Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Druga nedelja Velikog posta danas se privodi kraju, a pred vernicima je još 34 dana ovog dugog i strogog duhovnog podviga. Upravo zato je pravi trenutak za jedno važno preispitivanje: da li, uz poštovanje crkvenog Tipika, u organizam unosimo dovoljno hranljivih materija potrebnih za njegovo normalno funkcionisanje? Post menja način ishrane, ali ne bi smeo da dovede do iscrpljivanja tela. Naprotiv, ako je pravilno uređen, on može da donese i duhovnu i telesnu korist.
Veliki post za pravoslavne vernike predstavlja vreme dubokog unutrašnjeg sabiranja, uzdržanja i molitve. U tom periodu menja se i način ishrane: jelovnik postaje skromniji, često bez ulja, a mnogi vernici pokušavaju da post ispoštuju što strože. Ipak, iskustvo pokazuje da sama promena namirnica nije uvek dovoljna da donese dobrobit. Ako se post svede samo na zamenu mesa testom i slatkišima, lako može da se pretvori u naporan režim koji iscrpljuje organizam.
Zato se među vernicima sve češće postavlja pitanje: može li post, uprkos dobrim namerama, da bude i nezdrav?
Odgovor je - može, ukoliko se ne vodi računa o ravnoteži u ishrani.
Nutricionista Jasna Vujičić upozorava da post može da bude izuzetno blagotvoran, ali samo ako je pažljivo osmišljen i nutritivno uravnotežen. U suprotnom, umesto osećaja lakoće i bistrine, mogu se javiti neprijatni simptomi.
- Da ne biste upali u zamku jednolične ishrane, birajte namirnice iz tradicionalne kuhinje, pre svega žitarice od celog zrna, kao što su pšenica, heljda, ovas, raž, zob i proso. Takođe u ishranu bi trebalo ubaciti što više mahunarki poput pasulja, graška, boranije, boba i sočiva. Mahunarke su bogate proteinima, tako da predstavljaju zamenu za meso. Zeleno lisnato povrće (spanać, zelena salata, blitva, kelj) takođe je blagotvorno i sadrži dosta gvožđa - sugeriše nutricionista.
Kada se izbace meso, mlečni proizvodi i jaja, mnogi vernici instinktivno posežu za najjednostavnijim rešenjem - hlebom, pecivima i raznim proizvodima od belog brašna. Iako takva hrana brzo zasiti, ona ne donosi organizmu ono što mu je potrebno tokom dužeg perioda uzdržanja.
Proizvodi od belog brašna generalno nisu zdravi, a tokom posta njihova preterana upotreba može dodatno da optereti organizam. Mnogo je bolje birati integralne varijante ili proizvode od alternativnih žitarica, poput spelte, heljde ili pirinčanog brašna.
Slična zamka krije se i u slatkišima. U danima posta često se jedu razne posne poslastice koje sadrže velike količine rafinisanog šećera. On, međutim, ne donosi pravu energiju, već kratkotrajni nalet snage nakon kojeg sledi pad koncentracije i umor.
Zato je bolje birati prirodne izvore slatkoće - voće, med ili zdravije poslastice sa smeđim šećerom i prirodnim zaslađivačima.
Tokom dužeg posta organizam može ostati bez nekih važnih hranljivih materija. Najčešće se javlja nedostatak gvožđa, vitamina iz grupe B, kao i kalcijuma i magnezijuma.
Zbog toga je u postu posebno važno povećati unos zelenog lisnatog povrća. Spanać, kopriva, zelena salata, zelje, kiseljak i sremuš sadrže dragocene vitamine i minerale, a uz to obiluju vlaknima koja doprinose pravilnom radu organizma.
Dobro je na trpezi često imati i kupus, prokelj i brokoli, jer i oni doprinose nadoknadi hranljivih sastojaka koji mogu nedostajati u posnom režimu ishrane.
U pravoslavnoj posnoj kuhinji posebno mesto imaju mahunarke. Pasulj, sočivo, grašak, soja, leblebije pa čak i kikiriki predstavljaju izuzetno vredan izvor biljnih proteina.
Po sadržaju proteina mahunarke su najbliže mesu, zbog čega se smatraju njegovom najboljom zamenom tokom posta. Pored toga, bogate su vitaminima B grupe, sadrže mnogo vlakana i minerala, imaju nizak glikemijski indeks i relativno malo kalorija.
Zbog svega toga, razna variva od pasulja, sočiva ili graška nisu samo tradicionalno posno jelo – ona su i jedan od ključnih načina da organizam ostane snažan tokom dugog posta.
Veliki post je posebno strog jer se veći deo vremena posti na vodi. Upravo zato je važno da se iskoriste dani kada je po crkvenom Tipiku dozvoljena upotreba ulja.
Arhimandrit Hrizostom, iguman manastira Namasija, savetuje da vikendom obroci budu hranljiviji.
- U subotu i nedelju treba da bude bolji ručak, da se prže pečurke, lignje, puževi, ko može da ih jede, ali ribu ne - kaže otac Hrizostom.
Takvi obroci pomažu telu da nadoknadi energiju nakon dana strožeg uzdržanja i da se organizam lakše nosi sa naporom posta.
Iskustvo duhovnika i savremena nutricionistička saznanja u jednoj tački se susreću - post nije puko odricanje od određene hrane, već put ka ravnoteži.
Kada je ishrana raznovrsna, zasnovana na žitaricama, mahunarkama i povrću, post može doneti osećaj lakoće, veću bistrinu misli i snagu za molitvu. Međutim, ako se svede na prejedanje testom i slatkišima, lako može iscrpeti telo.
Zato pravi smisao posta leži u mudrom uzdržanju - u skromnoj, ali promišljenoj trpezi koja čuva zdravlje, dok čoveku ostavlja prostor za ono zbog čega post i postoji: molitvu, sabranost i unutrašnje preobraženje.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice. Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja. Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike da telo ne pomaže ništa, ističući snagu posta, molitve i svetih Tajni u borbi protiv zla i pripremi duše za najradosniji hrišćanski praznik. Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
karins/Shutterstock
Iguman otkriva šta treba jesti vikendom kada je dozvoljeno ulje
Duhovna riznica
10:00 | 23.02.2026
DETALJAN VODIČ KROZ VASKRŠNJI POST: Četrdeset osam dana uzdržanja koja vode ka svetlosti Vaskrsenja
Duhovna riznica
20:40 | 23.02.2026
OPASNO JE POSTITI SAMO PRVU I POSLEDNJU NEDELJU VELIKOG POSTA - ČOVEK MOŽE DA SE “UDAVI”: Oštro upozorenje oca Joila Bulatovića
Aktuelno iz SPC
23:40 | 23.02.2026
KAKO POSTE BOLESNI, STARI, TRUDNICE, DOJILJE, FIZIČKI RADNICI: Vladika Kirilo objasnio pravila uzdržanja i otkrio šta nas štiti od nečistog duha
Duhovna riznica
12:05 | 24.02.2026
DA LI JE GREH KORISTITI DRUŠTVENE MREŽE U DANIMA VELIKOG POSTA: Velika duhovna borba u digitalnom vremenu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Svetitelji su pripadali grupi Sedamdesetorice apostola.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Mnogi vernici mogu da posvedoče da su tek nakon određenog vremena razumeli zašto ih je Gospod poveo baš određenim putem.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
