Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Druga nedelja Velikog posta danas se privodi kraju, a pred vernicima je još 34 dana ovog dugog i strogog duhovnog podviga. Upravo zato je pravi trenutak za jedno važno preispitivanje: da li, uz poštovanje crkvenog Tipika, u organizam unosimo dovoljno hranljivih materija potrebnih za njegovo normalno funkcionisanje? Post menja način ishrane, ali ne bi smeo da dovede do iscrpljivanja tela. Naprotiv, ako je pravilno uređen, on može da donese i duhovnu i telesnu korist.
Veliki post za pravoslavne vernike predstavlja vreme dubokog unutrašnjeg sabiranja, uzdržanja i molitve. U tom periodu menja se i način ishrane: jelovnik postaje skromniji, često bez ulja, a mnogi vernici pokušavaju da post ispoštuju što strože. Ipak, iskustvo pokazuje da sama promena namirnica nije uvek dovoljna da donese dobrobit. Ako se post svede samo na zamenu mesa testom i slatkišima, lako može da se pretvori u naporan režim koji iscrpljuje organizam.
Zato se među vernicima sve češće postavlja pitanje: može li post, uprkos dobrim namerama, da bude i nezdrav?
Odgovor je - može, ukoliko se ne vodi računa o ravnoteži u ishrani.
Nutricionista Jasna Vujičić upozorava da post može da bude izuzetno blagotvoran, ali samo ako je pažljivo osmišljen i nutritivno uravnotežen. U suprotnom, umesto osećaja lakoće i bistrine, mogu se javiti neprijatni simptomi.
- Da ne biste upali u zamku jednolične ishrane, birajte namirnice iz tradicionalne kuhinje, pre svega žitarice od celog zrna, kao što su pšenica, heljda, ovas, raž, zob i proso. Takođe u ishranu bi trebalo ubaciti što više mahunarki poput pasulja, graška, boranije, boba i sočiva. Mahunarke su bogate proteinima, tako da predstavljaju zamenu za meso. Zeleno lisnato povrće (spanać, zelena salata, blitva, kelj) takođe je blagotvorno i sadrži dosta gvožđa - sugeriše nutricionista.
Kada se izbace meso, mlečni proizvodi i jaja, mnogi vernici instinktivno posežu za najjednostavnijim rešenjem - hlebom, pecivima i raznim proizvodima od belog brašna. Iako takva hrana brzo zasiti, ona ne donosi organizmu ono što mu je potrebno tokom dužeg perioda uzdržanja.
Proizvodi od belog brašna generalno nisu zdravi, a tokom posta njihova preterana upotreba može dodatno da optereti organizam. Mnogo je bolje birati integralne varijante ili proizvode od alternativnih žitarica, poput spelte, heljde ili pirinčanog brašna.
Slična zamka krije se i u slatkišima. U danima posta često se jedu razne posne poslastice koje sadrže velike količine rafinisanog šećera. On, međutim, ne donosi pravu energiju, već kratkotrajni nalet snage nakon kojeg sledi pad koncentracije i umor.
Zato je bolje birati prirodne izvore slatkoće - voće, med ili zdravije poslastice sa smeđim šećerom i prirodnim zaslađivačima.
Tokom dužeg posta organizam može ostati bez nekih važnih hranljivih materija. Najčešće se javlja nedostatak gvožđa, vitamina iz grupe B, kao i kalcijuma i magnezijuma.
Zbog toga je u postu posebno važno povećati unos zelenog lisnatog povrća. Spanać, kopriva, zelena salata, zelje, kiseljak i sremuš sadrže dragocene vitamine i minerale, a uz to obiluju vlaknima koja doprinose pravilnom radu organizma.
Dobro je na trpezi često imati i kupus, prokelj i brokoli, jer i oni doprinose nadoknadi hranljivih sastojaka koji mogu nedostajati u posnom režimu ishrane.
U pravoslavnoj posnoj kuhinji posebno mesto imaju mahunarke. Pasulj, sočivo, grašak, soja, leblebije pa čak i kikiriki predstavljaju izuzetno vredan izvor biljnih proteina.
Po sadržaju proteina mahunarke su najbliže mesu, zbog čega se smatraju njegovom najboljom zamenom tokom posta. Pored toga, bogate su vitaminima B grupe, sadrže mnogo vlakana i minerala, imaju nizak glikemijski indeks i relativno malo kalorija.
