OPASNI SU TEKSTOVI “DANAS JE OVAJ SVETAC, NE SMETE DA RADITE OVO”: Otac Slobodan upozorava da nam na ovaj način vera umire

Znameniti pravoslavni teolog 20. veka, otac Georgije Florovski u jednom opisu duhovnog i crkvenog života ruskog naroda upozorio je na opasnost od nezainteresovanosti vernika za dogmate Crkve.

Uzrok toj nezainteresovanosti, kako navodi otac Georgije, jeste uvreženo mišljenje da su dogmati nešto što se tiče samo određenog broja "stručnjaka", da poznavanje dogmata nije neophodno za crkveni hrišćanski život, nego je važno življenje po veri.

DOGMATI I ŽIVOT VERE NE MOGU SE RAZDVAJATI

Suprotno stanovište uzima poznavanje dogmatskog učenja Crkve kao primarni kriterijum ispravnosti vere, bez obzira na hrišćansko vladanje "u praksi". Tako dolazi do razdvajanja dva aspekta hrišćanskog života, bez čijeg jedinstva on ostaje nepotpun.

Otac Georgije Florovski, razmatrajući ovaj problem, ukazuje na potrebu za (ponovnim) uspostavljanjem ravnoteže: „Dogme moraju da žive i ne treba da budu ograničene samim apstraktnim mišljenjem, jer na taj način može doći do obmane koja će da poremeti ne samo učenje, već i život. Ova navika razdvajanja je izobličavanje samog života.

Tanjug/Vladimir Šporčić

 

Niko ne bi mogao da razdvoji duhovnost od bogoslovlja Svetog Jovana Damaskina ili Svetog Grigorija Nazijanzina. Bilo je i onih koji su izbegavali da kažu da je glavno središte duhovnosti oca Jovana Kronštatskog promišljeno apstrahovano iz njegovog bogoslovskog obrazovanja. Svetost je u pravoslavnom predanju uvek bogoslovski tumačena, a ne u kategorijama asketizma ili emotivnog ushićenja. Tumačena je kategorijama duhovne trezvenosti i uravnoteženosti, u veri u Istinu.“

KAKO IZGLEDA VERA DANAS

Koliko su ovi uvidi oca Georgija relevantni i važni za naše vreme? Ako pogledamo stanje kod nas, videćemo da postoji zabrinjavajuća nezainteresovanost i krajnje nepoznavanje crkvenog učenja i bogoslovlja.

Tako smo u prilici da skoro svakodnevno, na portalima javnih televizijskih servisa, čitamo naslove poput: „Danas je Sveti Stefan letnji – čuvajte se vetrova“… ili „Danas je Spasovdan, najsrećniji dan u godini, dan kad se deca ne kupaju“.

Sve ove „pouke“ praćene su detaljnim „uputstvima“ o tome šta treba činiti, a šta izbegavati itd. Ovo su samo neki od brojnih primera koji ilustruju odsustvo elementarnog poznavanja pravoslavne vere i načina na koji se ona izražava.

SPOJNI OBLICI UMESTO DUBINE VERE

Došli smo u stanje da za mnoge hrišćane njihov crkveni, verski život poprima isključivo spoljašnje, površne oblike i tako polako umire.

Svođenje bogatstva crkvenog života na površan nivo, takođe, daje prostor i onima krajnje nedobronamernim prema Crkvi da se nedolično odnose prema nekim elementima crkvene prakse.

Foto: SPC

 

Tako smo proteklih dana, kada su u hramovima u Crnoj Gori služeni molebni za kišu zbog jakih požara koji su odneli i jedan ljudski život, slušali pojedince koji su se izrugivali služenju molebana, sa već otrcanim floskulama o „vraćanju u srednji vek“ i slično.

CRKVENI ŽIVOT NIJE MAGIJA

Činjenica da je neposredno nakon ovih molepstvija pala kiša, koja je umnogome pomogla u borbi sa vatrom, možda je i manje važna od suštinskog momenta vezanog za njihovo služenje u ovakvim i sličnim situacijama.

Na prvom mestu jeste shvatanje i ispovedanje naše nemoći pred onim što nas, kao ljude, nadilazi, te obraćanje Bogu, Koji vlada prirodnim stihijama (Mk. 4, 41), za Njegovu blagodatnu pomoć.

Crkvene molitve nisu magijski rituali i one podrazumevaju spremnost ne samo da se od Boga dobije potvrdan odgovor na ono što molimo, već ono što je po Njegovom promislu spasonosno za narod.

DOGMATI NISU FILOZOFIJA, VEĆ ŽIVOT

Poznavanje učenja Crkve, dakle, nije sporedno pitanje, jer je dogmatsko mišljenje neraskidivo povezano sa duhovnim stanjem čoveka. Osiromašenjem molitve i podviga, kao i liberalizacijom morala, čovek hrišćanin prestaje da oseća delovanje blagodati u duši, te gubi pravoslavni način mišljenja i unutrašnju potvrdu i svedočanstvo istine.

Zato su svetitelji udaljavanje od dogmata uvek doživljavali kao gubitak blagodati. Sasvim je tačno zapažanje o. Rafaila Karelina da „mističke intuicije“ (molitva i podvig) čine dogmat realnom i opipljivom istinom, dok savremeni čovek sa otupelim duhovnim intuicijama doživljava dogmat kao produkt epohe, poput filosofske apstrakcije.

Printscreen/Youtube/ Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ

 

Takav odnos unosi u Crkvu i Otkrivenje princip evolucije, čineći dogmat relativističkim i pluralističkim pojmom. Praktičnu pojavu takvog racionalizma u religiji predstavljaju – ekumenizam, unijatstvo i mnogoglava hidra modernizma.

Sergej Fudelj je govorio da je glavna greška savremene omladine u „ubeđenju da je hrišćanstvo filosofski sistem, logički dokaziv, koji oni mogu usvojiti u stanju u kojem se nalaze. A hrišćanstvo je – život.“

Nezaobilazni elementi tog života jesu podvig i pokajanje. Ukoliko oni izostanu, doživljaj Crkve postaje iskrivljen i pojavljuju se surogati duhovnog života.

„Vera je time vera, uči nas Sveti Justin Ćelijski, što večne dogmatske istine Evanđelja pretvara u život čovekov… Pretvarajući blagodatnim podvizima večne dogmatske istine u svoj život, Hristov čovek postupno ulazi u razumevanje ovih istina, ali uvek pod rukovodstvom svetog i sabornog razuma Crkve vaseljenske.“

PUT CRKVE – PASTIRSKA PEDAGOGIJA

Kada se govori o rešenju ovih problema, iluzorno je očekivati veliku promenu u odnosu vernog naroda prema dogmatskom učenju Crkve i njenom bogosluženju.

Međutim, ne treba odustati od zadatka da se ispravnom i požrtvovanom pastirskom pedagogijom kod vernika izgradi svest o značaju crkvenog učenja i smislu bogoslužbene prakse.

U vremenu kada ne postoji katihizacija kakvu je Crkva imala u ranijim vekovima, potrebno je predano poučavati one koji su već stupili u Crkvu istinama vere i hrišćanskog života. Samo tako će ono što odstupa od dogmata Crkve i njenog etosa moći da bude prepoznato i odbačeno.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara