Foto: SPCPropoved u hramu je po svom karakteru sasvim drugačija od one na društvenim mrežama
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
U savremenom svetu, gde digitalni pejzaž postaje sveprisutno mesto susreta i razmene, crkvena misija pronalazi nove puteve do vernika – preko interneta i društvenih mreža. Sveti zadatak propovedanja, koji je vekovima bio neraskidivo vezan za hram i sabornost, danas se sve češće prenosi u digitalni svet. U toj novoj realnosti, sveštenici pronalaze mogućnost da kroz virtuelne kanale obrate reč i onima koji su daleko, ali i onima koji se tek približavaju veri.
Međutim, ovo širenje crkvene misije nosi sa sobom izazove koje donosi komunikacija u virtuelnom prostoru, kao i odgovornost sveštenika da očuvaju duh crkvenog učenja u svetu gde je svaka informacija lako dostupna, a duhovne poruke lako relativizovane. O svemu tome, ali i o opasnostima koje ova nova misija sa sobom nosi, paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić daje duboko promišljen odgovor:
- Internet i razne društvene mreže sve više postaju platforma za određeni oblik crkvenog misionarstva. Sve je više onih sveštenika koji preko svojih kanala i profila na internetu propovijedaju širokom i raznolikom auditorijumu. Odavno se internet koristi za potrebe širenja crkvenih propovedi i raznih verskih, duhovnih sadržaja i tačno je da može da bude pogodno sredstvo za ono što misija Crkve u sebe uključuje. Međutim, u svemu tome i te kako postoje i opasnosti, kako po sam karakter crkvene misije, tako, a još i više, po samog misionara - upozorava otac Slobodan, a potom obrazlaže:
- Danas je, kao što znamo, moguće da konzument interneta jednim klikom započne virtuelnu turu kroz neku od velikih hrišćanskih svetinja, ili da se uključi u prenos liturgije, da posluša propoved nekog od uglednih duhovnika, pročita tumačenje Jevanđelja itd. Ovo nije samo po sebi štetno i čak može da bude podsticajno za onoga koji želi da nauči više o pravoslavnoj veri.
Printscreen/Youtube/Radio Televizija Budva
Paroh crmnički, otac Slobodan Lulić
Štetna posledica koja iz toga proističe jeste relativizacija crkvene propovedi. Težnja da se glas Crkve probije u šarenilu informacija u svetu društvenih mreža kakvim ih danas vidimo, čini da reč Crkve zapravo postane tek jedan od proizvoda koji su lako dostupni na globalnoj „internet-pijaci“.
Dakle, sve ono što bi inače iziskivalo od čoveka blagosloven trud i žrtvu, sada postaje dostupno bilo gde i bilo kada. Time se ne samo obesmišljava značaj prisustva u hramu kao bogoslužbenom mestu gde je jedino moguće sjediniti se sa Bogom u tajni pričešća, već i jedno od osnovnih načela Crkve i crkvenog života – sabornost.
Prisustvo pojedinih sveštenika na društvenim mrežama koji nerasudnim izborom tema i načinom propovedi koji je naizgled crkven, a u svojoj suštini je suprotan duhu Crkve, u poslednje vreme profiliše jednu grupu „sveštenika-influensera“ koji nažalost nisu često ni svesni činjenice da takav vid propovedi lako prelazi u samopromociju.
Shutterstock
Internet i razne društvene mreže sve više postaju platforma za određeni oblik crkvenog misionarstva
Na taj način oni postaju svojevrsne internet-zvezde koje zadobijaju veliki broj pratilaca, virtuelna „pastva“ počinje da ih posmatra sve više kao duhovne „vođe“, dok se onaj zadatak koji svaki misionar i propovednik treba da ima – da ljude privodi Hristu – zanemaruje i zaboravlja.
Neretko su teme na koje takvi sveštenici daju svoj sud i iz sfere politike, što samo po sebi vodi ka riziku svrstavanja u određene tabore i time direktno protivreči pozivu Crkve da svi jedno budu u Gospodu. Kada sveštenik postane aktivni učesnik rasprava o društvenim i političkim pitanjima koje čine da izgubi razumevanje onoga što treba da čini sadržaj njegovog obraćanja narodu, on zapravo čini više štete nego koristi.
Često se može čuti argument da su crkveni pastiri dužni da misionare na internetu jer je to polje gde nebrojene pošasti zavode ljude, odvraćajući ih od hrišćanske vere i puta spasenja. Odgovor na to je mnogo puta potvrđena istina da autentična, istinska pastirska propoved, ako je utemeljena na veri i molitvenom podvigu onoga koji propoveda, blagodaću Božjom nalazi put do ljudskih duša.
printskrin youtube otac predrag popovic
Otac Predrag Popović često koristi društvene mreže
Veliki propovednici Crkve, poput Vasilija Velikog ili Jovana Zlatousta, nisu odlazili u paganska svetilišta niti na trgove da bi tamo propovedali, nego su svoje najlepše besede, kojim se i danas hrane hrišćanske duše, proiznosili sa amvona, u hramu Božjem, na svetom bogosluženju.