Zbog svega toga, razna variva od pasulja, sočiva ili graška nisu samo tradicionalno posno jelo – ona su i jedan od ključnih načina da organizam ostane snažan tokom dugog posta.
Veliki post je posebno strog jer se veći deo vremena posti na vodi. Upravo zato je važno da se iskoriste dani kada je po crkvenom Tipiku dozvoljena upotreba ulja.
Arhimandrit Hrizostom, iguman manastira Namasija, savetuje da vikendom obroci budu hranljiviji.
- U subotu i nedelju treba da bude bolji ručak, da se prže pečurke, lignje, puževi, ko može da ih jede, ali ribu ne - kaže otac Hrizostom.
Takvi obroci pomažu telu da nadoknadi energiju nakon dana strožeg uzdržanja i da se organizam lakše nosi sa naporom posta.
Iskustvo duhovnika i savremena nutricionistička saznanja u jednoj tački se susreću - post nije puko odricanje od određene hrane, već put ka ravnoteži.
Kada je ishrana raznovrsna, zasnovana na žitaricama, mahunarkama i povrću, post može doneti osećaj lakoće, veću bistrinu misli i snagu za molitvu. Međutim, ako se svede na prejedanje testom i slatkišima, lako može iscrpeti telo.
Zato pravi smisao posta leži u mudrom uzdržanju - u skromnoj, ali promišljenoj trpezi koja čuva zdravlje, dok čoveku ostavlja prostor za ono zbog čega post i postoji: molitvu, sabranost i unutrašnje preobraženje.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice. Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja. Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike da telo ne pomaže ništa, ističući snagu posta, molitve i svetih Tajni u borbi protiv zla i pripremi duše za najradosniji hrišćanski praznik. Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
karins/Shutterstock
Iguman otkriva šta treba jesti vikendom kada je dozvoljeno ulje
Duhovna riznica
10:00 | 23.02.2026
DETALJAN VODIČ KROZ VASKRŠNJI POST: Četrdeset osam dana uzdržanja koja vode ka svetlosti Vaskrsenja
Duhovna riznica
20:40 | 23.02.2026
OPASNO JE POSTITI SAMO PRVU I POSLEDNJU NEDELJU VELIKOG POSTA - ČOVEK MOŽE DA SE “UDAVI”: Oštro upozorenje oca Joila Bulatovića
Aktuelno iz SPC
23:40 | 23.02.2026
KAKO POSTE BOLESNI, STARI, TRUDNICE, DOJILJE, FIZIČKI RADNICI: Vladika Kirilo objasnio pravila uzdržanja i otkrio šta nas štiti od nečistog duha
Duhovna riznica
12:05 | 24.02.2026
DA LI JE GREH KORISTITI DRUŠTVENE MREŽE U DANIMA VELIKOG POSTA: Velika duhovna borba u digitalnom vremenu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da prorok nekako ne vaskrsne.
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
Džejms Robinson, poznatiji kao JRo, opisuje kako su ga pojanje, tamjan i ikone pokrenuli da počne da proučava pravoslavlje, krsti se i postepeno menja čak i tekstove svojih pesama.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo episkopa Dositeja, profesora, studenata i brojnih vernika, u svetosavskom hramu na Vračaru, služena je drevna bogorodična himna koja se čita petkom tokom Velikog posta.
Pravoslavni vernici slave uspomenu na događaj kada se Sveti Teodor Tironski javio arhiepiskopu i otkrio tajni plan cara Julijana da hrišćane navede da tokom posta jedu hranu oskrnavljenu idolskim žrtvama.
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Džejms Robinson, poznatiji kao JRo, opisuje kako su ga pojanje, tamjan i ikone pokrenuli da počne da proučava pravoslavlje, krsti se i postepeno menja čak i tekstove svojih pesama.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Sveti oci vekovima su upozoravali da je najveća borba upravo ona koja se vodi u dubini duše.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Sećanja na Katarinu Velimirović otkrivaju kako nežna, ali odlučna ljubav majke postaje svetionik u najmračnijim trenucima, učeći mladog Nikolu molitvi, poverenju i duhovnoj snazi koja će ga pratiti čitav život.
Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Ovaj provereni način pripreme vraća se osnovama – krompir, povrće i pirinač slažu se u tepsiji i bez komplikacije daju toplo, domaće jelo koje lako nahrani celu porodicu.
