Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
Juče je počeo Božićni post koji se završava 6. januara, a patrijarh Pavle je govorio da nema boljeg načina od posta da iz duše izbaci sve što je negativno i da se na istom mestu posadi ono što je dobro.
Patrijarh Pavle je pričao o tri velika greha, koja su naročito opasna i nikako nisu boguugodna tokom posta.
- Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno, tamo gde je istina, i tamo gde je laž - govorio je patrijarh Pavle o postu.
Gordost
Greh gordosti je veoma opasan, jer ljudi koji smatraju sebe boljima od drugih, posebno zato što poste, treba da mole za smirenje. Post bi trebalo da bude tajan, bez licemerja, i treba ga pratiti uzdržavanje od loših dela, reči i misli, poput mržnje, zavisti i ogovaranja. To nas je učio i Gospod, uvek je pričao patrijarh Pavle.
Prejedanje
shutterstock.com
Prejedanje, Ilustracija
Post treba da pomogne u obuzdavanju želje za uživanjem u hrani, a prejedanje je smrtni greh. Iako neko se tokom posta uzdržava od mrsne hrane, nije uradio ništa, ako preteruje u posnoj hrani i nekontrolisano je jede. Post ima za cilj da se obuzda slastoljublje i stomakougađanje.
Prejedanje je smrtni greh, nezavisno od toga šta se od hrane unosi u sebe.
Nepoštovanje posta
Svi vernici treba da poštuju post prema crkvenim pravilima. Svojvoljno odustajanje od posta, ili organizovanje posnih slava sa mrsnom hranom, smatra se grehom. Postom ne samo da izražavamo veru, već i omekšavamo svoja srca, kako bismo primili Božju blagodati.
Postoje periodi u kojima se razrešava upotreba svih vrsta hrane, ali to treba da uradi duhovnik, nikako čovek sam i svojom voljom.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
Hrišćani su kada su prestali da ih gone, podigli hram u čast tri mučenika, Gurija, Samona i Aviva, gde su položili njihove čudotvorne mošti u jedan kovčeg. Od mnogobrojnih čudesa ovih svetitelja, jedno je naročito znamenito.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
