U srcu Starog grada u Jerusalimu, oci Svetog groba svakodnevno štite hramove i vernike, dok molitva i Božija zaštita čuvaju njihove živote i tradiciju koja traje od apostolskih vremena.
Vesti iz Jerusalimske patrijaršije, koje potvrđuju da je ovo drevno zdanje pogođeno delovima iranske rakete, uznemirile su ceo hrišćanski svet. Kako javlja svetogorska redakcija portala Saveza pravoslavnih novinara, juče je iranska raketa presretnuta nad Jerusalimom, ali krhotine su ipak pogodile prostor Jerusalimske patrijaršije. Najveći deo pao je u kuhinje patrijaršije, gde se svakodnevno pripremaju obroci za monahe. Srećom, niko nije povređen – mnogi ovo smatraju čudom Božije zaštite.
Oci Svetog groba žive u stalnoj opasnosti. Nemaju mnogo skloništa i često sopstvenim telima štite hramove i dvorišta, kao i sigurnost vernika. Jedan od oaca kaže: „Naša misija je da čuvamo svetinje i da molitvom štitimo sve koji dolaze ovde.“
Njihova borba je tiha, ali velika. Veruje se da se svaka njihova molitva vraća u obliku Božije milosti. Zato su svi pravoslavni vernici pozvani da ujedine svoje molitve za Svetogrobce. Kako ističe jedan arhijerej:
- Ne smemo zaboraviti našu braću u Jerusalimu; njihove molitve i žrtva su štit za sve nas.
Jerusalimska patrijaršija se nalazi u Starom gradu Jerusalima, u blizini Crkve Hristovog Groba, na mestu koje vekovima predstavlja centar hrišćanske vere. Njena zgrada potiče još iz vizantijskog perioda, a u kompleksu se nalaze crkva, kapelice, monaške i administrativne prostorije. Patrijaršija je sedište Greek Orthodox Patriarchate of Jerusalem, koja vodi tradiciju pravoslavlja u Svetoj Zemlji od apostolskih vremena. Ova svetinja i danas čuva istoriju i duhovnost hrišćanskog Jerusalima i predstavlja živi simbol vere kroz vekove.
Ovo nije samo vest o raketnom napadu, ovo je podsećanje da svetost i predanost svetim mestima mogu biti pod Božijom rukom, čak i kada ljudska sila preti da ih ugrozi. Čudo nad Jerusalimom poziva nas da ne zaboravimo molitvu i zaštitu svetih oaza vere, jer upravo tu Bog čuva one koji ga služe.
Dok sukobi potresaju Bliski istok i unose nemir daleko izvan granica regiona, mnogi se vraćaju odlomku iz Jevanđelja u kojem Isus govori o ratovima, progonima, padu Jerusalima i znakovima na nebu. Rumunska pravoslavna crkva u saradnji sa državnim vlastima organizuje put poklonika ka Egiptu i dalje letove za Bukurešt. Dok lideri pokušavaju da uvere javnost u legitimnost vojne kampanje, kritičari upozoravaju na opasnost od zloupotrebe religije u državnim odlukama. Poglavar Ruske pravoslavne crkve čestitao je Modžtabi Hamneiju izbor za vrhovnog lidera Irana, naglašavajući dijalog između pravoslavnih i muslimana i uz želju da persijska zemlja što pre dočeka mir.
Shutterstock
Mlitve koje štite Jerusalim
Duhovna riznica
10:35 | 03.03.2026
RAT U PERSIJSKOM ZALIVU BUKTI, A SVETO PISMO OPOMINJE: Hristove reči iz Jevanđelja po Luki zastrašujuće su aktuelne danas
Duhovna riznica
13:34 | 05.03.2026
UZBUNA U SVETOJ ZEMLJI - SIRENE NAD JERUSALIMOM: Hodočasnici traže izlaz, Crkva pokrenula hitnu akciju spasavanja
Duhovna riznica
22:50 | 07.03.2026
“S BOGOM, RATNICI, I NASTAVITE DA NAPREDUJETE”: Trampov minister rata u napadu na Iran podiže moral američkih vojnika rečima iz Biblije
Duhovna riznica
10:22 | 11.03.2026
"DRAGI BRATE…" Evo šta je patrijarh Kiril poručio novom duhovnom vođi iranskog naroda
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Sinod Jerusalimske patrijaršije pozvao na hitan prekid vatre i zaštitu hrišćanskih zajednica, dok se u crkvenim krugovima sve ozbiljnije razmatra ideja o sazivanju svih pomesnih Crkava.
Patrijarh aleksandrijski pozvao je poglavare Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije, šaljući snažnu poruku jedinstva i molitve dok rat, humanitarna katastrofa i političke tenzije ugrožavaju hrišćanske zajednice u regionu.
Sukob predsednika SAD i pape Lava XIV podsetio je na niz dugogodišnjih sporova američkih predsednika i poglavara Katoličke crkve - od rata i migracija do pitanja života i vere.
Izraelske vlasti odobrile su prisustvo vernika - prvi put posle napetih dana i dramatičnih događaja iznad Starog grada Jerusalima.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
