Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
Krsna slava, ili krsno ime, jedan je od najvažnijih i najlepših običaja u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. To je dan kada porodica proslavlja svog svetitelja zaštitnika, čuvajući tako duhovnu vezu sa precima i verom.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
Prema običaju, kada sin osnuje svoje domaćinstvo - najčešće kada se oženi i odvoji od roditeljskog doma - dužan je da nastavi slavljenje porodične slave. Iako otac i dalje slavi u starom domu, sin treba da zatraži očev blagoslov za osnivanje doma i samostalno slavljenje krsnog imena. Ako otac iz bilo kog razloga odbije, sin može potražiti savet i blagoslov od sveštenika u mestu gde živi.
Teolog Darko Nikolić za sajt Ona objašnjava da, ukoliko u porodici ima više naslednika, svaki sin koji formira svoje domaćinstvo može, uz očev blagoslov, da nastavi slavljenje porodične slave.
- Nije pravilo da to mora biti najstariji sin, svaki od njih može da preuzme obavezu i čast slavljenja krsnog imena - kaže Nikolić.
Običaj nalaže i simboličan čin prenošenja slave. Prve godine, kada sin formira svoje domaćinstvo, dolazi kod roditelja na slavu. Kada se slavski kolač preseče, otac iz svoje desne ruke daje sinu jedan deo, četvrtinu slavskog kolača, uz čestitke, želje i blagoslov.
Sin potom taj deo odnosi svojoj kući, deli ga sa porodicom, a naredne godine priprema sopstveni slavski kolač i slavi zaštitnika u svom domu.
Na taj način, krsna slava ostaje nit koja povezuje generacije, čuvajući porodično ime, tradiciju i veru.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta. Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana. Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona. Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Schutterstock
Duhovna riznica
16:48 | 30.09.2025
KAKO SE PRAVILNO PROSLAVLJA SLAVA: Sveštenik Ugrin Popović podseća na ono što većina zaboravlja kada obeležava zaštitnika svog doma
Duhovna riznica
20:02 | 14.10.2025
AKO NA DAN KRSNE SLAVE DOMAĆIN NE URADI OVO, ZALUD SLAVI: Otac Nemanja podseća na suštinu obeležavanja zaštitnika doma
Duhovna riznica
16:06 | 20.10.2025
SAČINITE SPISAK IMENA I OTVORITE VRATA NA SVIM PROSTORIJAMA U KUĆI: Ne zaboravite da ovo uradite pre slave, a evo i zašto!
Mrsni recepti
11:46 | 21.10.2025
SAVRŠENA SLAVSKA SALATA SPREMNA ZA 10 MINUTA: Kremasti delikates koji je zasenio čak i čuvenu rusku
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sestre su mislile da je Sara nepoželjna, a onda im je mudra monahinja pokazala lekciju o ljubavi i poštovanju koju nikada neće zaboraviti.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
Duhovni život u pravoslavlju nije put ka samopotvrđivanju, već proces osvešćivanja sopstvenih granica i slabosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Sestre su mislile da je Sara nepoželjna, a onda im je mudra monahinja pokazala lekciju o ljubavi i poštovanju koju nikada neće zaboraviti.
U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
Duhovni život u pravoslavlju nije put ka samopotvrđivanju, već proces osvešćivanja sopstvenih granica i slabosti.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
