Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Na grobnom polju Hrastovi u Spomen-području Donje Gradine, među humkama koje i danas govore jače od reči, služen je parastos žrtvama genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Povod nije bio samo datum u kalendaru sećanja, već duboka potreba da se ime i stradanje ne svedu na broj, nego da ostanu živa opomena i molitva.
U molitvenom sabranju, koje je predvodio patrijarh srpski Porfirije, Donja Gradina je ponovo postala prostor tišine koja govori. Tišine u kojoj se, kako je i sam patrijarh rekao, ne traži objašnjenje istorije, već smisao opstanka, vere i pamćenja.
- Hristos vaskrse! Braćo i sestre, nema uzvišenijeg niti moćnijeg mesta sa kojeg se ovaj živonosni pozdrav može silnije izreći i dalje čuti nego na mestu Raspeća nevinog Hrista Gospoda pokraj Jerusalima i ovde na mestu najstrašnije Golgote srpskog naroda- poručio je patrijarh Porfirije, uvodeći u besedu ton koji spaja liturgijsko i istorijsko, vaskrsno i stradalno.
Stajao je zajedno sa mitropolitom banjalučkim Jefremom i vikarnim episkopom Savom, koji su sasluživali, pred zemljom koja je, kako je naglasio, natopljena suzama, ali i osvećena molitvom. U tom prostoru reči nisu bile dovoljne same po sebi, već je, kako je istakao, potrebna „tišina srca, tišina u kojoj slušamo glas onih koji su svojim stradanjem posvedočili veru, ljubav i dostojanstvo ljudskog lika“.
Posebnu težinu dobilo je sećanje na jasenovačke mučenike, ali i na sve nevino postradale Srbe, Jevreje i Rome. Patrijarh je naglasio da se Crkva ne obraća prošlosti samo kao istoriji, već kao živom svedočanstvu pred Bogom.
- Zato se danas molitveno poklanjamo Svetim jasenovačkim mučenicima, nevino postradalim našim precima, deci Svetog Save, koji su kroz tamu ljudskog zla prošli putem Hristovog Krsta i ušli u svetlost Njegovog Vaskrsenja - rekao je patrijarh, dodajući da njihovo stradanje nije ostalo zarobljeno u istoriji, već je postalo duhovno svedočanstvo.
Istovremeno se sećamo i nevinih žrtava jevrejskog i romskog naroda.
U središtu njegovog obraćanja bila je vaskrsna perspektiva, kao odgovor na tamu mesta na kojem je čovek pokušao da smrt učini poslednjom rečju.
- Ovih dana Crkva živi tajnu Vaskrsenja iz mrtvih, tajnu pobede nad smrću, tajnu trijumfa života. Zato na ovom mestu, gde je ljudska zloba želela da progovori kao poslednja reč, mi ispovedamo da poslednju reč ima život, ima ljubav, ima Hristos - istakao je patrijarh srpski.
- U toj vaskrsnoj svetlosti gledamo i naše svete mučenike i tiho u srcu ispovedamo da oni nisu poraženi, nego u Hristu proslavljeni - rekao je patrijarh Porfirije.
Na kraju je poručio da sećanje ne sme ostati zatvoreno u prošlosti.
- Ne dolazimo na ovo sveto mesto samo da bismo se sećali prošlosti, nego da bismo od Svetih jasenovačkih mučenika učili i naučili kako da živimo sadašnjost - poručio je patrijarh.
Završetak besede bio je u znaku vaskršnje radosti:
- Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši, i svima u grobovima život darovavši! Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u Jasenovcu je tokom Drugog svetskog rata stradalo oko 700.000 ljudi, među kojima oko 500.000 Srba. U Republici Srpskoj taj dan je obeležen kao Dan žalosti, dok je sećanje započeto liturgijom u Kozarskoj Dubici i nastavilo se u Donjoj Gradini, gde su najviši državni i crkveni predstavnici položili vence uz molitve.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
Osvetivši nove manastirske objekte, poglavar Srpske pravoslavne crkve upozorio je da bez lične želje nema susreta sa Bogom, ma koliko dar bio velik.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
