Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
U danima kada bi hrišćani širom pravoslavnog sveta trebalo da se pripremaju za najveće verske svečanosti, u Starom gradu Jerusalima vlada neuobičajena tišina. Vrata Crkve Svetog Groba, mesta gde je Hristos bio raspet, sahranjen i vaskrsao - ostaju zatvorena za vernike, nedeljama pre Velikog petka i Velike subote. Ovo je prvi put u novijoj istoriji da se osnovna liturgijska funkcija crkve, običaj neprekidnih bogosluženja, prekida u ovoj meri zbog bezbednosnih razloga.
Zatvaranje je izdalo izraelsko civilno rukovodstvo još 28. februara 2026, kada su zbog eskalacije oružanog konflikta u regionu vlasti odlučile da tokom sukoba zatvore sve važne verske lokacije u Starom gradu, uključujući hram Svetog Groba, Zid plača i Al Aksa džamiju. U zvaničnom saopštenju navedeno je da su mere preduzete “radi zaštite vernika i sprečavanja masovnih okupljanja” dok traju bezbednosne pretnje.
Dodatnu uznemirenost izazvale su informacije da su delovi raketa i ostaci presretača pali u blizini Crkve Svetog Groba i same Jerusalimske Stare Grada, što su potvrdili izraelski zvaničnici. Iako nije bilo teže materijalne štete na samom objektu, incident je dovoljno upozorio koliko su današnje okolnosti opasne za okupljanje vernika.
U odgovoru na ove događaje, lideri drugih religija u Jerusalimu, uključujući rabina Zapadnog Zida, pozvali su na zaštitu i očuvanje svetih mesta tokom konflikta koji, kako je rečeno, “ne prepoznaje granice ni svetilišta”.
Tradicionalno, Velika (Strasna) sedmica (od Cvjetne nedelje do Velikog petka i Velike subote) predstavlja srce pravoslavnog duhovnog života, a vrhunac je čin silaska Blagodatnog ognja na Veliku subotu, kada hodočasnici iz celog sveta dolaze da vide “čudo” u Edikuli, grobu Hrista.
Međutim, kako se ulazi u poslednje dane korizme i približava dan kada bi se obred trebao desiti (11. april ove godine), nepoznanica oko pristupa crkvi i organizovanja masovnih okupljanja ostaje velika. Vest da su u Starom gradu trenutno aktivne restrikcije ulaska, sa policijskim kontrolama i zabranom okupljanja više stotina ljudi, izaziva duboku zabrinutost među pravoslavnim vernicima širom Balkana, Grčke, Rusije i sveta.
Dok su u Jerusalimu dominirali krstaši nakon 1099, ceremoniju silaska Blagodatnog ognja obavljao je latinski (katolički) patrijarh umesto pravoslavnog. Međutim, u toj godini nije uspelo da se dobije plamen “na čudesan način” kako to pravoslavna tradicija beleži — i to se smatra jednim od retkih primera u istoriji kada je ceremonija na toj lokaciji bila neuspešna ili problematična. Nakon toga su pravoslavni hrišćani ponovno preuzeli ceremoniju i Blagodatni oganj se nastavio da se javlja u narednim godinama.
Zvanični predstavnici hrišćanskih zajednica u Jerusalimu, uključujući Grčko pravoslavnu patrijaršiju, u više navrata su razgovarali sa izraelskim vlastima kako bi obezbedili makar ograničene liturgije unutar crkvene građe, slično iskustvu iz vremena pandemije, kada su obredi održavani uz stroga ograničenja. Međutim, konačna odluka o tome ostaje neizvesna, piše portal cnewa.org.
Na društvenim mrežama nesigurnost i tuga među vernicima prelaze u pitanja sa snažnom emotivnom bojom. Jedan korisnik pita: “Da li će ove godine pravoslavni Vaskrs uopšte biti isti ako zbog zatvaranja crkve izostane Blagodatni oganj?” Drugi izražavaju osećanje da i bez fizičkog prisustva vera nije ograničena zidovima: “Ako Bog želi da se njegovo Vaskrsenje slavi, ništa neće zaustaviti njegovu svetlost.”
Iako postoji realna opasnost da se tradicionalna ceremonija u samom Svetom gradu ne održi pred velikim mnoštvom ljudi, crkveni i državni zvaničnici nastavljaju diplomatske napore da se plamen ipak “prenese” vernicima, bilo kroz poseban let, logističku koordinaciju među pravoslavnim crkvama ili druge prilagodbe koje bi omogućile njegov dolazak u zemlje hodočasnika, poput Grčke, Srbije ili Rusije.
Tokom pandemije COVID-19, Crkva Svetog Groba i same ceremonije nisu bile redovno otvorene za javnost — ali ceremonija Blagodatnog ognja je i tada održana, makar zatvorena za vernike ili prilagođena uslovima karantina. Prekin organizovanog bogosluženja spolja ni tada nije rezultirao potpunim „ne silaskom“ plamena.
Za milione pravoslavnih vernika širom sveta, Blagodatni oganj je daleko više od ceremonije, on je simbol Vaskrsa i duhovne nade. U trenucima kada svetli stub tradicije izgleda ugroženo spoljnim olujama, mnogi pravoslavni vernici ostaju čvrsti u svojoj veri da čak i kroz senke svetlost Vaskrlog Hrista neće prestati da gori.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
