rakijom. Kada se fil ohladi, dodajte ulupanu pavlaku i filujte palačinke, te ih slažite jednu na drugu kao tortu.
Belanca i šećer umutite u čvrsti sneg, premažite tortu i ukrasite je preostalim suvim šljivama natopljenim prepečenicom. Tortu zatim stavite u rernu zagrejanu na 200°C i pecite oko četiri minuta, dok ne poprimi blagu, vatrenu boju.
shutterstock.com
Šumadijska torta osvaja ukusom
Ni jedan moderni desert, ma koliko bio raskošan, ne može nadmašiti toplinu i dušu starinskih kolača, u kojima su svaki sastojak i svaki zalogaj deo porodične tradicije. Dok novi recepti osvajaju izgledom, stari ostaju nenadmašni po ukusu – jer u njima nije samo slast prirodnih sastojaka, već i sećanje na ruke koje su ih s ljubavlju pravile.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane.
Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrivamo recept za beogradsku kapamu, kakvu su naše bake spremale za slave i praznike, kada su kuće mirisale na ljubav, a svaki zalogaj bio blagoslov.
Tikvice punjene pečurkama i pirinčem donose miris leta i duha, mogu se spremati na ulju ili vodi, a otkrivamo zašto je ovaj recept vekovima ostao neizostavan u pravoslavnim domovima.
U pojedinim krajevima Srbije još se priprema ovaj neobični prebranac, čija slatka nota i prepečena slanina stvaraju spoj koji budi sećanja i menja sve što ste mislili da znate o ovom jelu.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
