Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
U kapeli rezidencije srpskih patrijaraha u Beogradu danas je služen pomen za upokojenog patrijarha Tbilisija i sve Gruzije Iliju. Služio ga je patrijarh srpski Porfirije, naglasivši da se ne opraštamo samo od jednog čoveka, već od duhovnog pastira koji je obeležio čitavu epohu u životu Gruzijske crkve.
Uz patrijarha Porfirija je sasluživao protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha. Pomen je protekao u sabranosti i dostojanstvu, kako i dolikuje ispraćaju velikog arhijereja. U pravoslavnom predanju, pomen nije samo sećanje, već izraz vere da smrt nije kraj, nego prelazak u život koji nema kraja.
Posle molitve, patrijarh Porfirije uputio je saučešće mestobljustitelju gruzijskog patrijaršijskog trona, Svetom arhijerejskom sinodu, sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu Gruzijske pravoslavne https://religija.republika.rs/tema/90486/gruzijska-pravoslavna-crkvacrkve. Njegove reči nisu bile samo izraz žalosti, već i jasna poruka nade, duboko ukorenjene u veri:
„Nalazeći se na sredini velikoposne pučine, zatekla Nas je tužna vest o prestavljenju u Hristu voljenog Nam brata, blažene uspomene patrijarha Ilije, nezaboravnog oca i arhipastira gruzijskog naroda. No, ne tugujući kao beznadežni (up. 1Sol 4, 13), a verom zagledani u Vaskrsenje Hristovo i večni život, u ime punoće Srpske pravoslavne crkve i u svoje lično ime upućujemo izraze iskrenog saučešća Saboru episkopâ, sveštenstvu, monaštvu i blagovernom narodu sestrinske Gruzijske crkve povodom usnuća njenog velikog prvojerarha.
Poput drveta zasađenog kraj izvora vodâ (up. Ps 1, 3), naš blaženi brat Ilija je u svoje vreme donosio obilan plod. Njegov trud i delo ostavili su dubok duhovni trag, najpre među poverenim mu klir i narodom, a potom i širom pravoslavnog sveta. U njegovoj ličnosti prepoznavali su se i apostol, čuvar crkvenog poretka i predanja, ali i oslonac narodu u složenim istorijskim okolnostima. Njegovo služenje doprinelo je duhovnoj obnovi, jačanju crkvenog života i očuvanju identiteta i tradicionalnih vrednosti gruzijskog naroda. Posebno se pamti njegova pastirska briga kao vosprijemnika na krštenju desetina hiljada dece, čime je snažno podsticao jevanđeljski život svoje pastve i postao primer za ugled, kao grad koji na gori stoji (Mt 5, 14).
Gospod naš Isus Hristos, Vaskrsenje i Život, neka upokoji dušu novoprestavljenog sluge Svoga, patrijarha Ilije, u naseljima pravednih, gde nema bolesti, ni tuge, ni uzdaha, već gde je život beskrajni”, navodi se u poruci saučešća, koju je patrijarh srpski završio rečima:
„Večan ti spomen dostojan blaženstva i večnog spomena, blaženjejši brate naš, Ilija!”
Ova poruka, izgovorena u danima Velikog posta, dobija posebnu težinu. U vremenu kada Crkva poziva na pokajanje i smirenje, odlazak jednog patrijarha podseća na prolaznost, ali i na trajnost dela koja ostaju iza čoveka.
Patrijarh Ilija bio je više od poglavara – bio je duhovni oslonac naroda, čuvar predanja i glas koji je sabirao i učvršćivao veru u teškim vremenima. Njegovo ime ostaje upisano ne samo u istoriji Gruzijske crkve, već i u pamćenju pravoslavlja, kao svedočanstvo koliko duboko vera može oblikovati život jednog naroda.
Njegovo Blaženstvo prebačeno u Medicinski centar Kavkaza nakon iznenadnog pogoršanja stanja; Patrijaršija poziva narod na molitve dok lekari nastavljaju praćenje, a svet s nestrpljenjem čeka nove informacije.
Patrijarh Ilija II je prethodne noći primljen na odeljenje intenzivne nege u Tbilisiju, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Svi su bili vojvode vizantijskog cara Teofila.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U Kasarskim Livadama služen je pomen Radu Ćiriću, a vladika Jerotej poručio da njegov život ostaje svedočanstvo hrišćanske hrabrosti i primer koji nadahnjuje generacije.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Parastos, bele ruže i poruke crkvenih velikodostojnika obeležili godišnjicu Martovskog pogroma
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
