Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Usred Velikog posta dolazi nedelja koja kao da za trenutak zaustavlja svakodnevnu žurbu i poziva čoveka da podigne pogled. To je Krstopoklona nedelja – dan kada se u pravoslavnim hramovima iznosi Časni krst i postavlja na sredinu crkve da mu se verni poklone. Posle prvih nedelja posta, kada mnogi već osećaju i telesni i duhovni napor, Crkva pred vernike stavlja Krst Hristov kao znak ohrabrenja i podsećanje na smisao svega što čine. Krst nije samo uspomena na Hristovo stradanje, već znak pobede, nade i orijentir koji verniku pokazuje kuda treba da ide.
Krst kao uteha i oslonac u sredini posta
Krstopoklona nedelja je treća nedelja Velikog posta i ima duboku duhovnu simboliku. Kao što umorni putnik na dugom putu zastane pored izvora da se napije vode i nastavi dalje, tako i vernici u ovom trenutku posta zastaju pred Krstom da bi obnovili snagu i veru.
Sveštenik Vladislav Beregovoj opisuje taj trenutak koji se svake godine ponavlja u pravoslavnim hramovima:
- U nedeljni dan, na bdeniju, Krst se svečano iznosi iz oltara i polaže na sredinu hrama. Ukrašava se cvećem. Vernici prilaze da se poklone i celivaju svetinju. Taj trenutak uvek dotiče dušu do njene dubine. Stojiš pred Krstom – i odjednom jasno shvatiš: sve što je Hristos pretrpeo bilo je radi tebe. Njegov bol, Njegovo smirenje, Njegova žrtva… I u srcu se rađa zahvalnost - kaže otac Vladislav, prenosi portal foma.ru i dodaje:
Foto: pstbi.ru
Sveštenik Vladislav Beregovoj
- Zašto je to naročito važno baš u vreme posta? Veliki post je vreme očišćenja. Trudimo se da budemo pažljiviji prema sebi i svojim postupcima. Ali često nam ponestane snage. Tada Krst podseća: Bog je blizu. On razume našu nemoć i spreman je da nas podrži. I On je stradao. On razume tebe. Posle poklonjenja, Krst ostaje u sredini hrama tokom cele sedmice. Prolazeći pored njega, čovek nehotice uspori korak, prekrsti se, učini zemni poklon i prošapće kratku molitvu. Krst je poput svetionika za brod koji se našao u oluji: pokazuje kuda treba ići kada čovek počne da gubi pravac - zaključuje otac Vladislav.
Krst kao put pobede nad patnjom
U hrišćanskom razumevanju Krst nije samo znak stradanja. On je istovremeno i znak pobede nad zlom, smrću i grehom.
Protojerej Nenad Jovanović, sveštenik pri hramu Svetog Save, podseća da Krstopoklona nedelja vernika poziva na duboko razmišljanje o ličnom odnosu prema Hristovom Krstu.
- U nedelju koja je posvećena Časnom Krstu i naziva se Krstopoklona, pozvani smo da duboko promislimo o značaju Krsta Hristovog u našem životu. Gospod je, u svojoj ljubavi i milosti, izabrao da kroz Sina Svoga spasi rod ljudski. Tajna je velika što je Gospod postao čovek, ali još veća je Tajna da nas je spasao Krsnom Žrtvom i Vaskrsenjem”, kaže otac Nenad, prenosi portal hramsvetogsave.rs.
On dalje kaže da mnogi od nas nose svoj krst, bilo da su to bolesti, gubici ili teškoće. Ali svaki krst koji nosimo nije samo teret, već i prilika da se približimo Hristu.
Foto: hramsvetogsave.rs
Protojerej Nenad Jovanović, sveštenik pri hramu Svetog Save
- Apostol Pavle nas uči: "Sila se moja (Božja) u nemoći pokazuje savršena" (2 Kor. 12, 9). To znači da nas Gospod ne poziva samo na patnju, već na preobražaj – da svoju slabost zamenimo Njegovom snagom, da svoj krst nosimo sa verom i nadom. Sve ovo lepo zvuči, ali je u praksi teško. Zato je post jedan od načina da se u tome vežbamo. On nas uči trpljenju, jačanju volje i poverenju u Boga. Post nije samo uzdržanje od hrane, već duhovna borba, put kojim postajemo snažniji u Hristu.
Otac Nenad ističe:
- Time što uzimamo svoj krst, mi postajemo učesnici u Hristovoj pobedi nad smrću. Krst nam ne pokazuje samo Hristovu žrtvu, već i našu mogućnost da u Hristu pobedimo sva iskušenja i patnje života. Predokus tog večnog blaženstva već ovde nam je darovan u svetoj liturgiji.
Šta vernik treba da učini na Krstopoklonu nedelju
Za pravoslavnog vernika ovaj dan nije samo liturgijsko sećanje na Krst, već prilika za lično preispitivanje i duhovno jačanje. Pre svega, vernik bi trebalo da prisustvuje svetoj liturgiji i pokloni se Časnom Krstu koji se iznosi na sredinu hrama. Taj čin poklonjenja nije samo spoljašnji obred, već izraz zahvalnosti Hristu koji je svojom žrtvom otvorio put spasenja.
Dobro je tog dana izgovoriti kratku molitvu pred Krstom, zahvaliti Bogu na svemu što nam daje i zamoliti za snagu da izdržimo iskušenja koja dolaze. Na taj način Krstopoklona nedelja postaje trenutak kada vernik ponovo pronalazi pravac, podsećajući se da put kroz post i kroz život, ma koliko ponekad bio težak, vodi ka radosti Vaskrsenja.
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život.
Uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo episkopa Dositeja, profesora, studenata i brojnih vernika, u svetosavskom hramu na Vračaru, služena je drevna bogorodična himna koja se čita petkom tokom Velikog posta.
Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Irodiona, Agava, Rufa i druge s njima po starom kalendaru, i Svetog sveštenomučenika Januara po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Anzelma Kenterberijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
