Foto: SPCPropoved u hramu je po svom karakteru sasvim drugačija od one na društvenim mrežama
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
U savremenom svetu, gde digitalni pejzaž postaje sveprisutno mesto susreta i razmene, crkvena misija pronalazi nove puteve do vernika – preko interneta i društvenih mreža. Sveti zadatak propovedanja, koji je vekovima bio neraskidivo vezan za hram i sabornost, danas se sve češće prenosi u digitalni svet. U toj novoj realnosti, sveštenici pronalaze mogućnost da kroz virtuelne kanale obrate reč i onima koji su daleko, ali i onima koji se tek približavaju veri.
Međutim, ovo širenje crkvene misije nosi sa sobom izazove koje donosi komunikacija u virtuelnom prostoru, kao i odgovornost sveštenika da očuvaju duh crkvenog učenja u svetu gde je svaka informacija lako dostupna, a duhovne poruke lako relativizovane. O svemu tome, ali i o opasnostima koje ova nova misija sa sobom nosi, paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić daje duboko promišljen odgovor:
- Internet i razne društvene mreže sve više postaju platforma za određeni oblik crkvenog misionarstva. Sve je više onih sveštenika koji preko svojih kanala i profila na internetu propovijedaju širokom i raznolikom auditorijumu. Odavno se internet koristi za potrebe širenja crkvenih propovedi i raznih verskih, duhovnih sadržaja i tačno je da može da bude pogodno sredstvo za ono što misija Crkve u sebe uključuje. Međutim, u svemu tome i te kako postoje i opasnosti, kako po sam karakter crkvene misije, tako, a još i više, po samog misionara - upozorava otac Slobodan, a potom obrazlaže:
- Danas je, kao što znamo, moguće da konzument interneta jednim klikom započne virtuelnu turu kroz neku od velikih hrišćanskih svetinja, ili da se uključi u prenos liturgije, da posluša propoved nekog od uglednih duhovnika, pročita tumačenje Jevanđelja itd. Ovo nije samo po sebi štetno i čak može da bude podsticajno za onoga koji želi da nauči više o pravoslavnoj veri.
Printscreen/Youtube/Radio Televizija Budva
Paroh crmnički, otac Slobodan Lulić
Štetna posledica koja iz toga proističe jeste relativizacija crkvene propovedi. Težnja da se glas Crkve probije u šarenilu informacija u svetu društvenih mreža kakvim ih danas vidimo, čini da reč Crkve zapravo postane tek jedan od proizvoda koji su lako dostupni na globalnoj „internet-pijaci“.
Dakle, sve ono što bi inače iziskivalo od čoveka blagosloven trud i žrtvu, sada postaje dostupno bilo gde i bilo kada. Time se ne samo obesmišljava značaj prisustva u hramu kao bogoslužbenom mestu gde je jedino moguće sjediniti se sa Bogom u tajni pričešća, već i jedno od osnovnih načela Crkve i crkvenog života – sabornost.
Prisustvo pojedinih sveštenika na društvenim mrežama koji nerasudnim izborom tema i načinom propovedi koji je naizgled crkven, a u svojoj suštini je suprotan duhu Crkve, u poslednje vreme profiliše jednu grupu „sveštenika-influensera“ koji nažalost nisu često ni svesni činjenice da takav vid propovedi lako prelazi u samopromociju.
Shutterstock
Internet i razne društvene mreže sve više postaju platforma za određeni oblik crkvenog misionarstva
Na taj način oni postaju svojevrsne internet-zvezde koje zadobijaju veliki broj pratilaca, virtuelna „pastva“ počinje da ih posmatra sve više kao duhovne „vođe“, dok se onaj zadatak koji svaki misionar i propovednik treba da ima – da ljude privodi Hristu – zanemaruje i zaboravlja.
Neretko su teme na koje takvi sveštenici daju svoj sud i iz sfere politike, što samo po sebi vodi ka riziku svrstavanja u određene tabore i time direktno protivreči pozivu Crkve da svi jedno budu u Gospodu. Kada sveštenik postane aktivni učesnik rasprava o društvenim i političkim pitanjima koje čine da izgubi razumevanje onoga što treba da čini sadržaj njegovog obraćanja narodu, on zapravo čini više štete nego koristi.
