Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U poslednje vreme, sve češće srećemo ljude koji, pritisnuti mukama svakodnevnog života, otvoreno priznaju da su "na ivici" – da više ne mogu da izdrže teret koji nose.
U razgovorima na ulici, na društvenim mrežama, pa i u stručnim analizama, sve jasnije se oseća krik savremenog čoveka suočenog sa bezizlaznim situacijama, anksioznošću, osećajem nemoći i duhovne praznine.
Na ovu temu se nedavno osvrnuo i protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar, gostujući u emisiji na Televiziji Hram. Govoreći baš na temu "bezizlaznih situacija", on je istakao da mnoge od njih nisu plod spoljašnjih okolnosti, već da često imaju svoj koren u našem unutrašnjem stanju. Posebno je naglasio ulogu gordosti u stvaranju osećaja bezizlaznosti.
- Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja. Ovo o čemu pričam je apsolutno nejasno ljudima koji su puni sebe, gordi i nemaju empatije. A empatije nemaju jer je gordost ispunila njihovu dušu, biće i srce i umove.
On je objasnio da se živi u teškim vremenima.
- Jedan od pokazatelja da se nalazimo u veoma teškim vremenima jeste upravo ohladnelost ljudskog srca i nedostatak ljubavi. Nedostatak vremena, nedostatak pažnje, nedostatak empatije i uopšte razumevanja drugog - objasnio je protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar i objasnio kako razmišlja savremeni čovek:
- Drugi me ne interesuju. Zašto? Zato što sam zauzet samo sobom. Stalno se prenemažem, žalim i ne odgovaraju mi hrana, odeća, stan, auto, kuća. Želim sve to da promenim, ne odgovara mi ni radno mesto. Niko nikoga ne trpi. Ne odgovara mi bračni drug, supruga ili suprug. Ne odgovaraju ni moja deca. Roditelji mi ne odgovaraju.
Time savremeni čovek, kako je objasnio, generiše ogromno nezadovoljstvo, a to nezadovoljstvo je hranjeno gordošću.
- To je đavo. Time čovek postaje protočni bojler za ogromnu količinu nezadovoljstva, mržnje, zlobe itd. I tada čovek ne zna šta da radi i pokušava na jedan spoljašnji način da zaleči te duhovne rane, ali to ne uspeva. I onda se život pretvara u pakao.
Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo. Crkveni oci vekovima upozoravaju da je put gordosti – put propasti. Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog. Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar.
Shutterstock
Duhovna riznica
13:28 | 31.05.2025
ZBOG OVOGA SE ČAK PREKIDA PRIČEŠĆE: Otac Borislav otkriva kako se ponaša u pravoslavnoj crkvi i šta nikako ne smete da uradite!
Duhovna riznica
14:00 | 02.06.2025
OVAKO SE SIGURNO GUBI BLAGODAT BOŽJA! Sveti Jefrem Arizonski otkrio čime i kako udaljavamo Gospoda od sebe
Duhovna riznica
14:00 | 03.06.2025
OVO JE NAJKRAĆI PUT DA SE DOBIJE OPROŠTAJ GREHOVA! Sveti Jovan Lestvičnik kaže da samo jednu stvar treba da prestanete da radite
Praznici i sveci
00:01 | 04.06.2025
NA PREVARU DOVEDEN ISPRED CRKVE I TU OBEZGLAVLJEN! Slavimo prvog srpskog sveca Jovana Vladimira, kneza srpskog!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
