Od nekih gubitaka se ljudi nikada sasvim ne oporave.
Nesreće su sastavni deo ljudskog postojanja. Dolaze nenajavljeno – u obliku prirodnih nepogoda, bolesti, nesrećnih slučajeva. Pogađaju svom svojom silinom i ostavljaju tragove koje vreme često teško briše. Ali, među svim tragedijama koje nas mogu zadesiti, postoji jedna koja najdublje reže i najduže boli: ona koju čovek nanese drugom čoveku.
Od nekih gubitaka se ljudi nikada sasvim ne oporave. Nema leka za izdaju poverenja, za nasilje koje razori dom, za nepravdu koja satre dostojanstvo. Kada nesreću uzrokuju ljudske ruke – svesno, iz zlobe, iz sebičnosti ili mržnje – ostaje ne samo rana, već i pitanje: zašto? I zašto nije sprečeno? Jer, za razliku od udara groma ili neizlečive bolesti, nesreće koje proizvodimo jedni drugima nisu nužnost – one su izbor.
Pravoslavlje nas uči da su ljudi pozvani da budu "bližnji" jedni drugima – ne samo po krvi, nego po saosećanju, odgovornosti i ljubavi. U središtu tog učenja stoji poziv na čovekoljublje, na milosrđe, na uzdržanost od zla. Zato su ljudske nesreće – one koje su mogle biti izbegnute – i najveći pad. Ne samo pojedinca koji čini nepravdu, već i zajednice koja okrene glavu.
Patrijarh Pavle je govorio da je svaka nesreća teška, ali najteža je ona koju napravi čovek čoveku iz neljudskosti.
"Svaka nesreća je bolna, ma sa koje strane dolazila. Ali su nam najteže i najbolnije nesreće koji mi ljudi nanosimo jedni drugima, jer znamo da trebalo i moglo da ih ne bude, da smo malo više bili ljudi i postupali kao ljudi".
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Briga je postala stalni saputnik savremenog čoveka, tiha senka koja ga prati i danju i noću.
Sveti mučenik Ipolit rođen je i vaspitan kao neznabožac i radio je kao nadzornik tamnica u Rimu. Njegov život se promenio kada je u tamnicu bio zatvoren arhiđakon Lavrentije.
Mitropolit Pahomije služio je Liturgiju, predvodio litiju i osveštao slavske darove, dok je sabrani narod osetio snagu molitve i zajedništva u manastiru posvećenom prvomučeniku
Od nekih gubitaka se ljudi nikada sasvim ne oporave.
Prema pravoslavnom učenju, dom nije samo mesto stanovanja već i duhovni prostor koji može postati svetilište, ali i meta nevidljivih, nečistih sila.
Poglavar Crkve Krita uputio je snažnu poruku Vladi Grčke, upozoravajući da intervencije koje narušavaju Statutarnu povelju i ugrožavaju autonomiju Crkve ne mogu biti tolerisane, naglašavajući principijelnu odbranu crkvene slobode.
Pripremite posni obrok od lišća cvekle i otkrijte kako ovaj često zanemareni deo biljke puni organizam hranljivim sastojcima i jača imunitet.
Sve više vernika svoju religioznost svodi na običaje i sujeverja, dok dogmati i učenje Crkve ostaju nepoznanica. Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti ističe da bez istinskog razumevanja vere, duhovni život postaje prazan oblik.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
U besedi za utorak 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da svaki bol ima skriveni smisao i da je iskušavanje vere dragocenije od zlata.
U tišini bola, rađa se snaga.
Građenje sreće na nesreći drugih ne samo da je nepošteno, već nas vodi ka iskrivljenom poimanju uspeha – onom koje je daleko od hrišćanske ljubavi i zajedništva.
Dovoljno je imati potpuno samoodricanje, savršenu veru, i predanost Njemu bez kolebanja, govorio je starac Josif.
Prema pravoslavnom učenju, dom nije samo mesto stanovanja već i duhovni prostor koji može postati svetilište, ali i meta nevidljivih, nečistih sila.
Poglavar Crkve Krita uputio je snažnu poruku Vladi Grčke, upozoravajući da intervencije koje narušavaju Statutarnu povelju i ugrožavaju autonomiju Crkve ne mogu biti tolerisane, naglašavajući principijelnu odbranu crkvene slobode.
Sve više vernika svoju religioznost svodi na običaje i sujeverja, dok dogmati i učenje Crkve ostaju nepoznanica. Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti ističe da bez istinskog razumevanja vere, duhovni život postaje prazan oblik.
U svojoj besedi za 12. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako proročke reči proroka Isaije o Emanuilu nose snagu spasenja za sve generacije.
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Sveti mučenik Ipolit rođen je i vaspitan kao neznabožac i radio je kao nadzornik tamnica u Rimu. Njegov život se promenio kada je u tamnicu bio zatvoren arhiđakon Lavrentije.
Sveti Porfirije Kavsokalivit je govorio da svaka patnja u Hristu dobija smisao i postaje put spasenja, ako je podnosimo sa verom i bez gunđanja.
Jerej Eparhije budimljansko-nikšićke u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, opisuje aktuelna dešavanja kao progon hrišćana i razapinjanje Božjih naslednika u savremenom vremenu.
