Pomalo zaboravljeni recept za jelo koje donosi miris domaće kuhinje i podseća nas na vrednosti porodice, ljubavi prema prirodi i jednostavnom životu. Prikladan obrok za siropusnu sedmicu, dok se pripremamo za početak Velikog posta.
U živopisnim predelima istočne Srbije, gde priroda diše u svom najlepšem ruhu, a miris domaćeg hleba i kuvanih jela nosi spokoj sela, jedno jelo ostavlja neizbrisiv trag u srcima svih koji ga okuse – čorba od sira. Posebno je prisutna na trpezama u homoljskom i timočkom kraju.
Ova jednostavna, ali predivno bogata čorba nosi sa sobom istoriju, tradiciju i ljubav prema jednostavnom životu. U njoj je sadržana sva snaga narodnih običaja, toplina porodičnih okupljanja i blagost mirnih dana koji prolaze kroz vekove.
Zamišljamo tople zimske večeri, kada se u dimnjaku pucketaju grane, a na stolu se, uz miris sveže pečenog hleba, servira tanjir bogate čorbe od sira. Recept koji je prešao generacije nije samo hrana – to je priča o životu, o skromnosti i ljubavi prema onome što nam priroda daje. Osnovni sastojak ove čorbe, domaći ovčiji ili kravlji sir, često sa sobom nosi priče o naporima poljoprivrednika koji ga prave, o vrednosti koju su porodice stavljale u svaki zalogaj, znajući da se pravi obrok ne stvara samo sa rukama, već i sa srcem.
Sastojci:
Priprema:
U velikoj šerpi, zagrejte mleko na srednje jakoj vatri. Dok mleko lagano dolazi do ključanja, u maloj posudi razmutite jaje sa brašnom i malo mleka kako biste dobili glatku smesu. Kada mleko počne da vri, postepeno, uz stalno mešanje, dodajte razmućenu smesu sa jajetom i brašnom. Ovo će čorbi dati lepu gustinu, ali pazite da ne dođe do grudvica. Neka se sve polako sjedini.
Zatim, dodajte u šerpu domaći sir, koji treba prethodno dobro izgnječiti. Ukoliko želite jači ukus, možete dodati i beli luk, koji je sitno iseckan ili izgnječen. Sve dobro promešajte, neka sir polako prelazi u mlečnu tečnost, stvarajući bogatu teksturu. Na kraju, dodajte maslac ili kajmak za bogatiji ukus i kremastu konzistenciju. Posolite i pobiberite po ukusu, a možete dodati i suvi začin.
Čorbu kuvajte još nekoliko minuta dok se sve dobro sjedini i postigne željena gustina. Pred kraj, možete je posuti svežim peršunom.
Ovu čorbu najbolje je poslužiti vruću, uz domaći hleb koji upija svaki ukus ove divne simfonije tradicije. Svaka kašika ove čorbe je podsećanje na ljubav prema zemlji, na seosku porodičnu harmoniju i na dane koji prolaze, ali ostavljaju neizbrisiv trag u dušama onih koji uživaju u jednostavnom ukusu.
Ova jednostavna i mirisna čorba nije samo hrana – ona je simbol tradicije, topline i sreće, koja se prenosi iz generacije u generaciju. SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom. Jelo koje su s ljubavlju spremale naše bake sada se vraća na trpeze, donoseći toplinu doma i ukus detinjstva, savršen je obrok u siropusnoj nedelji. Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta.
• 300 g domaćeg sira (najbolje ovčijeg ili kravljeg)
• 1 l mleka (sveže, domaće)
• 2 kašike brašna
• 2 kašičice maslaca ili kajmaka
• 1 jaje
• 1-2 čena belog luka (opciono)
• So i biber po ukusu
• Suvi začin (po želji)
• Kockice prepečenog hleba i zeleni peršun za dekoraciju
shutterstock.com
Posni recepti
10:21 | 22.02.2025
KULINARSKI POVRATAK KORENIMA: Starinski recepti za savršenu čorbu od bundeve koja podseća na toplotu doma
Mrsni recepti
08:40 | 24.02.2025
ZABORAVLJENI RECEPT NAŠIH BAKA KOJI OSVAJA DUŠU I NEPCA: Bunarska pita je zbog jednog tajnog sastojka ukusnija od svih ostalih peciva
Mrsni recepti
08:50 | 25.02.2025
NA OVOM STARINSKOM JELU SU ODRASLI NAŠI PRECI: Tarana - zaboravljena pesma ognjišta koja ponovo osvaja domove
Mrsni recepti
09:09 | 28.02.2025
STARINSKI KULINARSKI DRAGULJ JUGA SRBIJE: Vranjanska samsa – tradicionalni specijalitet koji spaja prošlost i sadašnjost
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Ove zlatne, mekane kuglice nisu samo hrana, već uspomena na porodična okupljanja, radost deljenja i neprolaznu toplinu domaće trpeze.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji.
Ovaj stari specijalitet, napravljen od čvaraka i začina, nekada je bio nezaobilazan deo trpeze, a danas se vraća kao gurmanski hit koji spaja prošlost i sadašnjost.
Nekada nezamenjiv na porodičnim trpezama, ovaj starinski specijalitet i danas oduševljava bogatim ukusom i mirisima detinjstva. Donosimo vam originalan recept iz starih beležnica!
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
Čorba od sočiva sa neobičnim dodatkom koji menja sve – bez ijedne kapi ulja, a bogata ukusom i duhovnim smirenjem, ovo jelo se prenosi s kolena na koleno među podvižnicima.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
