Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze.
Od davnina, u pitomim krajolicima Šumadije, svaka kuća čuvala je tajne svojih najslađih đakonija. Među njima se izdvaja šumadijska torta – slatka uspomena na gostoprimstvo i raskoš narodnih trpeza. U njoj se susreću snaga prirode i veština domaćica, dok miris zapečenih belanaca u trenu oživljava duh starinskih slavskih večeri. Ova torta nije samo desert, već priča o vremenu kada su ukusi bili iskreni, a svaki zalogaj donosio toplinu doma i radost okupljanja.
freepik
Suve šljive ovoj torti daju jedinstven ukus
Sastojci:
10 palačinki
300 g mlevenih oraha
100 ml bagremovog meda
100 ml mleka
500 g suvih šljiva
50 ml rakije prepečenice
150 ml slatke pavlake
4 belanca
250 g šećera
kesica vanilin šećera
shutterstock.com
Orasi se savršeno slažu sa ukusom suvih šljiva
Priprema:
Orahe prelijte vrućim mlekom, dodajte med i vanilin šećer. Zatim dodajte 400 g sitno sečenih šljiva koje ste prethodno prelili rakijom. Kada se fil ohladi, dodajte ulupanu pavlaku i filujte palačinke, te ih slažite jednu na drugu kao tortu.
Belanca i šećer umutite u čvrsti sneg, premažite tortu i ukrasite je preostalim suvim šljivama natopljenim prepečenicom. Tortu zatim stavite u rernu zagrejanu na 200°C i pecite oko četiri minuta, dok ne poprimi blagu, vatrenu boju.
shutterstock.com
Šumadijska torta osvaja ukusom
Ni jedan moderni desert, ma koliko bio raskošan, ne može nadmašiti toplinu i dušu starinskih kolača, u kojima su svaki sastojak i svaki zalogaj deo porodične tradicije. Dok novi recepti osvajaju izgledom, stari ostaju nenadmašni po ukusu – jer u njima nije samo slast prirodnih sastojaka, već i sećanje na ruke koje su ih s ljubavlju pravile.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane.
Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Jednostavne, zlatne i aromatične – ove pogačice ne samo da osvajaju ukusom, već pričaju priču o zajedništvu, strpljenju i ljubavi prema svakom detalju.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
