Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze.
Od davnina, u pitomim krajolicima Šumadije, svaka kuća čuvala je tajne svojih najslađih đakonija. Među njima se izdvaja šumadijska torta – slatka uspomena na gostoprimstvo i raskoš narodnih trpeza. U njoj se susreću snaga prirode i veština domaćica, dok miris zapečenih belanaca u trenu oživljava duh starinskih slavskih večeri. Ova torta nije samo desert, već priča o vremenu kada su ukusi bili iskreni, a svaki zalogaj donosio toplinu doma i radost okupljanja.
freepik
Suve šljive ovoj torti daju jedinstven ukus
Sastojci:
10 palačinki
300 g mlevenih oraha
100 ml bagremovog meda
100 ml mleka
500 g suvih šljiva
50 ml rakije prepečenice
150 ml slatke pavlake
4 belanca
250 g šećera
kesica vanilin šećera
shutterstock.com
Orasi se savršeno slažu sa ukusom suvih šljiva
Priprema:
Orahe prelijte vrućim mlekom, dodajte med i vanilin šećer. Zatim dodajte 400 g sitno sečenih šljiva koje ste prethodno prelili rakijom. Kada se fil ohladi, dodajte ulupanu pavlaku i filujte palačinke, te ih slažite jednu na drugu kao tortu.
Belanca i šećer umutite u čvrsti sneg, premažite tortu i ukrasite je preostalim suvim šljivama natopljenim prepečenicom. Tortu zatim stavite u rernu zagrejanu na 200°C i pecite oko četiri minuta, dok ne poprimi blagu, vatrenu boju.
shutterstock.com
Šumadijska torta osvaja ukusom
Ni jedan moderni desert, ma koliko bio raskošan, ne može nadmašiti toplinu i dušu starinskih kolača, u kojima su svaki sastojak i svaki zalogaj deo porodične tradicije. Dok novi recepti osvajaju izgledom, stari ostaju nenadmašni po ukusu – jer u njima nije samo slast prirodnih sastojaka, već i sećanje na ruke koje su ih s ljubavlju pravile.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane.
Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
U besedi za utorak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se sve otkriva, od najmračnijih izdajničkih planova do dobrih dela učinjenih u tajnosti, i kako će svako osetiti strah ili radost koju istina donosi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Lekoviti sremuš, paradajz i nekoliko jednostavnih sastojaka pretvaraju se u toplu, hranljivu čorbu koja se lako priprema i savršeno prija u danima posta.
Ovaj provereni način pripreme vraća se osnovama – krompir, povrće i pirinač slažu se u tepsiji i bez komplikacije daju toplo, domaće jelo koje lako nahrani celu porodicu.
Povrće, malo maslinovog ulja, limun, testenina i nekoliko drvenih štapića dovoljni su da nastane zanimljiv obrok koji se brzo sprema i još brže nestaje sa stola.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Dok se sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država opasno zaoštrava, poglavari pomesnih pravoslavnih crkava upozoravaju na katastrofalne posledice i pozivaju da se zaustavi nasilje.
