Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Usred Velikog posta dolazi nedelja koja kao da za trenutak zaustavlja svakodnevnu žurbu i poziva čoveka da podigne pogled. To je Krstopoklona nedelja – dan kada se u pravoslavnim hramovima iznosi Časni krst i postavlja na sredinu crkve da mu se verni poklone. Posle prvih nedelja posta, kada mnogi već osećaju i telesni i duhovni napor, Crkva pred vernike stavlja Krst Hristov kao znak ohrabrenja i podsećanje na smisao svega što čine. Krst nije samo uspomena na Hristovo stradanje, već znak pobede, nade i orijentir koji verniku pokazuje kuda treba da ide.
Krst kao uteha i oslonac u sredini posta
Krstopoklona nedelja je treća nedelja Velikog posta i ima duboku duhovnu simboliku. Kao što umorni putnik na dugom putu zastane pored izvora da se napije vode i nastavi dalje, tako i vernici u ovom trenutku posta zastaju pred Krstom da bi obnovili snagu i veru.
Sveštenik Vladislav Beregovoj opisuje taj trenutak koji se svake godine ponavlja u pravoslavnim hramovima:
- U nedeljni dan, na bdeniju, Krst se svečano iznosi iz oltara i polaže na sredinu hrama. Ukrašava se cvećem. Vernici prilaze da se poklone i celivaju svetinju. Taj trenutak uvek dotiče dušu do njene dubine. Stojiš pred Krstom – i odjednom jasno shvatiš: sve što je Hristos pretrpeo bilo je radi tebe. Njegov bol, Njegovo smirenje, Njegova žrtva… I u srcu se rađa zahvalnost - kaže otac Vladislav, prenosi portal foma.ru i dodaje:
Foto: pstbi.ru
Sveštenik Vladislav Beregovoj
- Zašto je to naročito važno baš u vreme posta? Veliki post je vreme očišćenja. Trudimo se da budemo pažljiviji prema sebi i svojim postupcima. Ali često nam ponestane snage. Tada Krst podseća: Bog je blizu. On razume našu nemoć i spreman je da nas podrži. I On je stradao. On razume tebe. Posle poklonjenja, Krst ostaje u sredini hrama tokom cele sedmice. Prolazeći pored njega, čovek nehotice uspori korak, prekrsti se, učini zemni poklon i prošapće kratku molitvu. Krst je poput svetionika za brod koji se našao u oluji: pokazuje kuda treba ići kada čovek počne da gubi pravac - zaključuje otac Vladislav.
Krst kao put pobede nad patnjom
U hrišćanskom razumevanju Krst nije samo znak stradanja. On je istovremeno i znak pobede nad zlom, smrću i grehom.
Protojerej Nenad Jovanović, sveštenik pri hramu Svetog Save, podseća da Krstopoklona nedelja vernika poziva na duboko razmišljanje o ličnom odnosu prema Hristovom Krstu.
- U nedelju koja je posvećena Časnom Krstu i naziva se Krstopoklona, pozvani smo da duboko promislimo o značaju Krsta Hristovog u našem životu. Gospod je, u svojoj ljubavi i milosti, izabrao da kroz Sina Svoga spasi rod ljudski. Tajna je velika što je Gospod postao čovek, ali još veća je Tajna da nas je spasao Krsnom Žrtvom i Vaskrsenjem”, kaže otac Nenad, prenosi portal hramsvetogsave.rs.
On dalje kaže da mnogi od nas nose svoj krst, bilo da su to bolesti, gubici ili teškoće. Ali svaki krst koji nosimo nije samo teret, već i prilika da se približimo Hristu.
Foto: hramsvetogsave.rs
Protojerej Nenad Jovanović, sveštenik pri hramu Svetog Save
- Apostol Pavle nas uči: "Sila se moja (Božja) u nemoći pokazuje savršena" (2 Kor. 12, 9). To znači da nas Gospod ne poziva samo na patnju, već na preobražaj – da svoju slabost zamenimo Njegovom snagom, da svoj krst nosimo sa verom i nadom. Sve ovo lepo zvuči, ali je u praksi teško. Zato je post jedan od načina da se u tome vežbamo. On nas uči trpljenju, jačanju volje i poverenju u Boga. Post nije samo uzdržanje od hrane, već duhovna borba, put kojim postajemo snažniji u Hristu.
Otac Nenad ističe:
- Time što uzimamo svoj krst, mi postajemo učesnici u Hristovoj pobedi nad smrću. Krst nam ne pokazuje samo Hristovu žrtvu, već i našu mogućnost da u Hristu pobedimo sva iskušenja i patnje života. Predokus tog večnog blaženstva već ovde nam je darovan u svetoj liturgiji.
Šta vernik treba da učini na Krstopoklonu nedelju
Za pravoslavnog vernika ovaj dan nije samo liturgijsko sećanje na Krst, već prilika za lično preispitivanje i duhovno jačanje. Pre svega, vernik bi trebalo da prisustvuje svetoj liturgiji i pokloni se Časnom Krstu koji se iznosi na sredinu hrama. Taj čin poklonjenja nije samo spoljašnji obred, već izraz zahvalnosti Hristu koji je svojom žrtvom otvorio put spasenja.
Dobro je tog dana izgovoriti kratku molitvu pred Krstom, zahvaliti Bogu na svemu što nam daje i zamoliti za snagu da izdržimo iskušenja koja dolaze. Na taj način Krstopoklona nedelja postaje trenutak kada vernik ponovo pronalazi pravac, podsećajući se da put kroz post i kroz život, ma koliko ponekad bio težak, vodi ka radosti Vaskrsenja.
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život.
Uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo episkopa Dositeja, profesora, studenata i brojnih vernika, u svetosavskom hramu na Vračaru, služena je drevna bogorodična himna koja se čita petkom tokom Velikog posta.
Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavni vernici slave uspomenu na događaj kada se Sveti Teodor Tironski javio arhiepiskopu i otkrio tajni plan cara Julijana da hrišćane navede da tokom posta jedu hranu oskrnavljenu idolskim žrtvama.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu prepodobnomučenicu Evdokiju po starom i Prepodobnog Benedikta Nursijskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Matilde, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Vasilija Ispovednika po starom i Prenos moštiju Svetog Nikifora Carigradskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Kristine Persijske, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