Često se može čuti argument da su crkveni pastiri dužni da misionare na internetu jer je to polje gde nebrojene pošasti zavode ljude, odvraćajući ih od hrišćanske vere i puta spasenja. Odgovor na to je mnogo puta potvrđena istina da autentična, istinska pastirska propoved, ako je utemeljena na veri i molitvenom podvigu onoga koji propoveda, blagodaću Božjom nalazi put do ljudskih duša.
printskrin youtube otac predrag popovic
Otac Predrag Popović često koristi društvene mreže
Veliki propovednici Crkve, poput Vasilija Velikog ili Jovana Zlatousta, nisu odlazili u paganska svetilišta niti na trgove da bi tamo propovedali, nego su svoje najlepše besede, kojim se i danas hrane hrišćanske duše, proiznosili sa amvona, u hramu Božjem, na svetom bogosluženju.
Razume se da sve ovo ne znači da internet treba nužno da bude odbačen kao štetan i nepotreban kada je pitanju širenje crkvene misije. Naprotiv, postoji značajan broj onih emisija i sadržaja koji su izraz pastirske crkvene brige, te je njihov format kao i izbor tema na koje se govori proveren i dobro promišljen.
Korisno bi bilo da u tom pogledu Crkva kontroliše tok i način te vrste misije, – što je i naloženo aktom Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve iz 2021. godine – da bi u prvom planu bilo ne lično mišljenje propovednika već jevanđelska nauka Hristova, po rečima apostola Pavla: „Ne propovedamo sebe, nego Hrista Isusa…“ (2. Kor. 4, 5).
Prema rečima jednog savremenog duhovnika, “pravoslavno misionarenje ne predstavlja „lov na duše“ u kojem je važna količina obraćenih po bilo koju cenu, već svedočenje o Hristu, u kome je važan kvalitet i adekvatnost tog svedočenja. Postići takav kvalitet i adekvatnost moguće je samo na jedan način: bilo koji misionarski rad treba da bude praćen strpljivim duhovnim naporom misionara na očišćenju sopstvenog srca od strasti i dovođenju svog života u saglasnost sa Hristovim zapovestima.“
Privatna arhiva
Otac Ljubomir Rankovič ima svoj YouTube kanal, a često je prisutan i na društvenim mrežama
Često biva potvrđeno da je za ljude u određenim duhovnim iskušenjima potrebnije i blagotvornije da budu iskreno saslušani, nego da se obaspu mnogim savetima. Rasuditi šta je potrebno u pojedinačnom slučaju, moguće je jedino u ličnom kontaktu sa pastvom, što je teško izvodljivo putem društvenih mreža. Drugim rečima, potrebno je da sveštenik bude onaj koji će da prati i da brine o svojoj pastvi, a ne da se trudi da sam bude što više praćen. Broj pratilaca određenog kanala koji vodi sveštenik istovremeno podrazumeva i veliku odgovornost za ono što će se izreći, naročito stoga što među slušaocima ima onih koji su utvrđeni u veri ali isto tako i onih koji su tek početnici.
Propoved u hramu je po svom karakteru sasvim drugačija od one na društvenim mrežama, prevashodno zato što hramovna propoved ne uključuje diskusiju, prigovore ili negativne komentare. Kada se, međutim, na društvenim mrežama sveštenik sam upusti u diskusiju, te reaguje oštro i neprimereno na negativne kritike ili se uključi u komentarisanje dnevnopolitičkih ili vancrkvenih zbivanja, dovodi do toga da se izgubi smisao propovedi.
Takođe, pojedini sveštenici koji steknu popularnost na internetu, sa nelagodom podnose opadanje popularnosti koja neminovno dolazi. Ta bolna percepcija da se publika smanjuje, ponekad navodi sveštenike da se neprimereno ponašaju u informativnom prostoru.
