Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti.
U vremenu kada se čovek sve više zatvara u svoje brige i potrebe, zaboravljajući na druge, Crkva nas neprestano podseća da je suština hrišćanskog života ljubav prema bližnjem.
Ta ljubav ne ogleda se samo u rečima ili spoljašnjim delima, već i u onome što činimo u tišini, daleko od pogleda sveta, pred licem Božjim.
Mnogi vernici revnosno dolaze u hram, pale sveće, ostavljaju priloge i donose imena svojih najmilijih da se pominju na liturgiji.
Ipak, često se dešava da se krug tih imena zadržava samo na porodici i prijateljima, dok oni koji su zaboravljeni od svih ostaju i bez molitvenog pomena.
A upravo tu se otkriva dublji smisao hrišćanske žrtve. Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti. To je tiha, ali snažna žrtva ljubavi, koja ne traži uzvrat niti priznanje.
Takva molitva postaje most između ovog i onog sveta, dar koji se ne meri zemaljskim merilima.
U svetu gde se milostinja najčešće poistovećuje s materijalnim davanjem, zaboravljamo da postoje i uzvišeniji oblici darivanja. Dati hleb gladnom ili odeću siromašnom jeste veliko delo, ali postoji i ona skrivena milostinja - molitva za one kojih se niko ne seća. To je dar koji dotiče večnost jer se ne završava ovde, već se nastavlja pred Bogom.
Upravo zato sveti oci naglašavaju da čovek ne treba da živi samo za sebe i svoje već da proširi srce i na one nepoznate, usamljene i zaboravljene. Jer u Božjim očima, svaki takav čin ima neizmernu vrednost.
Kako je govorio starac Kleopa:
- Kada sastavljaš, čedo, pomenik svojih za liturgiju, stavi i jednog ili dvoje siromaha, ili koju udovicu koju nema ko da pominje i umrla je sirota. Velika je to milostinja. To se zove duhovna milostinja. Veća je nego kada daješ čoveku haljinu ili jelo jer mu pomažeš s one strane, u večnosti.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Svi su bili vojvode vizantijskog cara Teofila.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dan posvećen ovoj svetiteljki, zaštitnici vernika, treba provesti u miru i molitvi. Crkva nas podseća da izbegnemo praznoverje i dočekamo praznik u čistoj veri.
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Katekumeni prolaze kroz duhovnu pripremu da na najveći hrišćanski praznik prime Svete Tajne i postanu članovi Pravoslavne crkve.
