SLAVIMO JESENJI KRSTOVDAN, DAN KAD JE PRONAĐEN ČASNI KRST NA KOJEM JE RAZAPET ISUS! Sve je počelo kada se caru Konstantinu na nebu pojavilo: "Ovim pobeđuj"!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. septembra slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst na kojem je razapet Isus Hrist. U pravoslavnom kalendaru on je označen crvenim slovom.

Vozdviženje časnog Krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan kao dan strogog posta - suhojedenje (jedenje namirnica biljnoga porekla bez termičke obrade), osim ako padne za vikend kada se razrešava post na ulje.

Naime, za vreme svoga carovanja u Rimu Maksencije je je ubijao, ne samo  hrišćane, nego i svoje neznabošce, otimao im je imanja, što ga je učinilo omržanem u Rimu. Stoga su se Rimljani tajno obratili caru Konstantinu koji je tada sa svojom majkom Jelenom boravio u Britaniji moleći ga da dođe i izbavi ih od  nasilnika.

Konstantin je najpre poslao Maksenciju, prijateljski mu savetujući da prestane sa nasiljem. Ali Maksencije ne samo ga nije poslušao, nego je postao još gori. Ustao je protiv cara Konstantina i zauzeo vlast u Rimu iako je uz sebe imao samo nekoliko velmoža. Zato je Konstantin sakupio vojsku i krenuo protiv njega. 

"No videći da sila vojske njegove nije velika, i još imajući u vidu zla lukavstva Maksencijeva, Konstantin poče sumnjati u svoj uspeh. Znao je on da je Maksencije prolio mnogo ljudske krvi radi vračanja, i zaklao na žrtvu demonima mnogo dece, devojaka i trudnih žena, da bi umilostivio lažne bogove svoje na koje se nadao. Znajući da Maksenciju pomaže i velika sila demonska, Konstantin se poče moliti Jedinom Bogu, koji vlada nebom i zemljom, koga počituje ceo rod hrišćanski, da mu daruje pobedu nad nasilnikom".

Moleći se caru Konstantinu se javio Krst Gospodnji na kojem je pisalo  Ovim pobeđuj! 

"Ovo videše i svi vojnici, među kojima bejaše i vojvoda Artemije (koji potom mučenički postrada za Hrista od Julijana), i udiviše se. Većina pak od njih uplašiše se: jer kod neznabožaca izobraženje krsta bejaše znak nesreće i smrti, pošto su smrću na krstu bili kažnjavani razbojnici i zločinci; stoga se vojnici bojahu da će im rat biti nesrećan. I sam car Konstantin bejaše u velikoj nedoumici.

No njemu se noću javi u snu sam Hristos Gospod, i ponovo mu pokaza znamenje časnoga Krsta što mu se beše javilo danju, i reče mu: Načini izobraženje ovog znamenja, i naredi da se nosi pred pukovima, pa ćeš pobediti ne samo Maksencija nego i sve neprijatelje svoje".

Printskrin

Car ispriča doglavnicima šta je video i potom je pozvao najbolje zlatare i naredi im da od zlata, bisera i dragog kamenja naprave časni krst po uzoru znamenja koje mu se javilo. Pored toga on je naredio  celoj vojsci svojoj da svaki vojnik "izobrazi znak krsta na svima oružjima, na šlemovima i štitovima".

Maksencije, doznavši za Konstantinov pohod u Italiju na Rim, smelo izađe sa rimskom vojskom protiv velikog Konstatina. Konstantin potom naredi da se pred pukovima njegovih vojnika nosi časni Krst. I kad se sukobiše sa Maksencijem, Maksencije silom časnoga Krsta bi pobeđen, i mnoštvo njegovih vojnika je nastradlo, a sam Maksencije se dao u beg  Gonjen carem Konstatinom on udari preko mosta na reci Tibru, koji on beše podigao, ali se most u tom trenutku srušio a Maksencije je upao u reku i udavio se.

"Veliki Konstantin pobedonosno uđe u Rim, i sav narod ga dočeka sa velikom radošću i počastima. A car uznošaše veliku blagodarnost Bogu koji mu silom časnog i životvornog Krsta darova pobedu nad nasilnikom. U spomen pak te preslavne pobede on postavi usred Rima na visokom kamenom stubu Krst, i napisa na njemu: Ovim spasonosnim znamenjem oslobođen je ovaj grad od nasilničkog jarma".

Drugi put Konstantin je vodio rat protiv Vizantinaca, čiji mali grad Vizantiju beše osnovao neki Grk Vizas u vreme cara judejskog Manasije, i nazvao ga po svome imenu. Pobeđen dvaputa od Vizantinaca, Konstantin je bio u velikoj nevolji.

I jedne večeri, pogledavši u nebo vide zvezdama napisanu rečenicu, koja je glasila: "Prizovi me u dan nevolje svoje, i izbaviću te, i ti ćeš me proslaviti (Ps. 49, 15). Uplašen, on je ponovo pogledao u nebo i kao i ranije, Krst na nebu,  a oko njega napisano : “Ovim znakom pobedićeš”. 

Sa Krst pred vojskom, Konstantin je pobedio i zauzeo Vizantiju. 

