Dan posvećen ovoj svetiteljki, zaštitnici vernika, treba provesti u miru i molitvi. Crkva nas podseća da izbegnemo praznoverje i dočekamo praznik u čistoj veri.
Pred nama je jedan od najznačajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru — praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatijoj kao Sveta Petka. Ova svetiteljka duboko je poštovana među pravoslavnim narodima, posebno na Balkanu, i vekovima je prepoznata kao zaštitnica bolesnih, siromašnih i svih koji traže utehu i pomoć u veri. Praznik Svete Petke trebalo bi da bude dan radosti, molitve i približavanja duhovnoj suštini, a ne dan ispunjen strahom i brigom zbog brojnih sujevernih saveta koji kruže među ljudima.
Svetiteljka nas ne zastrašuje, ona je tu da nas osnažuje i štiti. Kada se priklanjamo savetima koji su puni praznoverja i zabrana o tome šta se sme, a šta ne sme, udaljavamo se od suštine vere i opasno kročimo putem praznoverja. Vera i sujeverje ne idu jedno uz drugo — u suštini, oni su suprotstavljeni.
Umesto da se povežemo s molitvenim zagovorom Svete Petke, ovakvim ponašanjem, zapravo, privlačimo nemir i nesreću. Demoni znaju kako iskoristiti našu nesigurnost i, posebno pred velike praznike, nude nam „kukavičje jaje” u vidu lažnih pravila i strahova kako bi nas udaljili od istine.
Shutterstock
Mozaični prikaz Svete Petke
Kako onda ispravno proslaviti praznik Svete Petke prema učenju Crkve? Na ovo pitanje odgovara protođakon Ljubomir Ranković:
- Praznuje se srcem i dušom, žarom ljubavi prema Bogu i bližnjima. Postimo u petak i subotu, a u nedelju otiđimo na liturgiju i pričestimo se, potom to molitveno slavlje prenesimo u svoj dom i porodicu. U subotu, uoči praznika, otiđimo na bdenje u svoj parohijski hram. U nedelju obavezno učinimo bar malu milostinju, jer se time proslavlja Sveta Petka - poručuje otac Ljubomir.
Neka dani pred praznik Svete Petke budu ispunjeni smirenjem i tihom radošću, oslobođeni straha i praznoverja. Umesto da se opterećujemo lažnim zabranama, posvetimo se molitvi i veri. Sveta Petka nije tu da nam unosi nemir, već da nas približi Bogu putem ljubavi i smirenja. U molitvenom predanju, kroz činjenje dobra i milosrđa, nalazimo njen blagoslov i zaštitu. Jer tamo gde je vera čista, prebiva svetlost koja nas vodi ka spasenju.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Izlazak pred sud dečaka odgovornog za zločin u "Ribnikaru" ponovo je otvorio nezaceljene rane porodica. Anđelko Aćimović otkriva kako su on i njegovi bližnji pronašli utehu u zajedništvu i molitvi, dok kroz svaki dan prolaze sa sećanjem na svoju Angelinu.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