SPC
Propoved u hramu je po svom karakteru sasvim drugačija od one na društvenim mrežama
Ne treba zaboraviti da su digitalni mediji proizvod “ovoga sveta“ i kao takvi imaju svoja pravila sa kojima crkveni pastiri ne treba i ne smeju uvek da se saglase, naročito onda kada su ona suprotna hrišćanskom svetonazoru. Stoga bi u današnjem vremenu, kada je veoma teško sačuvati ispravan pogled u moru raznih informacija i sadržaja na društvenim mrežama, nastup sveštenika trebao da bude pažljivo odmeren, potkrepljen blagoslovom Crkve i u skladu sa njenim duhom i učenjem - zaključuje otac Slobodan.
Dok internet pruža neslućene mogućnosti da glas Crkve dopre do mnogih, pravoslavna propoved nosi svoj autentični pečat koji se čuva u svetinji hramovnog okupljanja i bogosluženja. Propoved nije samo informacija – ona je put kojim se duše privode Hristu, kroz strpljenje, ličnu žrtvu i prisno duhovno vođstvo. Stoga, da bi reč Crkve u virtuelnom svetu zadržala svoju snagu, potrebno je da ona bude verna svom izvornom pozivu: da uvek vodi prema večnim istinama, i da u njenom centru bude Hristos, a ne popularnost ili trenutna priznanja.
Po Jevenađeljima četiri Hristova apostola, može se izbrojati da je on počinio tačno 38 čuda, koja se mogu svrstati u četiri grupe. isceljenje bolesnika, pokazivanje Isusove vlasti nad prirodom, isterivanje Satane i njegovih demona i vaskrsavanje mrtvih.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene s vezom Hrista i crkve: ("Muž je glava žene kao što je Hristos glava crkve"). Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, kao jedno bi trebalo i da budu nerazdvojni.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Molitva, smirenje i neizmerna vera obeležili su život oca Meletija, jednog od najvoljenijih asketa Svete gore, čiji osmeh, nalik anđeoskom, ostaje večno svedočanstvo svetlosti njegove duše.
Ranije je patrijarh Porfirije uputio saučešće porodicama čiji članovi su nastradali. On je trada molitveno stao uz unesrećene, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Iako mnogi ljudi čin celivanja ruke svešteniku doživljavaju samo kao delo ljubaznosti i izražavanje svoje vere u Isusa Hrista, ovaj gest ima mnogo dublje značenje i simboliku.
Iako život u ovom svetu nosi sa sobom obaveze - brak, roditeljstvo, građanske dužnosti - Sveti Teofan nas uči da te obaveze treba da budu podvrgnute duhovnoj stvarnosti. Kroz usmeravanje srce na Boga, postajemo sposobni da živimo u svetu, ali da budemo slobodni od njegovih zemaljskih privlačnosti. To je prava mudrost, koja nije u izbegavanju sveta, već u pravilnom balansiranju duhovnog i spoljnog života, gde sve spoljašnje stvari postaju sredstva za postizanje duhovnog cilja.
Ranije je patrijarh Porfirije uputio saučešće porodicama čiji članovi su nastradali. On je trada molitveno stao uz unesrećene, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Srpska pravoslavna crkva poziva vernike da se mole za nevine žrtve u Palestini i Siriji. Patrijarh Porfirije apeluje na globalnu solidarnost i hrišćansku ljubav kao put ka okončanju patnje.
U prepunoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, poglavar Srpske pravoslavne crkve osveštao je nova zvona, uručio visoko odlikovanje i u nadahnutoj besedi otkrio šta je potrebno prestonom gradu kako bi duhovno odgovorio na potrebe svog naroda.
Molitva, smirenje i neizmerna vera obeležili su život oca Meletija, jednog od najvoljenijih asketa Svete gore, čiji osmeh, nalik anđeoskom, ostaje večno svedočanstvo svetlosti njegove duše.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Kako pronaći smisao u patnji i prihvatiti oboljenje kao deo Božijeg plana? Iguman Manastira Podmaine otkriva zašto je važno smiriti srce, osloniti se na veru i kroz iskušenja pronaći put do Hrista.
Ivan Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
Kako pronaći smisao u patnji i prihvatiti oboljenje kao deo Božijeg plana? Iguman Manastira Podmaine otkriva zašto je važno smiriti srce, osloniti se na veru i kroz iskušenja pronaći put do Hrista.
