Shutterstock, Printscreen/Youtube/Телевизија ХрамOtac Vladimir Stupar
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Poslednjih godina pa i decenija sve češće slušamo priče onih koji su se navodno vratili iz mrtvih i okusili iskustvo onozemaljskog života. Svi ti ljudi pričaju o susretu sa mrtvim rođacima, posetama raju i paklu, pa i da su videli i razgovarali sa samim Bogom, koji im je dozvolio da se vrate na zemlju, poverivši im i određenu misiju.
Medicina to stanje povratka "iz mrtvih" naziva kliničkom smrću, a ono što mnogi nazivaju "izletom u drugi svet" objašnjava pojačanom aktivnošću mozga posle prestanka rada srca i rađanjem vizija u tom stanju.
Međutim, protojerej-stavrofor prof. dr Vladimir Stupar kaže da su život i smrt, kao razlučenje duše i tela, isključivo u vlasti Božjoj i da se dešava da Gospod one duše, koje nisu spremne za izlazak pred njegov Sud, vrati.
- Medicina je ranije smatrala da smrt nastupa kad srca prestane da kuca. Međutim, sada je medicina uznapredovala kao dar Božji, gde se lekari bore da isčupaju iz kandži smrti ljude svim raspoloživim sredstvima - počinje on i nastavlja:
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Otac Vladimir Stupar
- Međutim, i život i smrt su u smislu razlučenja duše i tela u vlasti Božjoj i sigurno nekad Gospod, po svojoj promisli, neke duše koje su nespremne da izađu pred Sud, a opet molitvama presvete Bogorodice, vrati - kaže on i navodi primer žene o kojoj je pričao i starac Pajsije.
Reč je o ženi, koja je imala greh, nije ga zbog stida ispovedila, već se tokom života molila Bogorodii. Nju je Bog vratio na zemlju posle tri dana. Ženi je vraćena duša u telo, kako navodi, a ona je odmah pozvala sveštenika i rekla mu da neće živeti još dugo i da želi da ga ispovedi, što je i urađeno i ona se ubrzo potom u miru upokojila
- Ona se našla u opasnosti kad je došla pred sud, ali tada je Bogorodica rekla da joj se žena molila, ali zbog stida greh nije ispovedila. Gospod ima taj dar da vrati dušu u telo ukoliko vidi da smo nespremni za sud. Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju... I da ćemo za sve dati odgovor, za sve što smo radili u životu, i da je važno da život uskladimo sa njegovim zapovestima - protojerej-stavrofor prof. dr Vladimir Stupar.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
