Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U poslednje vreme, sve češće srećemo ljude koji, pritisnuti mukama svakodnevnog života, otvoreno priznaju da su "na ivici" – da više ne mogu da izdrže teret koji nose.
U razgovorima na ulici, na društvenim mrežama, pa i u stručnim analizama, sve jasnije se oseća krik savremenog čoveka suočenog sa bezizlaznim situacijama, anksioznošću, osećajem nemoći i duhovne praznine.
Na ovu temu se nedavno osvrnuo i protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar, gostujući u emisiji na Televiziji Hram. Govoreći baš na temu "bezizlaznih situacija", on je istakao da mnoge od njih nisu plod spoljašnjih okolnosti, već da često imaju svoj koren u našem unutrašnjem stanju. Posebno je naglasio ulogu gordosti u stvaranju osećaja bezizlaznosti.
- Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja. Ovo o čemu pričam je apsolutno nejasno ljudima koji su puni sebe, gordi i nemaju empatije. A empatije nemaju jer je gordost ispunila njihovu dušu, biće i srce i umove.
On je objasnio da se živi u teškim vremenima.
- Jedan od pokazatelja da se nalazimo u veoma teškim vremenima jeste upravo ohladnelost ljudskog srca i nedostatak ljubavi. Nedostatak vremena, nedostatak pažnje, nedostatak empatije i uopšte razumevanja drugog - objasnio je protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar i objasnio kako razmišlja savremeni čovek:
- Drugi me ne interesuju. Zašto? Zato što sam zauzet samo sobom. Stalno se prenemažem, žalim i ne odgovaraju mi hrana, odeća, stan, auto, kuća. Želim sve to da promenim, ne odgovara mi ni radno mesto. Niko nikoga ne trpi. Ne odgovara mi bračni drug, supruga ili suprug. Ne odgovaraju ni moja deca. Roditelji mi ne odgovaraju.
Time savremeni čovek, kako je objasnio, generiše ogromno nezadovoljstvo, a to nezadovoljstvo je hranjeno gordošću.
- To je đavo. Time čovek postaje protočni bojler za ogromnu količinu nezadovoljstva, mržnje, zlobe itd. I tada čovek ne zna šta da radi i pokušava na jedan spoljašnji način da zaleči te duhovne rane, ali to ne uspeva. I onda se život pretvara u pakao.
Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo. Crkveni oci vekovima upozoravaju da je put gordosti – put propasti. Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog. Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar.
Shutterstock
Duhovna riznica
13:28 | 31.05.2025
ZBOG OVOGA SE ČAK PREKIDA PRIČEŠĆE: Otac Borislav otkriva kako se ponaša u pravoslavnoj crkvi i šta nikako ne smete da uradite!
Duhovna riznica
14:00 | 02.06.2025
OVAKO SE SIGURNO GUBI BLAGODAT BOŽJA! Sveti Jefrem Arizonski otkrio čime i kako udaljavamo Gospoda od sebe
Duhovna riznica
14:00 | 03.06.2025
OVO JE NAJKRAĆI PUT DA SE DOBIJE OPROŠTAJ GREHOVA! Sveti Jovan Lestvičnik kaže da samo jednu stvar treba da prestanete da radite
Praznici i sveci
00:01 | 04.06.2025
NA PREVARU DOVEDEN ISPRED CRKVE I TU OBEZGLAVLJEN! Slavimo prvog srpskog sveca Jovana Vladimira, kneza srpskog!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
