Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Srpska pravoslavna crkva 2. novembra proslavlja Svetog velikomučenika Artemija, svetitelja koji je zbog svoje nepokolebljive vere u Isusa Hrista podneo strašna mučenja i na kraju postradao za hrišćanstvo.
Njegov život obeležili su velika vojnička služba, odanost veri i hrabrost da se suprotstavi čak i caru kada je video da se muče nevini hrišćani.
U vreme cara Konstancija dobio je važan zadatak da iz Jelade prenese mošti Svetog apostola Andreja iz Patrasa i Svetog apostola Luke iz Tive u Carigrad. Taj zadatak izvršio je sa velikom radošću, a zbog svojih zasluga postavljen je za avgustalija i carskog namesnika u Misiru.
Na tom položaju ostao je i za vreme cara Julijana Odstupnika, čija je vladavina obeležena progonom hrišćana. Upravo tada pokazala se Artemijeva nepokolebljivost, jer nije želeo da ćuti pred nepravdom i mučenjem ljudi koji su ispovedali Hrista.
SPC
Sveti velikomučenik Artemije
Kada je car Julijan krenuo u rat protiv Persijanaca, zaustavio se u Antiohiji i naredio da tamo dođe i vojvoda Artemije sa svojom vojskom. U to vreme car je naredio da se muče dvojica hrišćanskih sveštenika, Evgenije i Makarije.
Videvši njihovo stradanje, Artemije se duboko uznemirio i odlučio da pred carem otvoreno kaže ono što smatra istinom. Izašao je pred njega i ukorio ga zbog nečovečnog postupanja prema nevinim ljudima, upitavši ga zašto ih prisiljava da se odreknu pravoslavne vere.
Tom prilikom izgovorio je i proročanske reči koje su se odnosile na carevu sudbinu:
- Tvoja je pogibao blizu!
Razbesneli Julijan naredio je da sveštenici Evgenije i Makarije budu poslati u izgnanstvo u Arabiju, gde su ubrzo skončali. Svetom Artemiju oduzeo je vojnički čin, naredio da ga šibaju i muče, a potom teško ranjenog i okrvavljenog bacio u tamnicu.
Međutim, prema crkvenom predanju, u tamnici mu se javio sam Gospod Isus Hristos, iscelio njegove rane i utešio ga, dajući mu snagu da izdrži ono što ga čeka.
Car se ni tada nije zaustavio. Naredio je da Artemija polože na veliki kamen, a da ga odozgo pritisnu drugim, još težim kamenom. Telo svetitelja bilo je toliko zdrobljeno da je postalo ravno poput daske.
Na kraju mu je odsečena glava, a Sveti velikomučenik Artemije postradao je 362. godine, ostavši do kraja veran Hristu.
Nedugo zatim obistinile su se i njegove reči upućene Julijanu. Car je krenuo u pohod na Persijance, gde je poginuo sramnom smrću, baš kao što mu je Artemije unapred prorekao.
Tropar Svetom velikomučeniku Artemiju (glas 4):
Mučenik Tvoj Gospode, Artemije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
A šta nikad ne smeti raditi u Crkvi ako vam se upokoji neko blizak druge veroispovesti, pročitajte ovde.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete apostole iz Sedamdesetorice. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok Jevreji obeležavaju Šabat, a muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete apostole iz Sedamdesetorice. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok Jevreji obeležavaju Šabat, a muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
