Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze.
Od davnina, u pitomim krajolicima Šumadije, svaka kuća čuvala je tajne svojih najslađih đakonija. Među njima se izdvaja šumadijska torta – slatka uspomena na gostoprimstvo i raskoš narodnih trpeza. U njoj se susreću snaga prirode i veština domaćica, dok miris zapečenih belanaca u trenu oživljava duh starinskih slavskih večeri. Ova torta nije samo desert, već priča o vremenu kada su ukusi bili iskreni, a svaki zalogaj donosio toplinu doma i radost okupljanja.
freepik
Suve šljive ovoj torti daju jedinstven ukus
Sastojci:
10 palačinki
300 g mlevenih oraha
100 ml bagremovog meda
100 ml mleka
500 g suvih šljiva
50 ml rakije prepečenice
150 ml slatke pavlake
4 belanca
250 g šećera
kesica vanilin šećera
shutterstock.com
Orasi se savršeno slažu sa ukusom suvih šljiva
Priprema:
Orahe prelijte vrućim mlekom, dodajte med i vanilin šećer. Zatim dodajte 400 g sitno sečenih šljiva koje ste prethodno prelili rakijom. Kada se fil ohladi, dodajte ulupanu pavlaku i filujte palačinke, te ih slažite jednu na drugu kao tortu.
Belanca i šećer umutite u čvrsti sneg, premažite tortu i ukrasite je preostalim suvim šljivama natopljenim prepečenicom. Tortu zatim stavite u rernu zagrejanu na 200°C i pecite oko četiri minuta, dok ne poprimi blagu, vatrenu boju.
shutterstock.com
Šumadijska torta osvaja ukusom
Ni jedan moderni desert, ma koliko bio raskošan, ne može nadmašiti toplinu i dušu starinskih kolača, u kojima su svaki sastojak i svaki zalogaj deo porodične tradicije. Dok novi recepti osvajaju izgledom, stari ostaju nenadmašni po ukusu – jer u njima nije samo slast prirodnih sastojaka, već i sećanje na ruke koje su ih s ljubavlju pravile.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane.
Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva.
Aleksandar Tkačenko objašnjava kako stres funkcioniše kao "stražar duše" i zašto je važno razumeti njegovu poruku umesto da ga potiskujemo. Njegovi saveti pomažu u pronalaženju unutrašnjeg mira i emocionalnog balansa.
Meštani sela Mioč ostvaruju višedecenijski san – uz blagoslov mitropolita mileševskog, svetinja koja će okupljati generacije konačno počinje da se gradi.
Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze.
Tog dana se med u svim bugarskim hrišćanskim hramovima osvećuje. Veruje se da med ima veću pročišćujuću i lekovitu moć kada je osvećen i koristi se tokom godine za lečenje različitih bolesti.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Isprobajte specijalitet koji spaja sočnu belu ribu sa pečenim povrćem punim ukusa i zdravlja. Idealno rešenje za brzu pripremu ručka ili večere, uz sastojke koje već imate kod kuće.
U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom.
Ovaj slatkiš donosi topli, rustični šarm pomalo zaboravljenih recepata. Uživajte u savršeno uravnoteženim ukusima čokolade i orašastih plodova – idealnim za posebne prilike i okupljanja!
Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva.
Spoj pšeničnog i kukuruznog brašna stvara savršenu teksturu i ukus, a uz mali trik iz manastirske kuhinje dobićete mirisnu veknu kojoj niko neće odoleti.
Tradicionalna posna pica sa Kikladskih ostrva u Grčkoj, uz minimalan broj sastojaka: paradajz, crni luk, origano i, naravno, obilno maslinovo ulje – osvaja ukusom.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Otac Natal Santonosito (61) paroh crkve San Cesarea, jugoistočno od Rima, bio je pod istragom nakon što je postavio nekoliko video snimaka na internetu u kojima je rekao da papa Franja nikada nije bio papa.
Gotovo dva dana nakon što je poglavar Kiparske pravoslavne crkve završio svoj ovozemaljski put, njegovo telo zadržalo je vitalnost, prirodnu boju i temperaturu, a videozapis ovog neobičnog fenomena širi se svetom kao znak Božje prisutnosti.
Uz pravu pripremu, post može biti duhovno ispunjujuće iskustvo, a ne samo strogo uzdržavanje od hrane. Pred vama su saveti koji će vam pomoći da ga započnete smireno i sa radošću.
Članovi Srpskog udruženja „Karađorđe“ predstavili rad na očuvanju kulturne baštine Boke Kotorske, a susret sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve bio je prilika za zajedničko proslavljanje tradicije i istorije.