Razume se da sve ovo ne znači da internet treba nužno da bude odbačen kao štetan i nepotreban kada je pitanju širenje crkvene misije. Naprotiv, postoji značajan broj onih emisija i sadržaja koji su izraz pastirske crkvene brige, te je njihov format kao i izbor tema na koje se govori proveren i dobro promišljen.
Korisno bi bilo da u tom pogledu Crkva kontroliše tok i način te vrste misije, – što je i naloženo aktom Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve iz 2021. godine – da bi u prvom planu bilo ne lično mišljenje propovednika već jevanđelska nauka Hristova, po rečima apostola Pavla: „Ne propovedamo sebe, nego Hrista Isusa…“ (2. Kor. 4, 5).
Prema rečima jednog savremenog duhovnika, “pravoslavno misionarenje ne predstavlja „lov na duše“ u kojem je važna količina obraćenih po bilo koju cenu, već svedočenje o Hristu, u kome je važan kvalitet i adekvatnost tog svedočenja. Postići takav kvalitet i adekvatnost moguće je samo na jedan način: bilo koji misionarski rad treba da bude praćen strpljivim duhovnim naporom misionara na očišćenju sopstvenog srca od strasti i dovođenju svog života u saglasnost sa Hristovim zapovestima.“
Privatna arhiva
Otac Ljubomir Rankovič ima svoj YouTube kanal, a često je prisutan i na društvenim mrežama
Često biva potvrđeno da je za ljude u određenim duhovnim iskušenjima potrebnije i blagotvornije da budu iskreno saslušani, nego da se obaspu mnogim savetima. Rasuditi šta je potrebno u pojedinačnom slučaju, moguće je jedino u ličnom kontaktu sa pastvom, što je teško izvodljivo putem društvenih mreža. Drugim rečima, potrebno je da sveštenik bude onaj koji će da prati i da brine o svojoj pastvi, a ne da se trudi da sam bude što više praćen. Broj pratilaca određenog kanala koji vodi sveštenik istovremeno podrazumeva i veliku odgovornost za ono što će se izreći, naročito stoga što među slušaocima ima onih koji su utvrđeni u veri ali isto tako i onih koji su tek početnici.
Propoved u hramu je po svom karakteru sasvim drugačija od one na društvenim mrežama, prevashodno zato što hramovna propoved ne uključuje diskusiju, prigovore ili negativne komentare. Kada se, međutim, na društvenim mrežama sveštenik sam upusti u diskusiju, te reaguje oštro i neprimereno na negativne kritike ili se uključi u komentarisanje dnevnopolitičkih ili vancrkvenih zbivanja, dovodi do toga da se izgubi smisao propovedi.
Takođe, pojedini sveštenici koji steknu popularnost na internetu, sa nelagodom podnose opadanje popularnosti koja neminovno dolazi. Ta bolna percepcija da se publika smanjuje, ponekad navodi sveštenike da se neprimereno ponašaju u informativnom prostoru.
SPC
Propoved u hramu je po svom karakteru sasvim drugačija od one na društvenim mrežama
Ne treba zaboraviti da su digitalni mediji proizvod “ovoga sveta“ i kao takvi imaju svoja pravila sa kojima crkveni pastiri ne treba i ne smeju uvek da se saglase, naročito onda kada su ona suprotna hrišćanskom svetonazoru. Stoga bi u današnjem vremenu, kada je veoma teško sačuvati ispravan pogled u moru raznih informacija i sadržaja na društvenim mrežama, nastup sveštenika trebao da bude pažljivo odmeren, potkrepljen blagoslovom Crkve i u skladu sa njenim duhom i učenjem - zaključuje otac Slobodan.
Dok internet pruža neslućene mogućnosti da glas Crkve dopre do mnogih, pravoslavna propoved nosi svoj autentični pečat koji se čuva u svetinji hramovnog okupljanja i bogosluženja. Propoved nije samo informacija – ona je put kojim se duše privode Hristu, kroz strpljenje, ličnu žrtvu i prisno duhovno vođstvo. Stoga, da bi reč Crkve u virtuelnom svetu zadržala svoju snagu, potrebno je da ona bude verna svom izvornom pozivu: da uvek vodi prema večnim istinama, i da u njenom centru bude Hristos, a ne popularnost ili trenutna priznanja.
Po Jevenađeljima četiri Hristova apostola, može se izbrojati da je on počinio tačno 38 čuda, koja se mogu svrstati u četiri grupe. isceljenje bolesnika, pokazivanje Isusove vlasti nad prirodom, isterivanje Satane i njegovih demona i vaskrsavanje mrtvih.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene s vezom Hrista i crkve: ("Muž je glava žene kao što je Hristos glava crkve"). Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, kao jedno bi trebalo i da budu nerazdvojni.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
O snazi kratke molitve je pričao iguman Rafailo, sa namerom da skrene pažnju na njenu snagu i to koliko je njena primena jednostavna, a učinkovitost efektna.
U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
Mnogi olako zaboravljaju na pakao i žive prepušteni slučaju, a Sveti Teofan Zatvornik u knjizi „Misli za svaki dan u godini“ jasno upozorava koliko je takav stav poguban za dušu.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije - emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije - emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