"Treći put, kada Konstantin beše u ratu sa Skitima na reci Dunavu, njemu se opet javi na nebu ovo spasonosno oružje, i ponovo odnese pobedu, kao i pre".

Posle toga se Konstantin krstio, kao i njegova majka Jelena koju on kao vrlo bogoljubivu poslao u Jerusalim sa velikim blagom da tamo traži časni Krst Gospodnji.

"Otišavši u Jerusalim, carica Jelena obiđe sveta mesta, očisti ih od idolskih poganština, i iznese na svetlost česne mošti raznih svetitelja. Tada u Jerusalimu patrijarhom bejaše Makarije, koji dočeka caricu kao što dolikuje. A blažena carica Jelena, želeći da pronađe sakriven od strane Jevreja životvorni Krst Gospodnji, pozva sve Jevreje i zamoli ih da joj pokažu mesto gde je sakriven časni Krst Gospodnji".

Kada su joj Jevreji rekli da ne znaju ozbiljno im je pripretila smrću i mukama, tada joj oni pokazaše nekoga starca koji se zvao Juda, govoreći da on može pokazati carici ono što ona traži, pošto je sin uvaženog proroka.  Juda je odbio da joj kaže gde je sakriven Krst Gospodnji.

Tada carica naredi da ga bace u duboku jamu. Provevši u njoj neko vreme, Juda najzad obeća da će kazati šta zna. Onda ga izvedoše iz jame, i po njegovom ukazivanju odoše na mesto gde beše veliki brežuljak, zasut zemljom i kamenjem, na kome rimski car Adrijan beše nodigao hram boginji Veneri i u njemu postavio idola. Juda pokaza da je upravo tu sakriven Krst Hristov.

Carica naredi, tada da poruše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Carica ja bila u nedoumici, kako da raspozna Hristov krst. Patrijarh Makarije koji je bio sa njom u pratnji, naredio je da se donese pokojniik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, pokojnik je ostao da leži nepromenjeno.

A kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni Krst Hristov. Nakon toga, su krst postavili i na jednu bolesnu ženu, i žena je ozdravila. Tada je patrijarh Makarije uzdigao Krst, da ga sav narod vidi, a narod je sa suzama pevao: Gospode pomiluj! "Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst."

Printskrin/SPC

"Carica s radošću primivši časni Krst, pokloni mu se i celiva ga, takođe i sva carska svita njena. A neki, koji zbog teskobe, ne behu u stanju videti i celivati sveti Krst, moliše da im se makar izdaleka pokaže časni Krst da ga vide. Tada patrijarh jerusalimski Makarije, stavši na uzvišici, podiže Krst pokazujući ga narodu. A narod vikaše: Gospode, pomiluj! – Tako je počeo praznik Vozdviženja (podizanja) časnog Krsta Gospodnjeg".

Carica Jelena uze za sebe deo časnog drveta Krsta Gospodnjeg, kao i svete klince, a Krst položi u srebrni kovčeg i predade patrijarhu Makariju da se čuva za buduća pokolenja. Tada Juda sa mnoštvom Jevreja poverova u Hrista, i krsti se, dobivši na svetom krštenju ime Kirijak.

"Docnije on bi patrijarh Jerusalimski, i pri Julijanu Odstupniku mučenički postrada za Hrista. A sveta carica Jelena naredi da se u Jerusalimu po svetim mestima grade crkve, i to najpre da se podigne crkva Vaskrsenja Gospoda našeg Isusa Hrista na mestu gde behu nađeni Grob Gospodnji i časni Krst. Potom ona naredi da se u Getsimaniji, gde se nalazio grob Presvete Bogorodice, sagradi crkva u čast česnog Uspenija Njenog.

Posle toga blagočestiva carica podiže još osamnaest crkava i, ukrasivši ih svakom krasotom i snabdevši ih svima potrebama, vrati se u Vizantiju noseći deo životvornog drveta Krsta Gospodnja i svete klince kojima beše nekada prikovano telo Hristovo. Blaženi car Konstantin položi životvorno Drvo u zlatan kovčeg.

Svete pak klince: jedan sveta Jelena baci u Jadransko more radi utišenja strašne bure pri povratku za Carigrad; drugi – car ukova u svoj šlem, treći ukova u đemove na uzdi svome konju, da se zbude rečeno prorokom Zaharijem: U onaj će dan biti na uzdi konjskoj – svetinja Gospodu Svedržitelju (Zah. 1 4 , 20); a četvrti klin carica Jelena predade na čuvanje najprisnijim savetnicima carevim".

Kasnije, kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim, odveo mnogi narod u ropstvo i odneo Časni Krst u Persiju. U Persiji je Krst je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobedio je Hozroja i sa slavom povratio Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nosio je Krst na svojim leđima. No na jedanput je stao i neje više mogao ni koraka kročiti.

Patrijarh Zaharije je tada video angela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je išao sam Gospod Isus Hrist, bos i ponižen. Kada je to viđenje patrijarh objavio caru, on se svukao, pa u skromnoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneso ga na Golgotu, i položio ga u hram Vaskrsenja, na radost i utehu svih hrišćana.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara